Naprednjački privid zakonitosti (audio): Kako je Jovankina vila postala Anina

Na Dedinju, na adresi Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75, nalazi se velelepna građevina od 750 kvadratnih metara, poznata pod imenom Jovankina vila. Kuća je dobila to ime jer je, nakon smrti druga Tita, u nju prinudno bila smeštena njegova udovica Jovanka Broz. Država nije previše brinula o vili, pogotovo nakon mučkog ubistva socijalizma i Jugoslavije iz niskih pobuda. Prepustila je kuću zubu vremena, a on nema milosti prema ljudskim rukotvorinama – vila je ubrzo počela da propada, u njoj nije bilo grejanja, zidovi su bili puni vlage, a krov je obilato prokišnjavao.

Tek nakon što je Jovanku 2005. godine posetio ministar Rasim Ljajić i video kako se Titova udovica smrzava, uvedeno je grejanje u kući, krov je rekonstruisan i vila je dovedena u koliko-toliko pristojno stanje. Nakon Jovankine smrti 2013. godine, vila je ponovo prepuštena procesu propadanja, da bi se vremenom pretvorila u ruinu. Tek 2019. primećeni su radnici koji uređuju vilu i dvorište, kuća je ponovo zablistala punim sjajem, cena radova je ostala nepoznanica, u javnosti se spekulisalo o 2,5 miliona evra.

Sama sebi dodelila vilu

Nije bilo poznato ni kome je vila namenjena, za šta će se koristiti, da li će neko u njoj živeti ili će služiti za prijeme visokih gostiju iz stranih delegacija. Prema Uredbi o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije, kuća je imala status „reprezentativne zgrade koja se koristi za reprezentativne potrebe državnih organa, funkcionera i lica koja predstavljaju Srbiju“. Potom je objekat dobio status rezidencijalnog objekta u kome mogu živeti predsednik države i predsednik Vlade.

Novu uredbu kojom se menja funkcija dedinjske vile potpisala je predsednica Vlade Ana Brnabić u oktobru 2020. A potom se u novembru iste godine uselila u vilu, zajedno sa porodicom - nevenčanom suprugom i sinom. Država premijerkinu porodicu uopšte ne smatra porodicom, jer u Srbiji ne postoji zakon o istopolnim zajednicama, a premijerki nije padalo na pamet da donese takav zakon i diskriminisani deo populacije učini ravnopravnim. Šta nju briga, nije ona ta koja je diskriminisana, već spada u povlašćenu kastu koja diskriminiše sve ostale.

Dakle, Ana Brnabić je sama sebi dodelila vilu na korišćenje, što je i logično, Bog je prvo sebi stvorio bradu, a vladajuća oligarhija zakone i uredbe donosi u skladu sa svojim potrebama. Ne može baš sve što čine da bude nezakonito, moraju ponekad da glume privid pravne države, to je nevoljni danak pustom zapadnjaštvu. No, život u luksuznoj vili trebalo je da bude samo privremen, dok traje premijerski mandat. Čim Brnabić ode sa premijerske funkcije, u vilu će se useliti neko drugi – sledeći predsednik Vlade ili predsednik države. 

Koincidencija slučajnosti

Prošli su parlamentarni izbori, Brnabić je izabrana za predsednicu Narodne skupštine, pa je po zakonu trebalo da se iseli u roku od šest meseci. Vreme je prolazilo, jer nema pametnija posla, a bivša premijerka nije pokazivala nameru da napusti luksuzno mesto boravka. Osladio joj se život u velelepnoj vili, u mirnom dedinjskom okruženju, emotivno se vezala za kuću iz snova, prosto joj se nije odlazilo iz građevine koju je počela pomalo da smatra i svojom.

Međutim, zakon je neumoljiv i nema nimalo razumevanja za emotivna stanja predsednice Skupštine, niti za njenu potrebu da se ukoreni na jednom mestu. Za razliku od bezdušnih zakona, uredbi i drugih pravnih regula bez srca, napredne kolege Ane Brnabić nisu tako bezosećajne. Nova Vlada Srbije, na čelu s premijerom Milošem Vučevićem, rešila je taj problem dok lupiš dlanom o dlan. Prosto su doneli izmene Uredbe o nepokretnostima za reprezentativne potrebne Republike Srbije.

Po najnovijoj uredbi, Jovankina vila neće više biti rezidencija previđena za predsednika ili premijera, već je postala reprezentativna zgrada za boravak predsednika Narodne skupštine. A nekim čudnim sticajem okolnosti ispostavilo se da je predsednik Narodne skupštine zapravo predsednica, i to baš dotična Ana Brnabić, koja već stanuje na toj adresi, što svima znatno olakšava život, a usput štedi pare iz budžeta koje bi bile potrošene na troškove seldibe. Kakva koincidencija slučajnosti!

Bajka za naprednjake i njihovu decu

Eto kako neki ljudi imaju sreće u životu: usele se u vilu koja je namenjena za boravak ljudi koji obavljaju baš njihovu funkciju, na osnovu uredbe koju su sami potpisali. Potom, kad promene funkciju, stigne nova uredba po kojoj je vila sada namenjena ljudima koji obavljaju baš tu njihovu novu funkciju. Svemir očigledno ima velike planove za Anu Brnabić, ne postoji drugo racionalno objašnjenje za ovaj razvoj događaja koji podseća na siže neke bajke za naprednjake i njihovu decu.

Premijer Miloš Vučević tvrdi da je sve urađeno u skladu sa zakonom i za tu tvrdnju nudi nepobitni argument. „Ako ja nisam imao sa tim problem, kao aktuelni predsednik Vlade, onda ne bi trebalo da imate sumnju da je urađeno nešto što je odavno trebalo da bude urađeno”, veli premijer. Ako njemu ne smeta da vila u kojoj bi trebalo da boravi bude dodeljena nekom drugom, ako se on žrtvovao za tim, ko ima srca da posumnja u zakonitost čitave operacije.

Našlo se i takvih čudnih svatova i nevernih Toma, i to, gle čuda, upravo među pravnim ekspertima. Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić veli da je sporna prenamena objekta iz rezidencijalne u reprezentativnu zgradu. Kaže još Rakić Vodinelić da se “tačno zna ko može biti neposredni nosilac prava korišćenja javne svojine, to su država i njeni organi. Skupština Srbije jeste državni organ, ali predsednica Skupštine to nije”.

Oprobani recept

Eh, te univerzitetske profesorke koje celog veka predaju studentima o pravnim sistemima, pišu naučne radove, bave se ozbiljnim poslom, pa još i veruju u to što rade - to im dođe kao profesionalna deformacija. Naprednjacima bi bilo mnogo lakše kad bi mogli da se totalno opuste, pa da vladaju kao pravi tirani, bez donošenja bilo kakvih uredbi i zakona, prosto da rade šta god im padne na pamet. Na njihovu žalost, Srbija se nalazi na evropskom kontinentu, pa su povremeno primorani da sopstvenoj samovolji daju privid zakonitosti.

Nije naprednjacima prvi put da se bave ovakvim providnim mahinacijama. Dok je bio predsednik Srbije, Tomislav Nikolić je takođe živeo na Dedinju, u predsedničkoj vili u Užičkoj 23. Pošto mu je istekao mandat, on je prosto odbio da se iseli. U njegovom slučaju nije čak odmah ni doneta uredba, jednostavno čovek nastavio da boravi u vili.

Tek kad je Nikolić postao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, doneta je uredba po kojoj vila u Užičkoj 23 namenjena „za boravak i reprezentativne potrebe predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinomi i prijem i boravak stranih gostiju Republike Srbije u okviru te saradnje“. A nekim čudnim sticajem okolnosti ispostavilo se da je predsednik tog saveta upravo bespravni stanar dotične vile, Tomislav Nikolić. Kakva koincidencija slučajnosti!

Javnost se po ko zna koji put zgražava nad bahatošću i pohlepom naprednjaka, što je nepotrebna i pomalo promašena reakcija. Pravo pitanje glasi: Zašto Vlada nije donela uredbu kojom jednostavno poklanja Jovankinu vilu Ani Brnabić u trajno vlasništvo? Isto pitanje bi se moglo postaviti i povodom vile u kojoj živi Tomislav Nikolić. Mogli bi da probaju, šta ih košta. Građani bi se malo bunili, pa bi i to prošlo, bunt je kod nas kratkog veka. Naprednjaci ne iskušavaju granicu strpljenja građana Srbije do kraja. Možda je i bolje što se nisu raspojasali do maksimuma, jer bi se lako moglo ispostaviti da ta granica zapravo i ne postoji.

(zurnal.info)