Andrej Nikolaidis
Novogodišnja bajka Andreja Nikolaidisa: Ljubav
Pročitajte novogodišnju bajku Andreja Nikolaidisa. Žurnal poklanja i izabrane priče koje je Nikolaidis pisao tokom prošle godine
Otvorio je izlazna vrata i osvrnuo se.
„Diše li?“
„Diše.“
„Uzmi kesu. Stavi joj je na glavu.“
„Gdje da je nosimo?“
„Na isto mjesto“.
„A da promijenimo? Kod jezera, recimo?“
„Na isto mjesto.“
**
Motor je bio upaljen.
„Gdje da vozim, šefe?“
„Gdje god hoćeš.“
„Kući?“
„Ne. Kruži.“
„Je li sve prošlo dobro, šefe?“
„Sve je dobro. Kruži.“
**
Limuzina je skrenula desno.
„Šefe, kaže da ih je vlasnik fast fooda vidio kad su je iznijeli.“
„Neka ga posjete.“
„Dobro.“
„Neka mu daju pet hiljada.“
„Dobro.“
„Neka mu kažu da mu je plaćen najam za sljedeće tri godine.“
„Dobro.“
„Kako mu se ono zovu djeca?“
„Dvije kćeri: Tamara i Lana.“
„Neka mu daju još dvjesto. I neka mu kažu da je to za poklone. Neka naglase: za Tamaru i Lanu.“
„Dobro.“
**
Telefon je zazvonio.
„Pričaj.“
„Pita: je li završeno?“
„Je li uplatio?“
„Nije.“
„Pa?“
„Standardno?“
„Cirih.“
„Šta da mu kažem: kad će biti?“
„Sljedeća sjednica.“
„Dobro. Sretna nova, šefe.“
„Svako dobro. Pozdravi Luciju.“
**
Gledao ga je: meškoljio se u sjedištu i zario nokte u volan.
„Kako je Sonja?“
„Ni morfij više ne pomaže.“
„Vozi u tržni centar.“
„Da, šefe.“
„Parkiraj u podzemnoj garaži. Uzmi novac iz kofera. Idi i kupi Sonji ogrlicu. Najljepšu koju nađeš. Sačekaću te u kolima.“
„Hvala šefe. Ali njoj više ništa ne treba.“
„Valjaće tvojoj kćeri.“
„Hvala, šefe.“
„Lakše će umrijeti znajući da djetetu ostavlja nešto vrijedno.“
**
Na semaforu je treperilo crveno svjetlo.
„Vozi kod stare“.
**
Nije čula kada je ušao.
„Kako je moja kraljica?“
„Kao prosjakinja na samrti.“
„Stara kraljica je i dalje kraljica. Donio sam ti tortu.“
„Mrtva kraljica je mrtva.“
„Nemoj tako. Ti ćeš još dugo.“
„Ne dovoljno dugo da vidim kako padaš, nadam se.“
„Neću pasti.“
„Svi padnu.“
**
Izašao je iz vozila.
„Da dođem sutra?“
„Prekosutra. Ostani sa familijom“.
**
Skinuo je kaput.
„Tataaaa!“
„Dođite ovamo... Jeste li otvorile poklone?“
„Kako si znao da želim automobil na daljinski?“
„Tata sve zna. A ti, malena?“
„Slikala sam je i fotku poslala Milici.“
„I šta kaže?“
„Da je i ona oduvijek željela takvu.“
„Znaš šta? Sutra će je i dobiti.“
„Tataaaa!“
**
Ćurka je bila savršeno pečena.
„Umorna si, draga?“
„Da znaš da jesam. Iako je Magdalena sve spremila. Ti?“
„Nikad. Jesi li Magdaleni dala darove?“
„Zaboga, dragi...“
„Ta žena je anđeo. Ponekad mislim: šta da je nema?“
„Onda bismo doveli drugu ženu.“
„Naravno... Ali ta žena ne bi bila Magdalena.“
**
Slušala je kako diše.
„Spavaš li?“
„Ne“.
„Nikad nećeš zaboraviti da imaš djecu?“
„Znaš da neću.“
„Nikad ne bi dopustio da tvoja djeca rastu u sramoti?“
„Znaš da ne bih.“
„Bilo je krvi na tvojoj košulji.“
„Oprala si je?“
„Spalila sam je.“
**
Slušao je kako diše.
„Spavaš li?“
„Ne. Probudio me je vatromet.“
„Bože, kako vas volim.“
U vrijeme novogodišnjih praznika, odlučili smo da Vam poklonimo autorske priče Žurnala iz 2020. godine. Nadamo se da ćete uživati čitajući ih i da ćete i u 2021. godini biti vjerni čitaoci Žurnala.
Pročitajte IZABRANE TEKSTOVE koje je Andrej Nikolaidis pisao tokom 2020. godine.
(zurnal.info)
