Prokleta pitanja: Ako je Nemačkoj crkla krava, zašto u Srbiji nema mleka?

Čim su zapadne zemlje počele da uvode sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu u našim medijima su počele da se pojavljuju apokaliptične vesti o nestašicama u ovom delu svetu, ponajviše u Nemačkoj. Poslovično istinoljubivi tabloidi obaveštavali su nas kako je zavladao haos u Nemačkoj zbog nestašice hrane. Rafovi su prazni, a ugostitelji ubrzano izbacuju pomfrit iz jelovnika zbog visoke cene ulja kojeg pritom i nema u prodaji, uspaničeni građani su sve razgrabili i napravili zalihe za naredni milenijum.

Nisu nam tabloidni genijalci objasnili zašto je samo pomfrit izbrisan sa menija, kao da je to jedino jelo koje se spravlja na ulju, ali za tim nije bilo ni potrebe. Niko nije našao za shodno da nas izvesti šta se dešava sa šniclama, odrescima, raznoraznim kobasicama, pohovanom piletinom i sličnim masnim đakonijama, prema njihovoj sudbini naši su izveštači ostali posve ravnodušni. Redovnom konzumentu neprobavljivih tabloidnih sadržaja ionako nije previše stalo do logike, činjenica i realnosti, važno je samo da je dugo iščekivana propast Zapada najzad počela, pa čovek ima čemu da se raduje.

Propast Zapada, ulje bez platna

Izveštavali su domaći mediji o nemilim scenama u nemačkim prodavnicama široke potrošnje, o tome kako kupci vređaju prodavačice, prete im i potežu oklagije na personal Lidla i Rosmana kako bi dobili koji litar ulja više i koje kilo brašna preko zacrtane mere. Bilo je reči i o tome kako se ulje prodaje na crno, a u ilegalnoj prodaji su se našle čak i otvorene boce (bez preciziranja da li je određena količina ulja već potrošena, što bi valjda uticalo i na sniženje cene). Katastrofične vesti ređale su se jedna za drugom, uz otvoreno likovanje nad ekonomskim rasulom na trulom Zapadu. Bilo je u tim napisima bizarnih detalja koji svedoče da su tabloidni novinari nesuđeni pisci fikcije. Tako je jedan pisao kako su u jednom nemačkom supermarketu mušterije gađale radnika ukrasnim baštenskim kamenjem.

Slavili su tabloidi silne nestašice u Nemačkoj, Belgiji, Španiji, Italiji, Austriji i drugim mrskim zapadnoevropskim zemljama. Tako im i treba kad su nas bombardovali na pravdi boga, samo zato što smo proterali silne stotine hiljada Albanaca sa Kosova, masovno ubijali civile, trpali ih u hladnjače i masovne grobnice. Najzad da i mečka zaigra pred njihovomn kućom. Dobili su šta su zaslužili. Niko ne može nekažnjeno da udari na matušku Rusiju i Vladimira Putina, svetskog cara, što reče nenaoružani vladika Nikanor. Zli dekadentni zapadnjaci ne dozvoljavaju Rusima da malo razruše Ukrajinu, pobiju desetine hiljada civila i isele nekoliko miliona ljudi. Zato i treba da trpe oskudicu i nemaštinu.

Neki su, poput notornog “Informera”, na naslovnu stranu stavljali vesti kako su u Evropskoj uniji „krenule nestašice“ osnovnih namirnica dok je „u Srbiji tržište stabilno, nema nestašica i većih poskupljenja“. Drugi su pisali kako evropski ljubitelji paradajza u konzervi mogu da se pozdrave s ovom namirnicom, a i druga konzervirana hrana će uskoro biti nedostupna na evropskom tržištu. Elem, u srpskim tabloidima ređali su se izlivi radosti i napadi sreće jer je evropskom komšiji crkla krava, a najveće oduševljenje izazvalo je umiranje krava koje se odazivaju na imena Helga, Brunhilda i Hildegard.

Kad Evropljani jedu korijenje

Mediji za specijalne operacije, kako vojne tako i mirnodopske, ilustrovali su apokaliptične vesti silnim fotografijama praznih rafova po prodavnicama za koje su tvrdili da se nalaze u evropskim gradovima. Ispod tih aktuelnih fotografija stavljali su opise tipa „Kao u Srbiji 1993. Prodavnica u Nemačkoj, juče”. Ješćete i vi korijenje, odvratni Germani, kao što smo i mi onomad, po inadžijskoj preporuci neprežaljenog Branka Kostića. Da vidite malo kako je nama bilo dok ste nas držali pod sankcijama, ni krive ni dužne, samo zato što smo malo osvajali susedne zemlje, počinili poneki ratni zločin i genocid.

Brzo je otkriveno da objavljene fotografije s praznim rafovima uopšte nisu uslikane u pomenutim zemlja, a i ne potiču iz 2022. godine. Na nekima je to bilo i očigledno, jer je malo verovatno da radnje u Nemačkoj imaju natpise ispisane ruskom verzijom ćirile, za druge su novinari koji se bave raskrinkavanjem lažnih vesti utvrdili izvore. Dopisnici malobrojnih nezavisnih medija iz evropskih zemalja obišli su prodavnice, utvrdili da nema nestašice osnovnih životnih namirnica, objavili snimke i fotografije s lica mesta i tako demantovali tabloidne lagarije.

Naravno, Vučićevim poslušnicima to nije smetalo da nastave sa širenjem lažljive propagande, njima je to u opisu radnog mesta, a posebno zadovoljstvo im pričinjava činjenica da je fikcija koju ispisuju po volji njihovom idolu koji stoluje u Kremlju. Ionako većina priča o propasti Zapada potiče iz kremaljske kuhinje, naši pregaoci su zaduženi tek za prevod i dodavanje malo lokalne boje ruskom originalu.

Evropa pred kolapsom, Rusija cveta

Medijska euforija zbog razura Zapada ne jenjava, samo dobija nove oblike među kojima je najpopualrniji onaj koji veli da sankcije mnogo više pogađaju Evropu nego Rusiju. Evropskoj uniji preti ekonomski kolaps, dok za to vreme Rusija cveta, kao što se i moglo očekivati od jedne razvijene zemlje, privrednog giganta koji živi od onog što pronađe u zemlji. Otkud naši poslovično obavešteni mediji za širenje lažnih vesti sve to znaju? Pa iz državnih ruskih medija, tih svetionika istine koji rade u carstvu slobode mišljenja i govora, služeći kao svetli primer ostatku čovečanstva ogrezlom u mrak i neznanje.

A i da nije kremaljskih protočnih bojlera koji se predstavljaju kao mediji, znali bismo da Rusiji sankcije ne mogu ništa, da će matuška napredovati dok zapadni svet propada. Tome nas je naučilo lično iskustvo. Isto tako je bilo i devedesetih godina prošlog veka, to smo mogli da pročitamo i čujemo u svim medijima pod kontrolom Slobodana Miloševića: Srbijom teku med i mleko, a Evropa i SAD samo što nisu kolabirali, vratiše im se sankcije kao bumerang.

Nije ništa drugačije ni danas, dok Nemačka, Francuska, Italija, Holandija i ostali Luksemburzi polako tonu u živo blato propasti, dok njihovi stanovnici broje svaki zalogaj i strahuju od gladi, u Srbiji ima svega. Dobro, možda baš ne svega, ali osnovnih životnih namirnica ima u izobilju. Dobro, možda ne baš svih osnovnih životnih namirnica, malo smo onomad kuburili sa šećerom, ali to se brzo stabilizovalo. Doduše, med i mleko trenutno ne teku našom poljoprivrednom zemljom iz prostog razloga što nema mleka.

Krave u štrajku

Početkom septembra počele su nestašice mleka u prodavnicama diljem Srbije. Prazni rafovi mogu se videti svuda, ali o tome nema ni reči u onim istim tabloidima koji su onoliko seirili nad nepostojećim nestašicama u Evropi. O manjku mleka na srpskom tržištu može se pročitati samo u onim medijima koji su pre koji mesec pisali o tome da evropske radnje nisu prazne, te da tabloidi šire lažne vesti (što i nije neka vest).

Tu se navode i razlozi za nestašicu: sušna godina, drastično smanjen stočni fond, niska otkupna cena mleka, hiljade ugašenih malih farmi, katastrofalna državna politika. Jednostavno – u zemlji Srbiji koja se diči svojim poljoprivrednim kapacitetima ne isplati se držati farmu krava muzara i proizvoditi mleko. Što bi rekla kolokvijalna izreka: Mogli bismo da hranimo pola Evrope, samo kad bi nam se isplatilo da proizvodimo hranu.

Za razliku od nezavisnih medija koji izveštavaju o problemu, tabloidi razvijaju drugačije strategije. Neki se prosto pretvaraju da se ništa ne događa, “Informer” ni mukajet, njihovi novinari su još zauzeti praznim rafovima u nemačkim prodavnicama koje se ne nalaze u Nemačkoj, pa nisu stigli da se pozabave onim što im je pred nosom, a to im i nije u opisu radnog mesta. Takva je uređivačka politika, ako opisuješ ono što vidiš, lako možeš da popiješ otkaz.

Prešne životne teme

“Večernje novosti” šire optimizam: moguće je da mleka ima malo manje na tržištu, ali država će rešiti problem nestašica, premudri Aleksandar Vučić, Bog mu svako dobro dao, već priprema odgovor na podli podrivački štrajk krava koje odbijaju da daju mleko. “Alo” je pribegao strategiji negiranja stvarnosti, to im je uža specijalnost koju vežbaju već godinama na svim mogućim temama. Oni su obišli jednu i po radnju, slikali pune rafove s mlekom i utvrdili da tajkunski mediji lažu. A građani koji odu do prodavnice i ne nađu tetrapak sa žuđenom belom tečnošću, sami su krivi jer veruju izdajnicima.

Uostalom, zašto bi se novinarska služinčad bavila tako nevažnim i marginalnim temama kao što je nestašica mleka u Srbiji? Pogotovo što ima kudikamo prešnijih životnih tema i dilema: policija u Švajcarskoj očekuje nerede zbog nedostatka struje; Nemačka će uskoro ostati bez toalet-papira; u članicama NATO-a nema dovoljno zimske vojne opreme i tako dalje, i tome slično. Posebna poslastica je vest iz Velike Britanije: ostrvljani će morati odmah da počnu sa štednjom vode, jer se prve nestašice očekuju već – 2050. godine.

To su prave teme za tabloide, to je ono što zanima njihove čitaoce, ništa tako ne greje pošteno čitalačko srce kao vest da slobodnijem delu sveta preti ekonomska i svaka druga katastrofa. Nije posao tabloidnih novinara da izveštavaju o problemima s kojima se suočavaju njihove komšije, rođaci, prijatelji, kolege i oni sami. Niti da odgovaraju na prokleta pitanja tipa: Ako je Nemačkoj crkla krava, zašto u Srbiji nema mleka?

(zurnal.info)