UPUTSTVO: Kako u vaš grad dovesti Jona Spencera?

Na prvu loptu, pogledamo li koncertne aktivnosti u Beogradu i Srbiji reklo bi se da živi punom parom i kao da svi jedva čekaju da dođu i okušaju se pred profinjenom beogradskom publikom. A kako je na drugu loptu? Šta sve stoji iza organizacije jednog koncerta, posebno onog inostranih izvođača?

Beograd je nekako dobio epitet grada koji nudi za svakog ponešto i koji za svašta može naći publiku. Valjda je to normalno za grad od dva miliona stanovnika. Možda, da je Beograd normalan grad u normalnoj zemlji, odnosno da je „Beograd svet“, kako je to onomad pisalo na transparentima tokom protesta devedesetih.

Jebat' ga ali ni svet više nije svet kakav je bio, ali to je već drugi par opanaka o kom ćemo možda nekom drugom prilikom. Ovom prilikom bavili smo se Beogradom, Srbijom, ali i Zagrebom i Ljubljanom.

Već više od deset godina u Beogradu koncertnim promocijama se bave Ivan Lončarević i Aleksandar Delibašić. Za to vreme, zahvaljujući njima, u Beograd su dovođeni Jon Spencer, Steve Vynn, Howe Gelb, Lambchop, Amy Lavere, Mudhoney, a detalje o ovim i sličnim gostovanjima možete pronaći na njihovim sajtovima popdepresija i badmusicforbadpeople.

Šta je sve potrebno da bi se svi ti muzičari doveli u Beograd, sa kakvim problemima se suočavaju, koliko se situacija u gradu izmenila i kako na njihove aktivnosti reaguju gradske institucije poput Doma omladine ili Studentskog kulturnog centra..?

Računica je uglavnom jednostavna, a ona polazi pre svega od neiscrpnog entuzijazma i želje da se i Beograd upiše na mapu gradova u kojima su bendovi ili izvođači nastupali, a ta želja proizlazi iz ljubavi, a da bi na kraju ishod bio pozitivan i po bend, ali i po organizatore potrebno je i ponešto kompromisa o čemu su u 139. KUPEK-u pričali Ivan i Aleksandar.

U nastavku KUPEKa pričali smo i sa Nikolom Mangasom koji nam je približio svoj bend, The Cyclist Conspiracy, bend koji svoje korene nalazi u balkanskom prizvuku i grčkoj filozofiji.

Emisiju poslušajte ovdje!

(zurnal.info)