VEĆ JE POTROŠEN BUDŽET ZA NAREDNU GODINU: Pola novca za plate i dugove, a građanima šta ostane

Gotovo polovica budžeta FBiH za 2014. godinu,  otići će na vraćanje dugova, plate i doprinose zaposlenih koji se finansiraju iz federalnog budžeta.

Od 2,35 milijardi maraka, koliko iznosi budžet FBiH za 2014. godinu, 1,13 milijardi maraka biće potrošeno na vraćanje dugova te plate, naknade i doprinose zaposlenih, a za sve ostale budžetske stavke ostaje 1,22 milijardi maraka.
    
Iako je budžet za 2014. godinu veći za 143,5 miliona maraka od  ovogodišnjeg budžeta, ovaj rast nije rezultat rastuće domaće ekonomije i većeg priliva novca u budžet jer su planirani prihodi, od 1,7 milijardi maraka, manji za 93,2 miliona maraka nego u ovoj godini, što je loš znak. U procentima, to znači da će prihodi biti manji za 5,4 posto ali će rashodi biti povećani za 6,4 posto.



Dugovi pristižu na naplatu

Smanjen priliv novca nije naveo vladu da ozbiljno pritegne kaiš, što bi bilo logično već  se umjesto toga okrenula povećanoj potrošnji nepostojećeg novca.

Zvanično objašnjenje za rast budžetskih rashoda  je  drastično povećanje tereta otplate dugova, za koje će u narednoj godini trebati izdvojiti 885,3 miliona maraka ili više od trećine ukupnog budžeta.

Lavovski dio ovih dugova odnosi se na ino dugove, koji po važećim zakonima imaju apsolutni prioritet kod isplate budžetskog novca. Ino kreditorima se moraju platiti prispjele rate duga, i naravno kamate, a ostalim budžetskim korisnicima, šta ostane.

Vladi tako ostaje da se u startu suoči sa deficitom, odnosno manjkom prihoda nad rashodima od 655,1 milion maraka. I  budžetski deficit u narednoj godini drastično je veći od ovogodišnjeg deficita i to za 236,9 miliona maraka, što je povećanje od 56,6 posto.

Spasonosno rješenje, kao i prethodnih godina pronađeno je u novim zaduživanjima, pa će se FBiH u narednoj godini zadužiti za novih 655 miliona maraka.

Pozajmi pa potroši

Prema planovima Vlade FBiH, od MMF-a se očekuje kredit od 299 miliona maraka, a od Svjetske banke 46,5 miliona maraka, dok u 2014. godini od EU ne očekuju ništa, pošto je BiH već pod nezvaničnim sankcijama EU kada se radi o finansiranju.

Kako krediti koje su voljni da daju MMF i Svjetska banka nisu dovoljni za pokriće budžetske rupe, ostatak novca Vlada FBiH namjerava da pozajmi na domaćem tržištu.

Planirano je da se 50 miliona maraka pozajmi kroz emisiju obveznica, što je za 10 miliona maraka više nego u ovoj godini, dok bi se Vlada FBiH dodatno zadužila za  260 miliona maraka kroz emisiju trezorskih zapisa.

U odnosu na ovogodišnji budžet, planirano zaduženje po osnovu trezorskih zapisa u 2014. godini drastično je povećano, za čitavih 180 miliona.

Ovo će najviše obradovati domaće banke koji su glavni kupac trezorskih zapisa i kojima je to najlakši način brze i sigurne zarade, jer je dužnik pouzdan, a pošto se radi o kratkoročnom pozajmljivanju, maksimalno do 12 mjeseci, rizik je minimalan.

Kako je problem namicanja nedostajućeg novca u budžetu, barem teoretski, riješen, Vlada se mogla u potpunosti posvetiti trošenju tog novca.

Sve je stalo samo plate rastu

Jeste da se budžetski prihodi smanjuju a zaduženje povećava, ali uprkos svim pričama o štednji i nestašici novca, to se očigledno ne odnosi na plate budžetskih korisnika.

Za plate i doprinose zaposlenih iz budžeta FBiH u 2014. godini biće izdvojeno 251,8 miliona maraka, što je za 14 miliona maraka ili 5,9 posto više nego u ovoj godini.     

Ko će i kako vratiti ovih 655 miliona maraka, koje će vlada pozajmiti tokom naredne godine da bi se pokrile budžetske rupe, nikog ne zanima previše.

I ministri i parlamentarci svjesni su da je bitno izdržati do oktobra iduće godine, do opštih izbora, a o vraćanju para, koje pozajmi i potroši ovaj saziv Vlade FBiH, ionako moraće razmišljati narednih godina neki drugi ministri i parlamentarci.

Jedini problem je da  ovo “genijalno” rješenje, po kome se vlada svake godine sve više i više zadužuje, kako bi vratila stare dugove i pokrila nove budžetske rupe, ne može trajati beskonačno.

U jednom trenutku će kreditori prestati sa odobravanjem novih kredita  a postojeći dugovi će se morati vraćati od raspoloživih para, a tada slijedi neselektivno i nemilosrdno rezanje budžetskih troškova. A taj trenutak i nije tako daleko kako se to trenutno čini domaćim vlastodršcima.
(zurnal.info)