Razmaženi pacijenti: Čim se razbole, hoće da se leče

Pre godinu dana lekari sa Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš uspeli su da ukinu listu čekanja na operacije. Radili su 12 vikenda uzastopno, volonterski, udarnički i rad im se isplatio. Umesto pohvale za ovaj nesvakidašnji podvig, od ministarke zdravlja Danice Grujičić dobili su pogrde, omalovažavanje, podmetanje i uvrede. Na ovom mestu bilo je o tome reči u tekstu “Zabranjeno spasavanje života vikendom”.

Ministarka zdravlja protiv lekaraZabranjeno spasavanje života vikendom

Šikaniranje niških lekara

Nije sve ostalo na ministarkinim rečima, država je u međuvremenu našla mnoštvo načina da se oduži načelniku Klinike za kardiohirurgiju Draganu Miliću i njegovim lekarima. Bili su izloženi tabloidnim napadima, inspektori Uprave kriminalističke policije su upadali na kliniku, optužujući lekare da su bez odobrenja radili studiju tokom epidemije koronavirusa 2020, potom je usledio čitav niz bizarnih krivičnih prijava zbog kojih su saslušavani u policiji. U jednoj od njih, recimo, stoji da “video- nadzor na klinici nije deo mreže video nadzora Univerzitetskog kliničkog centra (UKC)”.

Milić je smenjen sa mesta prodekana Medicinskog fakulteta u Nišu, a zatim nije izabran za redovnog profesora, iako ispunjava sve uslove. Za ljude koji ukidaju liste čekanja i rade za dobrobit pacijenata, nema mesta u obrazovnim ustanovama. Na kraju je uprava UKC Niš sprečila laboratoriju Klinike za kardiohirurgiju da nabavlja neophodne reagense, bez kojih je nemoguće normalno obavljati operacije, pa je klinika prinudno obustavila rad na nedelju dana, što je ponovo stvorilo listu čekanja.

Reagensi su najzad stigli, smilovala se uprava, a Milić je odlučio da će zajedno sa svojim lekarima i medicinskim osobljem ponovo raditi vikendom, besplatno, do kraja marta, sve dok lista čekanja ponovo ne bude prazna. Ima lekara kojima su pacijenti na prvom mestu, i takva čuda su moguća. Zdravstveni sistem je udružio snage sa policijom i medijskom mašinerijom i izložio neprekidnom šikaniranju niške lekare, ali njih to nije nimalo pokolebalo.

Ako si siromašan, nemaš pravo na lečenje

U intervjuu za nedeljnik “Vreme” Milić je objasnio da su liste čekanja “rak-rana zdravstvenog sistema”. To nije sve, jer te liste “pokazuju i kakvo je naše društvo, koje su njegove vrednosti. Ako si siromašan, onda nemaš pravo na lečenje, ali ako izbije rat, tebe ćemo mobilisati dok će deca bogatih biti zaštićena. Nepravda je to svemirskih razmera. E, kada smo se mi drznuli da to na neki način javno poručimo, na nas su se mnogi ostrvili. Naš slučaj, odnosno napad na nas bila je i pokazna vežba: želeli su da spreče druge da urade isto”.

Aleksandar Vučić i njegovi pobočnici neprestano se hvale kupljenom medicinskom opremom, gradnjom i renoviranjem medicinskih ustanova, ali ih ne zanima da li zdravstveni sistem funkcioniše, da li uspešno leči obolele. Silni mamografi, skeneri, magnetne rezonance služe tome da se Vučić pored njih slika, kao veliki dobrotvor. Da li će ti aparati služiti svrsi, da li će pacijenti na vreme biti pregledani, poslati na lečenje ili operaciju – to je sasvim sporedna stvar. A ako se neko drzne da ukaže na manjkavosti sistema, pa još i reši nagomilane probleme samopregornim radom, kao što su to učinili niški lekari i medicinsko osoblje – taj ima da prođe kroz “toplog zeca”, jer je narušio idealnu sliku koju naprednjački režim stvara o svojoj vladavini.

Ministarka zdravlja je odavno obećala da će liste čekanja na operacije biti ukinute, čim je stupila na dužnost, ali od tog posla nije bilo ništa, kao ni od najavljene reforme zdravstvenog sistema. Sasvim logično, pošto je partijska pripadnost osnovni kriterijum za postavljanje kadrova na rukovodeća mesta u zdravstvenim ustanovama, a sa slepim poslušnicima se nikakva reforma ne izvodi. Sudeći po idejama koje ministarki padaju na pamet, zdravstvo će pod njenom palicom samo nastaviti da truli.

Razmaženi pacijenti i neodgovorni lekari

Danica Grujičić nedavno je gostovala na TV Pink, gde je govorila o pokušajima da se sredi situacija sa listama čekanja za operacije kukova i kolena. Veleumna ministarka je na vrlo originalan način objasnila u čemu je suština problema: “Iskreno, mislim da je osnovni problem u tome što se svako stavi na listu čekanja. Trebalo ne trebalo u tom trenutku, vi treba da budete na listi zakazivanja, onog trenutka kada zaista ne možete više da funkcionišete. Ako vi normalno funkcionišete, popijte diklofenak ili nešto”.

Dakle, za liste čekanja su krivi razmaženi pacijenti i neodgovorni lekari. Hipohondri i uobraženi bolesnici namerno prave duge liste čekanja u saradnji sa sumasišavšim doktorima. Čim čoveka malo zaboli koleno, on odmah zapuca kod lekara, umesto da lepo popije diklofenak ili neki drugi lek protiv bolova. A lekar takvu osobu čak i ne pregleda, nego je odmah upućuje na operaciju kolena, čim čoveka nešto boli – to znači da treba da ide pod hirurški nož, šta tu ima da se razmišlja.

Još su gori starci i starice koji sasvim neodgovorno padaju i lome kukove, pa bi odmah da ih neki stručnjak operiše i da im ugradi veštački kuk. A lekari, naivni i beslovesni, odmah izlaze u susret željama razmaženih pacijenata sa slomljenim kukom i upućuju ih u operacione sale, čim dođu na red.

Kad dotični hipohondri polome kuk, treba da popiju panadol i da ostanu lepo kod kuće u ležećem položaju, a ne da uznemiravaju medicinske radnike i prave nepotrebnu gužvu po bolnicama. Lekari na operacije mogu da šalju samo najteže slučajeve, pacijente koji su na samrti, svi ostali moraju da se strpe. Ko god je u stanju da hoda, da skakuće na jednoj nozi ili bar da puzi, taj nema šta da traži u medicinskim ustanovama.

Na kukovo leto

Kad se malo bolje razmisli, u pravu je ministarka. Građani su se načisto izbezobrazili, sve je to besno i razmaženo od dobrog života koji im je obezbedio predsednik Vučić, pa hoće pogače preko hleba. U toj obesnosti bez stida i srama prednjače penzioneri koji bi da se operišu za svaku sitnicu. Zdravstveni sistem je ionako preopterećen, samo mu još fale dokoni umirovljenici koji od duga vremena ne znaju šta bi sa sobom, pa bi svaki čas da prilegnu na operacioni sto i podvrgnu se komplikovanim hirurškim zahvatima.

Gotovo je neshvatljivo kako građani, pogotovo stariji, nemaju nimalo razumevanja za lekare i osiromašeni fond zdravstvenog osiguranja. Nije im dovoljno što žive u Vučićevom zlatnom dobu, što su savremenici generacije političara koja će objediniti sve Srbe u okviru Srpskog sveta, nego bi još i da se leče. Ni polomljeno koleno ili kuk ne mogu da istrpe, kao da su napravljeni od pamuka, bruka i sramota, zar su to potomci onih neustrašivih junaka što su onomad prešli Albaniju.

E pa, dragi penzioneri, ako se ministarka Grujičić bude pitala – a pita se, znate kad ćete sledeći put dobiti veštački kuk? Na kukovo leto! Dosta je ministarka zdravlja trpela kojekakve bolesnike i ostale pacijente, dosta je bilo njihovog zuluma. Nije samo ortopedija pod opsadom raznih bahatih pojedinaca, već i sve druge medicinske grane. Nema šta građani Srbije ne bi operisali: srce, pluća, želudac, kičmu, kataraktu, mozak, slepo crevo, kilu, žučnu kesu, krvne sudove, stomak, srčane zaliske, slezinu, bubrege, jajnike, polomljene kosti diljem skeleta… 

Nema pacijenta – nema problema

Zapravo, glavni uzrok svih problema u srpskom zdravstvenom sistemu su pacijenti. Da nema bolesnih ljudi, ne bi postojale ni liste čekanja, što bi znatno rasteretilo lekare i medicinsko osoblje. Nema pacijenta – nema problema. Uostalom, kad se malo ozbiljnije razmisli, sledeći ideje ministarke zdravlja, nema nikakve svrhe lečiti ljude. Može lekar da učini sve što je u njegovoj moći, može da primenjuje najsavremenije metode, da bude najbolji stručnjak na svetu, da radi na najmodernijim aparatima – sve je to uzalud. Svaki pacijent – pre ili kasnije – umre, i tako potpuno obesmisli sve napore zdravstvenih radnika.

Pravo je čudo kako ministarku Grujičić nije mrzelo da decenijama radi sa takvim nezahvalnicima, dok je obavljala lekarsku praksu. Sličan problem imaju i ostale ministarkine kolege u drugim resorima. Građani stalno nešto izvoljevaju, umesto da budu srećni što su živi. Čim se razbole, hoće da se leče; radnici neće da rade besplatno, već traže platu; ima čak i građana koji misle da sudije treba pošteno da obavljaju svoj posao, da policija treba da čuva zakon i bezbednost, da državni funkcioneri nemaju pravo da potkradaju budžet, već da treba da polažu račune građanima kako bi opravdali trošenje dobijenog novca.

Ministarka Grujičić je odlučna da takvim pojavama razmažene bahatosti stane u kraj, bar u svom resoru. Problem dugih lista čekanja će rešiti jednostavno: tako što gotovo niko neće moći da bude upućen na operaciju. To je univerzalni odgovor naprednjačkih vlasti na sve probleme – nasilništvo, nebriga i obest. Druge metode koje zaista rešavaju probleme, poput onih koje su primenili niški lekari, za naprednjake ne postoje. Treba razumeti i ministarku Grujičić. Lako je njoj da drugima uskraćuje pravo na lečenje kad za njenu bolest nema leka. Ako neko do 65. godine života nije stekao elementarnu empatiju i minimum ljudskosti, ni najsavremenija medicina mu ne može pomoći.

(zurnal.info)