Šovinistička farsa:Fanovi Ratka Mladića oterali vaterpolo trenera
JEDINA SLOBODNA TERITORIJA

Tomislav Marković

Šovinistička farsa: Fanovi Ratka Mladića oterali vaterpolo trenera

Odavno je jasno da navijači imaju veze sa sportom isto koliko i Ratko Mladić sa vaterpolom, bar od onog doba kad je Željko Ražnatović Arkan postao vođa Zvezdinih navijača. Problem nije u toj socijalnoj grupi, već u državnim i političkim strukturama koje ih koriste za svoje potrebe. Mirko Vičević nije ostao bez zaštite samo tokom trajanja utakmice, već i nakon što se divljanje okončalo.

Fanovi Ratka Mladića oterali vaterpolo trenera
Navijačka parola

 

Vaterpolo utakmica između Crvene zvezde i Šapca u Sportskom centru „Milan Gale Muškatirović“ na Dorćolu trebalo je da prođe kao rutinski meč u kojem je unapred poznat favorit, uz nešto malo publike, bez ikakve pompe. Međutim, osobe koje se predstavljaju kao navijači Crvene zvezde imale su drugačiji plan. Pre početka utakmice par stotina mlađahnih huligana okupilo se na Dorćolu, pa su se u koloni uputili prema sportskom centru, izvikujući na sav glas tradicionalnu navijačku parolu kojom bodre svoj tim: „Ratko Mladić“, te pevajući obradu poznatog hita grupe Zana: „Mladiću moj, problem je tvoj što si ti srpski heroj“. 

Po dolasku na lice mesta, okupirali su deo tribine i razvili džinovski transparent sa sportskim natpisom “Hrvat, Šiptar, balija nisu moja bratija”. Poruka lične prirode upućena je Mirku Vičeviću koji je pre nešto manje od mesec dana postao trener vaterpolo kluba Crvena zvezda. Na njega se odnosi prva imenica u paroli, pošto je Vičević po nacionalnosti Hrvat, “Šiptar i balija” su se tu našli zbog popunjavanja metrike i rime, a i zato što nije zgoreg iskoristiti priliku da ubiješ tri muve jednim šovinističkim udarcem. Uobičajeni naziv koji takozvani navijači koriste, “ustaša”, zamenjen je neutralnim “Hrvat” takođe iz metričkih razloga, jer uvredljivi izraz sadrži jedan slog viška.

 

Šta će Hrvat u Zvezdi?

 

Da nisu skloni samo pisanom izrazu, već i usmenim formama omladinci su pokazali tokom utakmice, skandirajući treneru crveno-belih vesele parole tipa „Marš iz Zvezde“, „Delije, ‘ajmo svi u glas, Mirko Vičević nikad deo nas“, „Zvezda Srbija, nikad Jugoslavija“, te ponovo „Ratko Mladić“. Niko od prisutnih službenih lica ili delegata kluba nije reagovao, niko nije ni pokušao da ukloni šovinistički transparent, niti da prekine divljanje obožavalaca ratnih zločinaca. Vičević je sve uvrede i pretnje mirno otrpeo, radio je svoj posao u nemogućim uslovima i odveo svoj klub do još jedne pobede.

Da slučajno ne bi došlo do nesporazuma, te da neko ne bi pogrešno protumačio motive ostrakizma, „Delije“ su na svom sajtu objavile motive svojih postupaka: “Za trenera vaterpolo kluba Crvena zvezda je doveden čovek koji je Hrvat iz Crne Gore, koji ništa lepo o Srbima nije imao da kaže, koji je uradio mnogo toga, ali nijedna stvar nije bila u korist naše zemlje, štaviše. I pitamo ljude prvenstveno iz vaterpolo kluba da li su normalni da dovode takvog čoveka da trenira naš klub?” Njihov stav dodatno su pojasnili tabloidi, pišući kako je Vičević “građanski rat” u Hrvatskoj nazvao agresijom. To valjda spada u navijačku kategoriju “ništa lepo o Srbima”. 

Spočitali su mu i to što je predsednik Hrvatskog građanskog vijeća Boke, te što je bio odbornik Demokratske partije socijalista u rodnom Kotoru. Koliko je meni poznato, ništa od navedenog nije zabranjeno srpskim zakonima. Za razliku od izazivanja i raspirivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti – to je krivično delo za koje Krivični zakonik Srbije predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora.

 

Odbrana i zaštita huligana

 

Odavno je jasno da navijači imaju veze sa sportom isto koliko i Ratko Mladić sa vaterpolom, bar od onog doba kad je Željko Ražnatović Arkan postao vođa Zvezdinih navijača. Problem nije u toj socijalnoj grupi, već u državnim i političkim strukturama koje ih koriste za svoje potrebe. Mirko Vičević nije ostao bez zaštite samo tokom trajanja utakmice, već i nakon što se divljanje okončalo. 

Direktor vaterpolo kluba Crvena zvezda Igor Milojević oglasio se bizarnim saopštenjem u kojem se treneru i celokupnoj sportskoj javnosti izvinio zbog “uznemiravanja i pominjana Mirka Vičevića i Vaterpolo kluba Crvena zvezda u medijima, u kontekstu koji nije u vezi sa sportom”. Dakle, da mediji nisu pisali o nacionalističkom derneku, ne bi bilo ni razloga za izvinjenje. Milojević nijednom rečju nije osudio ponašanje “delija”, naprotiv, za njih je imao samo lepe reči opravdanja: “Navijači koji su izneli svoj protest u toku utakmice, mirno su napustili tribine, bez incidenata ili uvreda na račun prisutnih delagata, sudija i publike”.

Predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić takođe je pokazao nesvakidašnju toleranciju prema širenju rasne i nacionalne mržnje: “Svako ima pravo da misli šta hoće i da iznese svoje mišljenje. Živimo u demokratiji, zar ne?” Ne živimo baš u demokratiji, već u hibridnom režimu, bar po poslednjim izveštajima relevantnih međunarodnih institucija, ali to dotični gospodin ne mora da zna. S druge strane, mogao bi da zna da sloboda mišljenja i govora nije neograničena, te da prozivanje ljudi zbog njihove nacionalne pripadnosti, slavljenje masovnih ubica i raspirivanje netrpeljivosti nije dozvoljeno zakonom. 

 

Sloboda govora mržnje

 

Ako već nekom tamo sportskom funkcioneru nisu poznate ove elementarne činjenice koje se mogu pronaći u Ustavu Srbije, pravosudni organi bi morali to da znaju. Međutim, pokazalo se da se ni srpsko pravosuđe ne drži slova zakona, već su mu mnogo bliže neke druge zakonodavne forme, na primer običajno pravo, te usmena predanja tipa “kadija te tuži, kadija ti sudi”. Više javno tužilaštvo u Beogradu ocenilo je da u natpisu "Šiptar, Hrvat, balija nisu moja bratija" nema elemenata krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. O izvikivanju parola koje slave komandanta Vojske Republike Srpske osuđenog za genocid, kao i onih kojima se traži proterivanje trenera Zvezde zato što je Hrvat – Tužilaštvo se nije izjašnjavalo. Valjda to spada u slobodu govora mržnje.

Nakon što se rukovodstvo kluba svrstalo na stranu huligana, baš kao i država oličena u Višem javnom tužilaštvu, Mirko Vičević je učinio jedino što je mogao da učini. Dao je ostavku i napustio Crvenu zvezdu i Srbiju, zemlju u kojoj je najnormalnije proterivati ljude druge nacionalnosti. Takvoj zemlji očigledno nije potrebna legenda vaterpola, čovek koji je kao reprezantativac Jugoslavije osvajao olimpijske, svetske i evropske titule, čovek koji je najtrofejniji vaterpolista Crne Gore i jedini predstavnik ove države u Kući slavnih u vodenim sportovima. Koga briga što je novi trener za kratko vreme unapredio igru crveno-belih ili što je bio prihvaćen od igrača? Kao da je bitno kako vaterpolisti igraju i da li pobeđuju? 

Mediji su o čitavom događaju izveštavali kao o skandalu, sramoti, neviđenoj bruci, iz čega bi neko naivan mogao da pomisli da je reč o incidentu. Nije u pitanju nikakav izuzetak, radi se o doslednoj državnoj politici. Na primer, odluka Tužilaštva je sasvim logična i dosledna, pogotovo ako imamo u vidu da su prošle godine i Viši i Apelacioni sud doneli odluku da ministar policije Aleksandar Vulin nije vređao i diskriminisao Albance nazivajući ih u više navrata pogrdnom rečju “Šiptari”. Nisu Albanci jedina Vulinova meta, on je specijalizovao bacanje otrovnih verbalnih strelica na sve susedne narode. A poslavio se i stavljanjem vračarskog murala sa likom Ratka Mladića pod državnu zaštitu.

 

Mašinerija za proizvodnju neprijatelja

 

Na čelu države kao njen apsolutni gospodar nalazi se čovek koji je svojevremeno u Skupštini Srbije pretio da ćemo pobiti sto Bošnjaka za jednog Srbina, citirajući (valjda nesvesno) okupatore iz Drugog svetskog rata. Nekoliko godina kasnije, Aleksandar Vučić je prelepljivao Bulevar Zorana Đinđića tablama na kojima je pisalo “Bulevar Ratka Mladića”. Danas Vučić glumi umerenost, ali je ta maska providna kao prozor – mediji pod njegovom kontrolom svakog dana isporučuju sadržaj potpuno istovetan onim navijačkim parolama, služeći se čak istim uvredljivim rečima. 

Naprednjačka propagandna mašinerija za proizvodnju neprijatelja radi punom parom i ne ograničava se na širenje mržnje prema Hrvatima, Bošnjacima, Albancima i Crnogorcima. Spisak protivnika nikada nije konačan, nacionalistička paranoja ne zna za granice, pa prema potrebi kreira i nove vekovne neprijatelje srpstva. Tako je pre par meseci Dragoslav Bokan - nekadašnji vođa paravojne formacije “Beli orlovi”, a danas zvanični reditelj raznih državnih jubileja – proglasio i Rumune za neprijatelje Srba, zbog potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić. “Rumunska mama, rumunski tata, radila u rumunskoj organizaciji, i ona je naš neprijatelj! Ona je nacionalni neptrijatelj, ne samo ideološki i politički!”, urlao je Bokan na TV Pink. 

Tužilaštvo, naravno, nije reagovalo, niti je Bokana bilo ko pozvao na odgovornost. Nisu tužioci bili ludi da udare na Vučićevog omiljenog reditelja, kao što danas ne smeju ništa da prigovore Vučićevim navijačima. Ko god je u milosti predsednika Srbije, taj je nedodirljiv, za njega zakoni ove zemlje ne važe. To pogotovo važi za sve one čuvare Vučićevih mladalačkih ideala, sve nastavljače radikalske politike mržnje, nacionalizma, šovinizma i zločinstva, oni su zaštićeniji od belih medveda. 

Šovinistička atmosfera u srpskom društvu nije nastala spontano, već je kreirana sa samog vrha državne piramide, a huligani su samo njen provodnik. Veliki sportista Mirko Vičević je otišao iz Srbije, a nama su ostali obožavaoci Ratka Mladića, zločina i zla, da nam uteruju srpstvo u kosti. Bolje nismo ni zaslužili.

 

(zurnal.info)