Istražujemo
SNSD KONTROLIRA IGRE NA SREĆU: Ministar Tegeltija je vlasnik firme za tehnički pregled aparata
Ministarstvo finansija RS određuje ko će šta raditi u oblasti igara na sreću, kako bi pojedinim firmama bio omogućen monopol, dok su „mali igrači“ u ovom poslu naprosto nestali
Mnogo građana Bosne i Hercegovine je postalo ovisno o igrama na sreću, nove kladionice se neprestano otvaraju, u njima se obrće ogroman novac, a njihovi najčeći posjetioci su mladi, koji se nadaju brzoj i lakoj zaradi.
Ljudi iz vlasti su, međutim, takođe zainteresovani za tu oblast, ali ne da bi je regulisali na način koji bi onemogućio zlopupotrebe i nanošenja štete budžetu, već kako bi se obezbijedio monopolistički položaj određenim firmama koje su jedine ovlaštene da obavljaju tehničke preglede automata za igre na sreću u ovom bh. entitetu.
Ministarstvo finansija RS je to koje određuje ko će šta raditi u oblasti igara na sreću, kako bi pojedinim firmama bio omogućen monopol, dok su „mali igrači“ u ovom poslu naprosto nestali.
DVA ZAKONA
Sve je urađeno smišljeno i ozakonjeno kroz zakone o igrama na sreću. Prvi je usvojen 2008. godine, ali je potom 2012. godine donesen novi zakon. Za nepune četiri godine tako su usvojena dva zakona o igrama na sreću, što potvrđuje koliko su birokrate u Ministarstvu finansija zainteresovane da svojim pulenima obezbijede monopolski položaj u priređivanju igara na sreću. To i ne čudi, s obzirom na činjenicu da je u igrama u opticaju ogromna količina novca.
Uz to, zbog beznadežne ekonomske situacije u Republici Srpskoj model lakog i brzog bogaćenja predstavlja arhetip projektovanog mentalnog sistema režima.
Novi Zakon o igrama na sreću projektovan je tako da samo par krupnih igrača ima koncesiju za priređivanje igara na sreću, odnosno mogućnost kontrolisanja najvećeg dijela tržišta.
Novi zakoni su u potpunosti onemogućili liberalizaciju igara na sreću i zbog novih uslova svu moć koncentrisali na par krupnijih igrača, koji su bili dovoljno finansijski moćni da ispune zakonske uslove za dobijanje dozvole za priređivanje igara na sreću, koja je za njih postala „zlatna koka“. Mali igrači u ovom poslu su potpuno nestali.
Ministarstvo finansija je za obavljanje tehničkog pregleda automata za igre na sreću 2010. godine dalo odobrenje firmi “Mikroelektronika” a.d. Banja Luka, koja trenutno učestvuje sa svega jedan posto u pregledima, jer su je “jači igrači” izbacili iz posla.
Isto odobrenje posjeduje i firma “Elektro union” d.o.o. Istočno Sarajevo, koja je vlasništvo funkcionera SNSD-a i nekadašnjeg poslanika ove stranke u parlamentu RS Siniše Dodika. Njegova firma u tehničkim pregledima automata za igre na sreću učestvuje sa oko 40 posto.
Na kraju, odobrenje ima i firma “Respekt plus” d.o.o. Banja Luka, čiji je stvarni vlasnik, prema izvorima Žurnala, ministar finansija RS Zoran Tegeltija. Kada je dobila odobrenje Ministarstva finansija, 2014. godine, učeće ove firme u tehničkim pregledima aparata za igre na sreću bilo je čista nula, da bi od 5.marta prošle godine do danas ovoj firmi bili prepušteno 60 posto tehničkih pregleda. Troškova za preglede ove firme gotovo i da nemaju, a godišnji prihod je oko 700.000 konvertibilnih maraka.
Sve tri firme su identičnim rješenjima Ministarstva finansija dobile odobrenje za obavljanje tehničkog pregleda, ali je zanimljivo da je firma “Respekt plus” za samo godinu dana, otkako postoji, uspjela od druge dvije firme da preuzme većininski dio posla.
VLASNIK UNIVERZITETA
Prema dobro obaviještenim izvorima Žurnala, trenutno se vodi velika borba, jer Zoran Tegeltija prijavljuje Sinišu Dodika da nekvalitetno radi, ne bi li ga potpuno istisnuo iz posla.
Firma “Respekt plus” je registrovana u hotelu “Grand” u blizini privatnog Univerziteta za poslovni inženjering i menadžment (PIM). Predstavnici Studentskog parlamenta Univerziteta u Istočnom Sarajevu ranije su optužili ministra Tegeltiju da je najveći zagovornik povećanja školarine na javnim fakultetima. Tada su saopštili da je Tegeltija “bio ili je i dalje većinski vlasnik PIM Univerziteta u Banjaluci”.
U cijeloj priči zanimljivo je da je jedno tehnički pregled aparata za igre na sreću, a drugo ozbiljan proces dobijanja cerifikata za taj posao.
Ne postoji nijedna firma u RS koja ima odobrenje da izdaje certifikate za aparate za igre na sreću, već su priređivači primorani da aparate na pregled voze u Češku, gdje mogu da dobiju cetifikate. Pregledi se rijetko rade, veoma površno, često se desi da se i ne pogleda aparat, a potvrda o tehničkoj ispravnosti stiže poštom. Riječju, dobijete potvrdu o ispravnosti aparata, a da oni koji su za to dali potvrdu taj aparat nisu ni vidjeli.
Ti pregledi za one koji posjeduju aparate koštaju do 10.000 maraka. Zanimljivo je da preglede aparata za igre na sreću vrše i certifikate izdaju ljudi “koji su naše gore list”, tako da nema sumnje da se radi o dogovorenom poslu, od kojeg dio kolača dobijaju oni koji su osmislili ovu skupu procedure.
(zurnal.info)
