ARNAUTOVIĆ: Nije me strah ali se političari trebaju bojati običnih ljudi

ŽURNAL: Tokom početka protesta, blokade Parlamenta i nastavka demonstracija, da li ste očekivali da će Vas policija saslušavati sedmicama nakon toga i da li ste očekivali ovakav pritisak?
ARNAUTOVIĆ: Ja sam očekivao da će se policija javiti. Naša auta su bila ispred Parlamenta. Čim smo ih parkirali došla je policija i uslikala. Logično da će ih preko registracije naći. Ja sam očekivao.

Iskren da budem, nisam to doživio kao vrstu pritiska. Zvali su nas osam čija auta su bila ispred Parlamenta i to je logično.

Što se tiče Šemse (Šemsudin Maljević, op.a.) i Nihada (Nihad Aličković, op.a.), druge dvojice ljudi koje su zvali zbog kršenja zakona o okupljanju, ne vidim razlog. Nas su zvali zbog kršenja zakon o saobraćaju.

Vjerovatno je policija snimila njih dvojicu sa megafonom. Ono što je meni važno za oba slučaja, radi se o prekršajima. U našem slučaju vozača, najveći prekršaj je 1.000 maraka. Ja ovo nisam shvatio kao pritiske. To što razni ljudi na razne načine pokušavaju da zloupotrijebe ovu situaciju na svoj način to je već druga stvar. To se dešava od prvog dana ovog protesta. Politički igrači pokušavaju na svoj mlin okrenuti priču.

ŽURNAL: Kako je izgledalo Vaše saslušavanje u policiji, šta ih je zanimalo i šta ste Vi rekli?
ARNAUTOVIĆ: To se zove zapisnik o ispitivanju osumnjičenih i svima nam je tipski. To je više potvrda jesam li ja parkirao to auto tamo. Ja sam rekao da jesam. Pitali su imam li šta da dodam i ja sam rekao da se ovdje radi o kršenju prava zarad nekog veće prava. To je neka predistražna radnja u kojoj ne postoji tužilac nego policija uzima izjave. Skupit će izjave od svih ljudi koji su parkirali auta, poslat će u sud a onda će sud dalje odlučivati šta i kako. Naše tumačenje je da idemo na sud ali više da se odredit visina kazne.

Ja sam očekivao kaznu. Logično je da te kazne ako si ostavio auto na ulici.

ŽURNAL: Bilo bi logičnije da su paukom sklonili auta...
ARNAUTOVIĆ: Jeste. Oni su dovezli pauka onaj dan ali kako sam ja to skontao vidjeli su puno ljudi da stoji i da možda neće to dozvoliti pa se pauk vratio. 

Ono što je meni zanimljivije od ovih poziva koje smo mi dobili kao vozači je činjenica da je sad faktički sarajevska policija demantovala premijera i parlamentarku.

ŽURNAL: To je potvrda da ste vi vlasnici vozila...
ARNAUTOVIĆ: Da, to je potvrda. Ma imamo mi i vlasničke knjižice ali ovo je formalna potvrda da policija demantuje premijera i članicu Parlamenta koji su sedam dana poslije svega izjavili da su auta ukradena. Bevanda (Vjekoslav Bevanda, predsjedavajući Vijeća ministara BiH, op.a.), je sedam dana svjesno izjavio, iako je to bilo provjerljivo u roku od pola sata, da su to ukradena auta. Ako je to tako, onda je meni kao građaninu zanimljivo a što, zašto, kako... To je ista situacija kao sa blokadom. Oni gledaju kroz prozor i opisuju situaciju onakvom kakva ona nije a onda svi prenose to kao njihovo viđenje situacije. Ali ljudi to je očigledno, to nije tako. I ovdje mislim da je isti slučaj.

Što se tiče Šemse i Nihada to stvarno ne znam. Vjerujem da su oni uslikali sa megafonom i da će ih zvati sviju da dadnu iskaz a poslije vagati je li tu bilo nešto. Tako sam ja to shvatio. Ne kao pritisak neki nego kao sistem radi na nekakav način.

ŽURNAL: Osim ovih saslušanja, da li imate još informacija na koji način je policija istraživala učesnike protesta, da li su možda pravljeni spiskovi okupljenih ljudi?
ARNAUTOVIĆ: Ja nemam pojma o tome. Od početka kruže različite glasine – da će da optuže za terorizam pa neće. Nemam pojma. Što se mene tiče ja nemam nikakvo saznanje da nešto drugo ima. Ne vjerujem da ima pravnog osnova za bilo šta drugo. Ja mislim da bi bilo puno pametnije da svi ti ljudi razmisle zašto je do toga došlo. Mislim da je puno efikasnije nego da pokušavaju da nađu način da gnjave grupu ljudi zbog nekakvih nihovih čistih namjera.

Oni treba da razmisle. Opet nemaju zakon. Proći će i ovih šest mjeseci kad djeca imaju privremene brojeve. Poslije tih šest mjeseci imat ćemo istu situaciju kao onaj dan kad smo mi došli. Znači taj dan rođena djeca neće moći imati broj ako ovi do tada ne završe taj zakon. Suludo je da se sada napumpava priča oko svega ovoga a i dalje nemamo zakon. Pokazale su se slabosti razne. Umjesto da se priča o tome, priča se kako će nas ganjati. Pretpostavljam da će nam na kraju puknuti neke velike kazne.

Imaju oni šta da rade ali očigledno ne biraju da rade svoj posao. Vjerovatno pokušavaju da pokažu šta je sistem, za pokaz drugima. Volio bih da nije tako i da griješim. S druge strane, skroz mi je ok. To mi je signal gdje ja živim i šta se dešava. Nisam nasikiran oko svega toga posebno što se radi o prekršajnoj prijavi.

ŽURNAL: Dok su protesti još trajali, da li ste od policije dobijali upozorenja da kršite neki zakon ili da nešto ne biste trebali raditi?ARNAUTOVIĆ: Pa jeste bilo tu policije. To je bila neka situacija polukomična. Mi smo dogovorili na brzinu da idemo pred Parlament. Nismo se dogovorili ni šta ni kako poslije toga. Mi smo samo došli i ostavili auta. Policajci su logično reagovali – šta to,otkud to, stanite, eee – ali su ih ljudi iskulirali, izignorisali i otišli na Trg. Onda su se svi sa platoa vratili do auta i stali i tako je to nekako počelo. Jeste policija prilazila i govorila sklonite auta – nećemo da sklonimo auta. Mi smo došli misleći da ćemo tu ostati sat. Da će se skrenuti pažnju na činjenicu da zbog politike djeca mogu da umiru. Da se niko ne osjeća loše zbog toga nego i dalje nastavljaju tu da rade. To je naš plan bio. Valjda imamo političare da sistem bolje radi a ne da djeca umiru.

ŽURNAL: Nijedan protest do sada u BiH nije izazvao ovakve reakcije političara. Nikada do sada političari nisu tako nervozno govorili o nekim demonstracijama i čini se da su svjesni kako ovi protesti ne žele samo promijeniti imena funkcionera nego cijeli sistem vrijednosti u državnom vrhu. U toj kombinaciji političari imaju puno da izgube – od novca do slobode. Vjerujete li da pritisak putem policije dolazi upravo zbog toga?
ARNAUTOVIĆ: Ja iskreno nemam neke informacije iznutra. Ne zadajem se puno oko toga. Višak informacija nekad smeta. Ločino je u suštini da se oni nisu snašli, zbog toga što ih je snašlo nešto što ranije nisu vidjeli. Došla je grupa ljudi, odlučnih ali nenasilnih. S druge strane okupilo se dosta obrazovanih ljudi, sa vrijednostima i vještinama, ne kao obično kad se rulja skuplja. Pokazali su se u nekakvom drugačijem svjetlu. Vjerujem da je kod njih iza kulisa bilo jesul ovo tvoji, jesul tvoji, da su jeda drugog tako zvali a na kraju skontali da nisu ničiji. Mislim da je tada ta panika i nastupila – šta, kako, čije – mislim da su oni svi skontali kako da ovo upotrijebe na svoj neki način. Čak u trenutku kad je to tek počinjalo.

Umjesto da skontaju kako da to riješe oni su svi, pošto su svi razjedinjeni u toj zgradi, svako za sebe skontao kako da za sebe to iskoriste. Jedna loša odluka vuče drugu, druga treću. Mislim da su se oni zapetljali. Zato i one priče premijera da je neko došao njega da ubije. Svašta su oni ispucali jer mislim da se nisu snašli. Eh sad, da li je to strah pa sistem reaguje? Vjerovatno je sistem dizajniran da štiti sebe prvenstveno. Ovo što mi vidimo su vjerovatno prvi koraci nekih tih poluga koje oni imaju. Iskren da budem, jako bih volio da se oni prepadnu običnih ljudi. Neću ja sutra biti pred Parlamentom ali bit će neko drugi, deseti, hiljaditi. Volio bih da se malo više prepadnu ne bi li postali odgovorniji. Ali ne čini mi se da uče iz grešaka. Čini mi se da je to još uvijek sirova sila. Sad koliko je ko osjetio pritisak – mi smo očekivali od početka zbog auta da će nas neko zvati – ali vjerujem da je kod Šemse i Nihada drugačija situacija jer je nezgodno kad te neko tako pozove. Vjerujem da može svašta da bude.

ŽURNAL: Da li i na koji način pritisci utječu na Vas i pokret, ako ga tako već možemo nazvati?
ARNAUTOVIĆ: To je sad već neki pokret ali ne sa jasnom organizacijom. Sve te ljude koji se angažuju oko JMBG uglavnom ne vidim niti se čujem sa njima. Nemam pojma kako da opišem tu situaciju.

Generalno, utiče na različite načine. Neki ljudi su se povukli, neki su odlučili da će se skroz vratiti svojim privatnim životima, neki su se razočarali da ne može ništa da se uradi pa su odstupili. Različito su reagovali. Ovi koji su i dalje tu, više zbog principijelnosti, su ljudi koji su odlučili da nešto tu dokažu. U mom slučaju je tako.

Stvorila se neka energija i ona će vjerovatno sada mijenjati svoje forme. Tako je i kod ljudi u pokretu. Svi na različite načine pokušavaju da doprinesu. Ne mogu biti precizniji jer nema ništa preciznije. Skupila se grupa ljudi, usvojila neke načelne principe o jednakosti, solidarnosti, humanizmu. Normalne neke stvari, moralne, bile su kao okvir. Sada se djeluje pod tim.

A ovo je recidiv tih prvih dana. Logično je kada smo bili tamo tada da sada dadnemo neki stav o tome.

Ne osjećam se uplašeno ali opet znajući gdje živim i s kim imam posla, ne bi me iznenadilo da neko iskoristi poluge vlasti. Nadam se sada da ih neće pustiti i valjda živi još ljudi u ovoj zemlji koji znaju kako se koriste poluge vlasti. Valjda im neće dopustiti da ovo bude privatna država šest-sedam ljudi. To se iskreno nadam kao građanin.

ŽURNAL: Šta očekujete da će se u narednim mjesecima dešavati sa pokretom i da li će policija i sigurnosne agencije proširiti svoje istrage?
ARNAUTOVIĆ: Ne mogu špekulisati. Što se tiče države i sistema stvarno nemam predstavu. Ne bi me iznenadilo ništa u suštini ali ono što je meni problematično je da imam osjećaj da što vrijeme ide dalje da ljudi pokušavaju prikazati ovaj događaj na skroz drugačiji način od onoga što se desilo. Svim tim sastančenjem o onome što se dešavalo pokušavaju da promijene karakter istine. Ne bi me iznenadilo da nastave sa tim.

Jesu bili protesti i jeste bila blokada, ali nenasilno. Oni trebaju da podijele ljudima medalje zbog aktivnosti da se pokuša iskontrolisati onolika masa ljudi bijesnih na njih što ništa ne rade. I sve je to prošlo bez incidenta. Najveće nasilje je napravio premijer i njegova pratnja i onda sad oni ganjaju te ljude zbog nečega. To je malo kontralogike.

Što se pokreta tiče, vjerujem da će nastaviti da živi. Puno je ljudi tu uključeno. Mislim da će ljudi ostati tu. Generalno, nekakav dogovor je da ljudi djeluju kada postoji potreba. To sve zavisi od pojedinaca. Zna se tačno šta su vrijednosti od kojih se ne može odstupati. Vjerujem da će nastaviti da živi u nekakvim formama i mijenjati forme. Mislim da se stvorila nekakva građanaska energija. Prvi put nekakva ozbiljnija građanska opcija. Vjerujem da se to neće ugasiti. Ohrabreni su ljudi. Vidjeli su jedni druge, vidjeli su da ih ima. Mislim da je mnogim ljudima mnogo lakše nakon toga jer imaju dosta istomišljenika, normalnih, OK ljudi. Šta god se dešavalo u promjeni nabolje ja sam za. 

Dosta je više. Vrijeme je da se stvari guraju na kakav god način.

Ovo što živimo već gubi svaki smisao. Mi samo preživljavamo dan za danom i sve nas više pljačkaju i unazađuju. To je poenta. 

(zurnal.info)