PARIZ: Još jedan surovi podsjetnik

Noćas je u Parizu u 6 odvojenih napada ubijeno najmanje 120 ljudi. 200 ljudi je ranjeno, od toga 80 ozbiljno.

Na koncertu američke grupe u dvorani Bataclan ubijeno je 87 ljudi. Na stadionu Stade de France tokom prijateljske utakmice Francuska-Nemačka u tri odvojene eksplozije je poginulo troje terorista. U pucnjavi u Rue de Charonne je ubijeno 18 ljudi. Na Boulevard Voltaire je poginula jedna osoba. U Rue de la Fontaine au Roi je ubijeno 5 ljudi. U Rue Alibert je ubijeno 14 ljudi, a mnogi su ozbiljno ranjeni. Poginulo je i 8 napadača, od kojih 7 tako što su aktivirali svoje samoubilačke pojaseve.

Francuska policija traga za pomagačima terorista. Još uvek niko nije preuzeo odgovornost za ove napade. Napadi su usledili posle ubistva dronom jednog od vođa ISIS-a Mohammeda Emwazia.

***

Ponovo užas u Parizu: na ulicama se prebrojavaju tela, članovi porodica i prijatelji panično zovu jedni druge, nacija je u šoku. Godina koja je počela napadima na Šarli Ebdo završava još dramatičnijim napadom. Predsednik Francuske Fransoa Oland je proglasio vanredno stanje. To se poslednji put dogodilo 2005. tokom nereda u predgrađima Pariza kada je došlo do sukoba između muslimana i francuske policije. Pariz podseća na ratnu zonu.

Prerano je da bismo zaključili šta se zaista dogodilo. Neki mediji su preneli da je jedan napadač uzvikivao „Ovo je za Siriju“ pre nego što je otvorio vatru. Oland je govorio o „teroristima“, izjavivši na nacionalnoj televiziji: „Znamo ko su ovi ljudi“. Napadi su svakako bili dobro organizovani – svi su izvedeni iste noći na različitim lokacijama gde se okuplja veliki broj ljudi. Bataclan je popularna koncertna dvorana, prepuna svakog petka. Drugi napad se dogodio u blizini francuskog nacionalnog fudbalskog stadiona, gde se igrala utakmica između Francuske i Nemačke, kojoj je prisustvovao i Oland. Mete su pažljivo birane.

Francuska je već godinama uključena u borbu protiv džihadističkog terorizma. Od 2014. ona je deo koalicije protiv Islamske države u Iraku, a od ove godine i u Siriji. I iz ove evropske zemlje je na stotine regruta Islamske države, često rođenih i obrazovanih u Francuskoj, otišlo u rat u Siriji. To je zemlja sa visokom nezaposlenošću među mladima, naročito u arapskim i afričkim predgrađima Pariza.

Događaji u Parizu su još jedan surovi podsetnik da još uvek živimo u eri posle 11. septembra 2001.

Prevod Miroslava Markovića preuzet sa Peščanika

(zurnal.info)