Naprednjačke metode zataškavanja (audio): Ispravnost pijaće vode kao poslovna tajna

U epohi digitalnih komunikacija nije lako sačuvati tajnost poslovnih prepiski. Razgovori koji se obavljaju iza zatvorenih vrata Viber grupa umeju da procure, pa do građana stignu informacije koje su nadležni hteli da zataškaju. To se dogodilo rukovodećem kadru Javnog komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu.

Do javnosti je dospela prepiska iz Viber grupe “Rukovodioci ViK”, tačnije poruka rukovodioca narečene firme Radovana Radojičića, koja glasi: „Poštovane kolege obraćam vam se na osnovu informacije od epidemiologa dr Sanje Bjelović iz Higijenskog. Ona tvrdi da su biološke analize naše vode neispravne (pronađene su ‘nematode’) kako u Higijenskom tako i kod nas u pogonu. Ona kaže da je molila naše na Fabrici da tokom vikenda pokušaju da normalizuju kvalitet vode i ako ‘nematode’ ne nestanu moramo hitno javno proglasiti vodu tehničkom“.

Rasprava o nematodi

U nastavku se Radojičić zapitao da li to znači da će se preko vikenda „raditi u ogromnoj količini hlor“, da „kažemo bar deci da ne piju vodu za vikend“, kao i zašto niko iz menadžmenta nije obavešten. Kad je vest o nematodama, valjkastim crvima, dospela u javnost, opozicija je zatražila ostavku direktora novosadskog Vodovoda i kanalizacije Uroša Lončara, a gradonačelnik Milan Đurić je naložio hitno ispitivanje kvaliteta vode za piće.

Institut za javno zdravlje Vojvodine bacio se na posao, analizirali su uzorak iz gradskog vodovoda i potvrdili da u pijaćoj vodi u Novom Sadu ima valjkastih crva, ali da nema razloga za brigu jer nematode nisu prisutne u većem broju, pa česmovača nije opasna po zdravlje. Institut je pokušao da umiri Novosađane, rekavši da njihovi stručnjaci “procenjuju da ne postoji razlog za paniku među potrošačima i da se svi rezultati analiza u najoptimalnijem roku dostavljaju svim nadležnim institucijama“. Takođe, najavili su da će “Institut za javno zdravlje Vojvodine će u cilju obezbeđenja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi sprovoditi pojačan epidemiološki nadzor“.

Njihovo saopštenje nije ispunilo cilj, naravno da je građane obuzela panika, jer nije baš prijatno kad čuješ da piješ vodu po kojoj plivaju nekakvi valjkasti crvi zvani nematode za čije postojanje do juče nisi ni znao. Rafovi sa flaširanom vodom su opustošeni u najbržem roku, ljudi su sve pokupovali, ne želeći da rizikuju sopstveno zdravlje. Uzalud su institucije nastojale da spreče paničenje kad građani institucijama ništa ne veruju. Nepoverenje je uspostavljeno sa više nego valjanim razlogom – da nije Viber prepiska procurela u javnost, niko Novosađane ne bi ni obavestio o prisustvu podmuklih nematoda u pijaćoj vodi, ta informacija bi ostala skrivena kao da je reč o nekakvoj državnoj tajni.

Poslovna tajna

Naprednjačke vlasti nisu bile zadovoljne ovakvim razvojem događaja, pogotovo analizom vode koju je izvršio pomenuti Institut. Umesto da lepo sve zataškaju i negiraju glasine o nematodama, neki vajni stručnjaci potvrđuju da u vodi ima valjkastih crva, takvo odgovorno ponašanje ne može da se trpi. Umesto da lažu građane, što je osnovni posao svake institucije pod naprednjačkom čizmom, oni pošteno iznose rezultate analize. Bruka i sramota!

Par dana nakon curećeg skandala s vodom, stara radikalka, pokrajinska premijerka Maja Gojković ekspresno je smenila direktora Instituta za javno zdravlje Vojvodine i još brže postavila novu direktorku, bez ikakvog javnog konkursa. Na direktorskom mestu našla se Milena Tabaković, koju je za tu funkciju preporučilo krvno srodstvo. Naime, ona je ćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, takođe stare radikalke i partijske drugarice Maje Gojković. Juniorka Tabaković je po obrazovanju stomatolog, što čitavu stvar čini još bizarnijom. Kako reče neko na društvenim mrežama, verovatno će nova direktorka popravljati zube nematodama.

Čim je stupila na funkciju i sela u direktorsku fotelju, Tabaković je potpisala svoj prvi akt kojim je analizu vode iz novosadskog vodovoda proglasila poslovnom tajnom. Dakle, građani Novog Sada nemaju pravo da znaju kakvu vodu piju, jer je to poslovna tajna. Novosađani imaju samo obavezu da plaćaju vodu iz vodovoda, kakva god bila, ali ako ih slučajno zanima da li je ta voda ispravna za piće – te podatke neće dobiti. Što bi rekla pesnikinja, Srbija je velika tajna, a srpska voda još veća.

Univerzalni recept

Naprednjacima se svašta može spočitati, ali ne i nedostatak kreativnosti. Potrebna je posebna vrsta imaginacije da bi neko došao na ideju da podatke o ispravnosti vode za piće proglasi poslovnom tajnom. Nije to loš recept ni za druge oblasti, naprosto bi naprednjaci mogli da poslovnom tajnom proglase sve nezgodne informacije. Zašto bi građani uopšte nešto morali da znaju o činjenicama koje se direktno tiču njihovog zdravlja i života? Da li je meso u kasapnici bakteriološki ispravno? Ne zna se, to je poslovna tajna. Koji je rok trajanja mleka, jogurta, sira ili bilo kog drugog proizvoda? Ti podaci su poslovna tajna proizvođača.

Sve informacije o velikim korupcionaškim aferama takođe treba proglasiti poslovnom tajnom. Doduše, tužilaštva takve podatke odavno tretiraju kao tajnu, pa se zato njima uopšte i ne bave. Uostalom, otkud građanima pravo da znaju kako vlast raspolaže njihovim novcem? Mnogo se to sve razmazilo i pomahnitalo, svašta bi voleli da znaju, gde su im pare, šta nadležni rade s budžetom, da li je voda koju piju ispravna, gde zeka pije vodu... Kao da nikad nisu čitali Bibliju, pogotovo “Knjigu propovjednikovu” koja lepo kaže: “Jer gdje je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje umnožava muku”.

Ni kreativni potez nove direktorke iz dinastije Tabaković nije urodio plodom. Skrivanje podataka pod velom poslovne tajne jeste kreativan potez, ali njegova učinkovitost je pod velikim znakom pitanja. Čim nadležne službe nešto kriju, to nije dobar znak, građani će tek sad posumnjati da tu nisu čista posla, a i da voda nije baš najčistija i pogodna za piće. Opozicioni poslanici su već zatražili od direktorke da hitno objavi i učini dostupnom analizu vode iz novosadskog vodovoda, poručivši joj da će u suprotnom krivično odgovarati „za prikrivanje podataka od javnog značaja za zdravlje i bezbednost građana“.

Osveštanje – ludom radovanje

Za sada nije bilo protestnih okupljanja građana zbog problema sa vodom, naprednjačkom direktorkom i poslovnim tajnama koje to nisu. Moglo se očekivati bar da pravoslavna većina digne svoj glas. To bi bilo logično, s obzirom da pravoslavci poste sredom i petkom, a voda po kojoj plivaju valjkasti crvi teško da se može nazvati posnim napitkom. Nameće se logično teološko pitanje: Ako vernik popije vodu s nematodama, da li je prekršio pravila posta?

Takođe, treba imati na umu da je voda iz novosadskog vodovoda pomalo specifična u teološkom smislu, te da se razlikuje od iste tekućine koja teče vodovodnim cevima drugih gradova. Naime, sveštenik je više puta osveštavao novosadski vodovod i njegov sadržaj, ako se ne varam poslednji put je taj pravoslavni obred izvršen 2016. godine. Osveštavanje je inicirao tadašnji savetnik direktora Tomislav Bokan koji je tom prilikom izjavio da će svi građani koji piju osveštanu vodu osetiti boljitak, bez obzira na veroispovest.

Na pitanje novinara „Kako će osveštana voda biti boljeg kvaliteta?“, Bokan je odgovorio provokativnim kontapritanjem „Da li si ti kršten?“ Potom je nastavio: “Bogu hvala da jesi. Verujući čovek zna da je ta voda zdrava, čista i da daje snagu”. Pošto su se u osveštanoj vodi u međuvremenu nakotili valjkasti crvi, postavlja se pitanje da li je obred osveštanja uspeo. Da li osveštanje ima rok trajanja ili obred treba ponavljati s vremena na vreme? Ili su i nematode osveštane, pa se mogu piti zajedno s vodom, bez ikakve opasnosti po zdravlje pijača, kako fizičko tako i duhovno?

Zlatno doba suše

Brojna mučna pitanja su pokrenuta povodom poslednjih vodovodnih zbivanja u Novom Sadu. Za razliku od Novosađana, žitelji mnogih drugih srpskih gradova uopšte ne moraju da razbijaju glavu pitanjima o ispravnosti vode za piće, nematodama i ostalim sitnim živuljkama, jer je nestašica vode pogodila veliki deo Srbije.

U Gornjem Milanovcu restrikcije traju već tri meseca, na Pešteru su domaće životinje umirale od žeđi, vojska je dopremala cisterne u sela oko Topole, Aleksinac je bio danima bez vode, presušio je i Ibar, Bor je ostao bez vode jer je pukla glavna vodovodna cev, u Majdanpeku restrikcije traju nedeljama i tako dalje. Gotovo da nema kraja u Srbiji koji nije pogođen nestašicom osnovnog elementa bez kojeg nema života.

Tako izgleda naprednjačko zlatno doba: vode ili nema ili je neispravna za piće. Stručnjaci tvrde da se steklo nekoliko pogubnih faktora čija kombinacija dovodi do ovakve katastrofe: klimatske promene, nagomilano zagađenje, neracionalno korišćenje vodnih dobara u privredi i zastarela infrastruktura. A najpogubniji faktor je naprednjački režim koji je nesposoban za bilo šta, čak i za regularno vodosnabdevanje u zemlji koja obiluje izvorištima, rekama i potocima. Ništa čudno, ta razbojnička ekipa je ionako sposobna samo za jednu stvar: da nas prevede žedne preko vode. Čak i kad vode nema.

(zurnal.info)