Davorin Primorac, zet lidera Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragana Čovića, mogao bi doživotno biti na čelu Agencije za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (BHANSA), ako parlament BiH usvoji nacrt Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o BHANSA, koji je po drugu put, upućen na javne konsultacije.
Na sajtu eKonsultacije objavljen je Nacrt izmjenjenog zakona o BHANSA, u kojem se član 8. stav (5) koji je glasio: "Mandat članova Uprave traje pet godina, sa mogućnošću još jednog ponovnog imenovanja" sada mijenja i glasi: „Mandat članova Uprave traje pet godina. Ista osoba može se ponovno imenovati za člana Uprave.”
NEOGRANIČENI MANDAT ZA ODABRANE
Slijed dešavanja ukazuje na mogućnost da je zakon “naštiman” za Primorca, kako bi mu se obezbjedio neograničen mandat na čelu BHANSA. To je plan “A” za trajno zbrinjavanje Čovićevog zeta, koji godišnje raspolaže budžetom od 80 miliona konvertibilnih maraka. Situacija je postala veoma hitna, jer Primorcu curi drugi mandat direktora ove Agencije.
“Odbijam da lične stvari unosim u zakone. Ako je praksa u Austriji, Češkoj, Briselu, regiji da ne postoji ograničen broj mandata zbog izrazito velike potražnje za takvim kadrom koji je jako specijaliziran, ako je svuda to praksa, ne znam jesu li zetovi u svim tim državama”, izjavio je ranije medijima ministar prometa i komunikacija BiH Edin Forto (NS), koji po drugi put pokušava da sproni zakon progura na usvajanje u parlament BiH.
Pitanje za ministra Fortu glasi - da li postoje jasne direktive da neko doživotno treba da bude direktor državne Agencije za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i u čemu se ogledaju takve direktive, kada tako nije ni u Evropskoj organizaciji za sigurnost vazdušne plovidbe (Eurocontrol), koja madzire rad BHANSA i plaća joj sredstva od preleta iznad BiH.
Pitanje je i zašto Forto, uprkos ranijem negativnom stavu o ovom zakonu u državnom parlamentu, insistira na njegovom usvajanju, osim ako se ne radi o tome da “lične stvari unosi u zakone”? Usvajanje ovog zakona bi, pored Čovićevog zeta omogućilo i neograničen mandat za članove Vijeća Agencije u kojem, kako su ranije objavili mediji, ima bliskih Fortinih saradnika.
Zato je predviđeno da se promijeni član 10. stav (4) zakona i da glasi: “Članovi Vijeća Agencije imenuju se na mandat od četiri godine. Ista osoba se ponovo može imenovati za člana Vijeća Agencije.”
Osim neograničenog mandata članova Uprave, sporan je i član 9. zakona koji omogućuju BHANSA da osniva privredna društva, uz, kako je navedeno, vođenje računa o nacionalnoj i entitetskoj zastupljenosti. Primorac bi, nema sumnje, o tome odmah našao zajednički jezik sa Dodikom i njegovim najbližim saradnicima jako zainteresovanim za ovu oblast.
Sagovornik Žurnala navodi da bi to značilo da BHANSA ima mogućnost da osniva kćerke firme, koje bi imale komercijalnu ulogu, poput obuke upravljača dronova i obuku kontrolora letanja, što BHANSA-i, kao provajderu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, ne bi trebalo da pripada.
POSTOJI I PLAN „B“
Ako ne prođe plan “A” da Primorac ostane doživotni direktor BHANSA, postoji i rezervna opcija, o čemu je Žurnal ranije pisao. Plan “B” znači da se Direkcija za civilno vazduhoplovstvo (BHDCA) preimenuje u Agenciju i da na njeno čelo dođe upravo Primorac.
STRAH OD ODGOVORNOSTI ILI NEŠTO DRUGOZašto bježe direktori iz Direkcije za civilno vazduhoplovstvo?
Dobro upućeni Žurnalov izvor navodi da Milorad Dodik nema ništa protiv da Čovićevom zetu prepusti to mjesto, mada su od 2009. godine, kada su ukinute entitetske i osnovana državna Direkcija i donesen novi Zakon o vazduhoplovstvu BiH, po nacionalnom ključu na čelu BHDAC-a srpski kadrovi.
Dodik i Boban Kusturić, njegov glavni operativac u nakani da se BHDAC pretvori u Agenciju, rukovode se jedino finansijskim i partijskim interesima, ma koliko bi to bilo loše za državu BiH i njene interese. Pretvaranje Direkcije u Agenciju omogućilo bi da se plate zaposlenima dignu u visine, što sada nije moguće, jer BHDCA ima zakonska ograničenja u tom pogledu. Uz to, otvorila bi se mogućnost da se u Agenciji (koja bi zamijenila BHDAC) zaposli višestruko veći broj osoba, uglavnom iz partijskih struktura, sa spornim diplomama i nikakvom stručnošću u toj oblasti.
Da bi se BHDAC preimenovao u agenciju potrebno je promijeniti Zakon o civilnom vazduhoplovstvu BiH i još nekoliko drugih zakona. Tog zakona još nema u eKonsultacijama, a treba da stavi Ministarstvo transporta i komunikacija BiH.
Prema riječima sagovornika Žurnala, u vezi s tim vlada velika nervoza u BHDAC-u, jer je direktor Direkcije Zorislav Ivanović dobio zadatak od Bobana Kusturića, direktora Helikopterskog servisa RS, da učini sve kako bi se Direkcija preobrazila u Agenciju. Kusturić je direktno je birao tri poslednja direktora BHDAC-a, koji su listom došli iz Helikopterskog servisa RS.
Preimenovanje BHDCA u Agenciju i njeno institucionalno i kadrovsko „pojeftinjenje“ može imati ozbiljne posljedice po državu BiH, koja vrlo lako može dospjeti na „crnu listu“ nebezbjednih zemalja u slučaju da ne budu funkcionisali svi segmenti sa vazdušnim saobraćajem. Praktično bi to značilo da ne može biti letova u i iz BiH, pa i da nema preleta iznad države. Riječju, da zavlada potpuni kolaps u toj oblasti.
Za razliku od BHANSE, koja je nadležna za kontrolu i upravljanje vazdušnim prostorom iznad BiH, BHDCA ima funkciju regulatora i nadzora, izdavanja dozvola, potvrda i certifikata u oblasti civilnog vazduhoplovstva i kontrole letenja. BiH ima obavezu da se ponaša u skladu sa pravilima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (International Civil Aviation Organization - ICAO) i Eurocontrol-a, međunarodne organizacija sa sjedištem u Briselu, koja predstavlja centralnu organizaciju za koordinaciju i planiranje sistema kontrole letenja za cijelu Evropu.
„Ako se ponašate izvan pravila koje vam nameću ICAO i Eurocontrol dolazite u problem. BHDCA najviše prihoda ostvaruje od preleta preko BiH. Prihodi po osnovu preleta su jedini izvjesni prihodi ove Direkcije i njih raspoređuje Eurocontrol“, naveo je sagovornik Žurnala.
Prema njegovim riječima, ova Direkcija i nadležnosti koje ima su veoma ozbiljne i bitne za državu BiH, pa bi bilo pogubno da bude tretirana kao plijen koji će biti rastrgan, zbog političkih ili ličnih interesa.
(zurnal.info)