SULUDA EKONOMSKA STRATEGIJA: Privreda propada a 1,7 milijardi maraka stoji neiskorišteno

Dok domaća ekonomija polako odumire zbog nedostatka svježeg novca, BiH je na kraju prošle godine imala na raspolaganju 1,76 milijardi maraka već odobrenih ino kredita koji godinama stoje neiskorišteni.

Najviše neiskorištenog novca čine krediti Evropske investicijske banke (EIB), 553,1 milion maraka, potom  neiskorišteni krediti kod  Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) 326,3 miliona maraka, 291 milion maraka kredita Njemačke razvojne banke, 213 miliona maraka kredita Vlade Japana, 124,3 miliona kredita Svjetske banke.

Kredit od 55,8 miliona maraka koji je odobrio Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj također je neiskorišten kao i 48,3 miliona maraka kredita Saudijskog fonda za razvoj.

Pojedinačno najveći  iznos odobrenog a neiskorištenog kredita na kraju 2012. godine bio je kredit Evropske banke za obnovu i razvoj  namijenjen za gradnju autoputa, gdje se “kiseli” 230,7 miliona maraka, koji su odobreni još prije četiri godine, u septembru 2009. godine.

Stotine miliona KM  godinama leži na bankarskim računima

Na drugom mjestu je 213,9 miliona maraka kredita Vlade Japana namijenjenih za termoelektranu Ugljevik, odobrenih još u februaru 2010. godine,  dok je na čekanju i 176 miliona maraka kredita Evropske investicijske banke (EIB) namijenjenih za bolnice u Republici Srpskoj.

Već dvije godine neiskorišteno je i 138,8 miliona maraka kredita Njemačke razvojne banke koji su izdvojeni za projekat izgradnje vjetroelektrana u Mesihovini, dok je ista sudbina i 115,3 miliona maraka kredita EIB-a namijenjenog za “Vodu i kanalizaciju u FBiH” kao i 97,7 miliona maraka kredita iste banke namijenjenog za “vode i sanitaciju u RS”.

Za projekat “Cijevna III” Njemačka razvojna banka odobrila je takođe 97,7 miliona maraka, dok je Evropska investicijska banka još prije sedam godina odobrila kredit za željezničku infrastrukturu od koga je još uvijek neiskorišteno 44,9 miliona maraka.
 
Među odobrenim a neiskorištenim kreditima je i 37,7 miliona maraka  koje je   Razvojna banka Vijeća Evrope izdvojila za finansiranje gradnje državnog zatvora, dok je već tri godine neiskorišteno i  37,2 miliona maraka kredita Svjetske banke namijenjenih za projekat zbrinjavanja otpadnih voda u Sarajevu.

BiH plaća tri miliona KM godišnje za neiskorištene kredite

To što je 1,7 milijardi maraka na raspolaganju BiH već godinama ali se ovaj novac ne koristi BiH dodatno košta jer se za odobrene kredite takođe plaća naknada, čak iako sredstva nisu povučena.

Samo u 2012.godini BiH je za ovih neiskorištenih 1,7 milijardi maraka ukupno platila tri miliona maraka “kazne”, a kada se u obzir uzme da stotine miliona maraka odobrenih kredita stoje neiskorišteni godinama, onda su samo za ove naknade nepotrebno potrošeni milioni maraka, pa je time BiH praktično na dvostrukom gubitku.

Ne samo da domaće kompanije ostaju uskraćena za poslove na velikim infrastrukturnim projektima, na koje se odnosi većina neiskorištenih kredita, čime bi se omogućilo i radnicima da zarade sebi platu, nego se iz već polu praznih budžeta izdvajaju milioni maraka kao naknada za neiskorišteni novac.

Za dio ovih kredita “na čekanju” pitanje je da li će uopšte biti iskorišteni jer kreditori neće čekati beskonačno. Za neke od njih, poput 138,8 miliona maraka maraka kredita Njemačke razvojne banke za vjetroelektranu Mesihovići, rok za povlačenje novca ističe krajem ove godine.

Spoljni dug BiH biće još veći

Ukoliko bi BiH ipak uspjela da ove već odobrena sredstva i povuče, time bi se, prema podacima Ministarstva finansija BiH,  i ukupan spoljni dug BiH povećao sa  7,1 milijardi maraka, koliko je iznosio na kraju prošle godine, na 8,8 milijardi maraka.

Logično, time se povećava i teret otplate ino duga koji svakako ima apsolutni prioritet nad svim ostalim budžetskim troškovima. kako su male šanse da se priliv novca u budžet značajnije poveća u narednim godinama, to jednostavno znači da će ostajati manje novca za sve ostale budžetske stavke.
(zurnal.info)