Antonela Riha: Vučić će Dodika “pustiti niz vodu” kad mu ne bude više trebao

Protesti “15. za 15” koji su 15. marta u Beogradu okupili više od 250 hiljada ljudi, mada neki analitičari smatraju da je taj broj mnogo veći, prekinuti su u trenutku kada su građani 15-minutnom šutnjom odavali počast za 15 poginulih u tragediji nakon pada nastrešnice ispred Željezničke stanice u Novom Sadu 1.novembra prošle godine. Organizatori protesta, studenti srbijanskih univerziteta koji su već mjesecima u blokadi i širom Srbije organizuju masovne proteste tražeći od vlasti da utvrdi ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, da uspostavi vladavinu prava i da sistemski rješava korupciju u srbijanskom društvu, ocijenili su tom trenutku da bi se sve moglo pretvoriti u nasilne proteste i skidanjem redarskih prsluka poručili da oni više nisu odgovorni i pozvali građane da se raziđu. Iako  su političari iz vlasti najavljivali kako će taj 15. mart biti “Dan D” i da više ništa neće biti isto nakon toga politička borba u Srbiji se nastavlja kao što je bila i do tog datuma. Studenti su i dalje u blokadi, vlast prijeti tužbama… Sa dugogodišnjom novinarkom Antonelom Rihom razgovaramo o efektima protesta, njenim predviđanjima šta će se dalje dešavati na političkoj sceni u Srbiji, ali i kakve bi posljedice to moglo imati za politička dešavanja kod nas u Bosni i Hercegovini.

Antonela, nakon protesta “15. za 15” mnogi ljudi u regionu, a građani u Srbiji posebno,  pokušavaju srediti emocije kako bi shvatili šta se zapravo desilo u Beogradu 15.marta 2025. godine, kako se Vi osjećate nakon ovih protesta?

- Sležu se utisci i u danima posle protesta svi se najviše bavimo napadom na demonstrante, spekulacijama da li je korišćen zvučni top ili neko drugo sredstvo, čitamo i slušamo svedočenja građana koji imaju zdravstvene posledice. Čuli smo i vlast koja negira bilo kakav napad, ministra zdravlja koji kaže kako su građani koji su tražili medicinsku pomoć “recitovali” jedno te isto kao tegobe, predsednika koji tvrdi kako režim nikada nije bio nasilan čak i kada je bilo razloga za to. Sve ove vesti samo dodatno podgrevaju bunt građana, čini se kako svaka izjava predstavnika vlasti okreće sve više ljudi protiv njih.

Šta ste očekivali od ovih protesta?

- Očekivala sam veliki broj ljudi i priznajem da sam iznenađena što ih je bilo mnogo mnogo više od bilo čije pretpostavke. Svi smo se pribojavali nasilja jer je i do sada vlast ubacivala razne huligane među demonstrante a danima uoči 15. marta Vučić i njegovi saradnici su govorili kako će to biti nekakav Dan D, kako razne sile strane i domaće hoće da ruše njega i državu. Studenti i građani koji su uz njih, do sada su pokazali da nenasilno deluju i to se videlo sve do momenta kada su napadnuti.

Mislite li da je bilo opravdano povlačenje studenata?

- Skidanje redarskih prsluka i objava prekida studentskog protesta je jedino što su mogli da urade, nerealno je očekivati da oni održavaju red i preuzmu odgovornost u situaciji kada su građani napadnuti i kada se ne zna šta sledi dalje. Ispred Predsedništva Vučić je sabrao neke ljude koji su se predstavljali kao studenti, tu je bilo kriminalaca, bilo je ekstremnih desničara, pojavili su se i pripadnici bivše JSO i postojala je opasnost da oni kao i razne ubačene grupe naprave dodatni haos. Verujem da je poruka studenata da je njihov protest završen doprinela da ipak sve prođe bez ozbiljnijih  posledica.

Šta biste ocijenili kao pozitivno, a šta kao negativno u ovim protestima?

- Protest 15. marta je pokazao da su građani uprkos raznom pretnjama, uprkos tome da je javni prevoz širom Srbije bio otkazan, spremni da dođu u Beograd da podrže studentske zahteve. Za razliku od Vučićevih pristalica, njih nije niko dovezao autobusima i delio im sendviče. Došli su, kao i pre toga u Novi Sad, Kragujevac i Niš sami a Beograđani su im nudili smeštaj i hranu. Studenti su svojim načinom organizovanja i hodajući kroz Srbiju mobilisali ogroman broj ljudi i neverovatnu energiju, preneli su građanima veru da je borba za pravdu moguća. Kada gledate reakcije ljudi, najviše se reaguje na solidarnost, žrtvovanje za drugog, plemenitost i odlučnost mladih ljudi. Uz njih, kao da smo svi postali bolji ljudi i to je za mene glavni kvalitet svih ovih protesta.

Ono što je povredilo ljude na protestu 15. marta nije samo ta nepoznata sila koja je unela paniku i prekinula protest već što se to dogodilo u trenutku petnaestominutne tišine, kada su ljudi stajali mirno, nemi, u žalosti za građanima ubijenim pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Ta bahatost, ljudska neosetljivost, nepoštovanje mrtvih i onih koji žale je jedna od najupečatljivijih situacija od kada se tragedija desila.

U danu protesta, u gostovanju na N1 jasno ste istakli da ne odobravate učešće ratnih vojnih veterana , zbog njihove uloge u ratovima na Balkanu proteklih decenija. Šta se njihovim prisustvom zaista poručuje javnosti i da li studenti imaju mogućnost da se ograde od njih, kao i drugih ikonografija koje su povezane sa dešavanjima na Balkanu devedesetih godina prošlog vijeka? (Poput protestanata koji nose majice sa likom Ratka Mladića i simbolima koji glorifikuju zločine.)

- Ne volim da vidim ljude u uniformama na ulici a posebno me je, kao i mnoge druge građane uznemirilo kada su nekoliko dana uoči protesta a dan uoči godišnjice ubistva premijera Đinđića u ograđenom prostoru ispod Vučićevog prozora prošetali nekadašnji pripadnici JSO. Ta jedinica sabrana početkom ratova u Jugoslaviji od kriminalaca, simbol je mraka devedesetih, kuda god su prošli, od Hrvatske preko BH do Kosova činili su zločine, da bi na kraju, posle ubistva Đinđića (pre njega Ivana Stamboliča) bili rasformirani. U Pionirskom parku stajali su uz rame sa poznatim ekstremnim desničarima i to je bio znak koji nam je vlast poslala i jasno smo je razumeli. S druge strane, uz studente i građane, pojavili su se veterani 63. padobranske brigade, koja je je postojala i u SFRJ i do danas ostala elitna jedinica vojske. Tokom ratova u Jugoslaviji učestvovali su u vojnim operacijama a jedino se u jednoj sudskoj presudi pominje njihovo prisustvo tokom zločina u Meji na Kosovu 1999. ali nema ni optužnice niti presude protiv nekog od pripadnika te brigade. Dakle imamo dva jasna znaka, ko je uz koga. Osim toga, treba razumeti i da među studentima kao i građanima koji ih podržavaju ima različitih ideologija, od desnih do levih. Pojavljuju se posebno na protestima različiti simboli, pa i ljudi u majicama sa likom Ratka Mladića. To je tužna realnost Srbije, da nismo za 30 godina uspeli da raščistimo sa demonima i da imamo na pozicijama moći i vlasti ljude koji ne samo da ne osuđuju i ne kažnjavaju, već tolerišu i podstiču veličanje zločinaca.

Kakav će efekat ovi protesti imati na dalji politički ambijent u Srbiji?

- Mnogi su očekivali da će protest 15. marta završiti smenom vlasti, međutim takva očekivanja nisu bila realna i pored kritične mase ljudi na ulici. Napad na demonstrante je još više zaoštrio političko neprijateljstvo ali verujem da će potrajati dok ne dođemo do nekog političkog razrešenja. Ne možemo očekivati da “deca” od 20, 25 godina ruše ili preuzimaju vlast, za to je potrebna sinergija više aktera, opozicije, civilnog sektora i različitih organizacija. Srbija je u blokadi već nekoliko meseci, Univerziteti ne rade, prosvetari su u štrajku, blokade su širom Srbije a sada je potrebna jasna politička artikulacija. Opozicione stranke su izašle sa zahtevom prelazne ili ekspertske Vlade koja bi pripremila buduće fer izbore, s druge strane Vučić najavljuje novu Vladu. Verujem da ćemo se tim predlozima tek baviti a da su svi ovi protesti proces koji će dovesti do smene vlasti i pokušaja da se promeni sistem vladanja, to je ono što studenti jasno traže i oko te ideje su mobilisali građane.

Vjerujete li da gandijevska politička borba može dovesti do promjene sistema koju traže studenti?

- Ne znam koji je drugi način, režim ima silu, to su jasno pokazali, to smo osetili više puta tokom ovih 13 godina. Verujem da se autokratski, diktatorski režimi kakav imamo u Srbiji mogu smeniti na izborima, niko ne želi krvavi ishod. Građani žele slobodne izbore, studenti insistiraju na promeni sistema a ne samo vlasti i nadam se da su tu klicu dubinske promene, tu ideju, jasno preneli građanima dok su hodali stotinama kilometara širom Srbije. Možda sam i ja sada idealista ali su nam ideali potrebni, kako da živimo bez njih.

Da li je moguće promijeniti sistem bez promjene vlasti?

- Vučić neće ispuniti ni jedan zahtev studenata, to je potpuno jasno, on nije u stanju da to uradi jer bi time potkopao same temelje vlasti koju je izgradio strahom, korupcijom i klijentelizmom. Zato mora smena vlasti a onda će nam trebati još puno vremena, dug proces da ponovo vratimo demokratske procedure, nezavisne institucije i slobodno društvo. Sreća je što imamo ove mlade ljude koji će u nekom trenutku u budućnosti preuzeti potpunu odgovornost u svojim profesijama, na nekim društvenim pa i državnim pozicijama. U njih verujem i u njih se uzdam, jer su sada pokazali da žele i mogu da menjaju svet oko sebe.

Da li je Vučić danas bliže ili dalje od odlaska sa vlasti?

- Vučić je izgubio legalitet. On i dalje vlada, uz njega su državne institucije, uz njega je sila, ali on nema autoritet jer nema odgovor na političku krizu koju je sam izazvao svojim odlukama i vladanjem. U svakoj izjavi, a ima ih više tokom svakog dana, on pokazuje nemoć i sve manje ljudi može da ubedi u to što govori. Kontroliše glavne medije ali ljudi vide šta se događa na ulicama širom Srbije. Ne znam kada je kraj njegove vladavine samo mi je, kao i mnogim građanima Srbije, jasno da nema povratka na staro. Postoji ta poslovica, i studenti je ponavljaju: mrak je najcrnji pred zoru.

Nakon protesta 15. marta i neuspjelog izazivanja nereda koje je inicirao režim u Srbiji, tamošnja vlast preko tužilaštava pokušava izvršiti pritisak na studente. Već dan poslije, tačnije u ponedjeljak navečer policija je silom pokušala otjerati studente ispred Skupštine grada, da li ovo znači kako će režim u narednom periodu umjesto da ispunjava zahtjeve studenata, krenuti agresivnije na razbijanje protesta?

- Videli smo u noći 18. marta da je interventna policijska jedinica napala studene koji su mirno blokirali Skupštinu grada Novog Sada. Prethodno je grupa aktivista organizacije Stav kao i članova Pokreta slobodnih građana privedena na 30 dana zbog snimka privatnog razgovora tokom kojeg navodno pripremaju nasilne akcije15. marta. Nemam podatak koliko je tokom proteklih meseci ljudi privođeno duže ili kraće, to je već postala svakodnevica. Možemo očekivati jači pritisak i represiju. Videli smo i da je režim spreman da na građanima isprobava i do sada nama nepoznato a svakako zabranjeno oružje. Ono što se promenilo tokom ovih studentskih blokada i građanskih protesta je da građane nije strah da se suprotstve, da bes raste, da se načini pobune menjaju a da Aleksandar Vučić na to nema politički odgovor.

Vučić je prije 15. 03, a i nakon protesta nastojao da stavi dešavanja u Republici Srpskoj u fokus javnosti u Srbiji.  Očekujete li da bi situacija u RS mogla poslužiti Vučiću za prebacivanje pažnje javnosti u Srbiji na situaciju u susjedstvu?

- Pažnja javnosti u Srbiji je usmerena pre svega na unutrašnja događanja koja su toliko intenzivna da ne verujem da će njegovo uobičajeno skretanje pažnje na RS ili Kosovo imati neki efekat. Osim toga, u delu opozicione javnosti stvoren je antagonizam prema građanima Republike Srpske jer smo ih gledali kako u autobusima dolaze na glasanje ili na Vučićeve mitinge. Žalosna je takva manipulacija ljudima. Kada režimu ne budu trebali, tada će ih zaboraviti a možda i Dodika “pustiti niz vodu” jer Vučiću su sada potrebni pozitivni poeni u međunarodnoj zajednici. Slika Srbije u svetu su pobunjeni građani koji panično beže od nekog soničnog udara, zapadni mediji ga otvoreno nazivaju autokratom i učiniće sve što od njega traže ne bi li zadržao podršku koju sada ima iz inostranstva.

(zurnal.info)