10 pjesama zbog kojih je Žikica Simić zavolio rock muziku

Krajem osamdesetih godina Žikica Simić bio je jedan od najvažnijih rock kritičara na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Njegove kolumne “Cosmic American Music” iz časopisa “Ritam” imale su kultni status. Ti tekstovi bili su mnogo, mnogo više od puke muzičke preporuke. Citati iz njih i danas se prepričavaju među poštovaocima.

Privlačnost kolumni iz "Ritma" pisac Zoran Ćirić pokušao je objasniti u tekstu napisanom za Simićevu knjigu “Električna zastava”:

Mislim da vam neće biti teško da mi poverujete kada kažem da sam poznavao ljude koji su Žikicu Simića smatrali za svog gurua. Neke od njih sam, negde usput, izgubio; neki su, pak, izgubili mene. Prava dvanaestotaktna melodrama. Ali, budući da lutanje nije isto što i potera, onako didlijevski razdrndani nismo imali razloga za nekakvo krvoločno opraštanje. Jer svi smo se, na kraju priče, našli ponovo zajedno – u ovim tekstovima. Majstor Žikica, klinički psiholog, ispisao je tajnu istoriju naših života. I otkrio nam svetu dijagnozu: rokenrol je tačno onoliko misterija koliko su misterija naši proćerdani, istračani životi.

Pratili smo ga kuda god je odlazio - u časopise Pop Rock, Vreme zabave, XZ, na radio s emisijama “Tajanstveni voz” i “Dole na uglu”... Da bi rasvijetlio generacijsku misteriju Ivan Andrijanić je 1996. godine snimio i dokumentarni film “Da li zaista postoji čovek koji se zove Žikica Simić?” koji se može ovdje pogledati.

U intervjuu datom Dariju Grgiću, Simić je objasnio kakva mora biti muzika da bi je zavolio:

Muzika koju volim mora da bude “bazična i ukorenjena”. Ovu sintagmu sam pokupio od Jimmieja Dalea Gilmorea. Mora da bude blues, country, rock’n’roll, folk. Modifikovan, transfigurisan, prevrnut na glavu, izvrnut, bilo kakav, po nahođenju autora i izvođača. Važno je da postoje žanrovske odlike koje ga određuju na neki način.
Takođe muzika mora da vodi na put. Treba da poseduje neki kinetički element. Taj trip može da vodi u deltu Mississippija, na teksaško-meksički granicu, u swinging London ili “iza lica” konzumenta, među uspomene, frustracije, rane iz ljubavnih ratova, želje i nade.
Ona mora da priča priču o usamljenosti, pokvarenim ženama, palim anđelima, umornim herojima, o slomljenom srcu nemogućnosti povratka izgubljenom domu, usamljenim avenijama, velegradskim pločnicima, prašnjavim putevima koji vode ka zalazećem suncu, o vagabundama koje njima lutaju, o njihovom besciljnom begu.
Bazičnost i ukorenjenost su povezani sa mojim shvatanjem rock’n’rolla kao duboko tradicionalističkog medija, kako u muzičkom smislu tako i značenjskom. Njegova osnovna funkcija je da sačuva uspomenu na vreme kada je postojala mogućnost i da zabeleži okolnosti pod kojima je ta mogućnost prokockana.
Jedan srpski pesnik, Rade Drainac, ima stih: “Ne uzdišem lepu pesmu da napišem, no da objasnim ovaj bol koji mi do nogu savija čelo”. Ove reči, zajedno sa onima Antonina Artauda, spomenutim u uvodu za Električnu zastavu, o “onima koji su na gubitku u svom pisanju” govore o autorima čiju muziku volim i razlozima za tu ljubav. Maštam da su i oni u istim govnima kao i ja – Bob Dylan, Neil Young, T Bone Burnett, Tom Waits – sam što, za razliku od mene, imaju talenat koji im omogućava da svoju muku pretvore u lepu pesmu. Ova maštarija je naravno potpuna glupost. Ali potkrepljuje duh zajedništva i pripadnosti.

Žikica Simić nedavno je odlučio da bude mnogo precizniji pa je za “Blic” izabrao deset pjesama zbog kojih je zavolio rock muziku. Prethodni pasus i ovaj izbor slobodno možete doživjeti kao dajdžestirani udžbenik. Naknadno ćemo propitivati.

1. The Rolling Stones – Heart Of Stone

"Srce od kamena“ kao putokaz ka novoj osećajnosti. Fatalna pesma sa kragujevačkih žurki sredinom '60-ih godina prošlog veka

2. Them – Gloria

Slučajno sam je čuo u nekoj radio emisiji. Eksplodira mi je glavi i zauvek „promenila sinapse“

3. The Beatles – Rock And Roll Music

Profesorka muzičkog u kragujevačkoj gimnaziji nam je pustila ovu pesmu na prvom času školske 1965/1966.

4. The Yardbirds – You Are The Better Man Than I

Gitara Džefa Beka kao paklena mašina koja je razbila i digla u vazduh svet u kojem sam živeo.

5. The Jimi Hendrix Experience – The Wind Cries Mary

Pesma koja uobličila moju adolescentnu setu. Tuga pretvorena u električni kristal, ako znate šta mislim?

6. The Kinks – Rainy Day In June

Bežao sam iz škole da bi čuo ovu pesmu na JRT (Jugoslovenska radio televizija) tokom prepodneva.

7. The Troggs – Wild Thing

The Troggs, kao anarhisti iz Čestertonovih i Konradovih romana, razvaljuju pesmu i muziku uopšte.

8. The Animals – We've Gotta Get Out Of This Place

Generacijski bluz. Otkrili smo nešto novo i moramo da odemo.

9. Manfred Mann – Pretty Flamingo

Kad god i gde god da čujem ovu pesmu vratim se tamo gde pripadam.

10. Small Faces – Sha-La-La-Lee

Šta znače slogovi iz naslova? Verujem da se iza njih krije nešto važno. Ša-la-la-li – misterija, ludilo...rokenrol.

(zurnal.info)