Vrline autokratije: Masovni ubica na putu do škole

Dva majska masovna ubistva potresla su čitavu Srbiju. Čak ni poslovično indolentne i nezainteresovane prosvetne vlasti nisu mogle da se pretvaraju kako se ništa nije dogodilo, pa su rešili da preduzmu ozbiljne korake kako bi decu i mlade izveli na pravi put. Nakon podužeg razmišljanja došli su do zaključka kako su u ovakvom tragičnom trenutku neophodne radikalne mere, pa su uveli novi predmet za učenike osnovnih škola.

Predmet ima zanimljiv naziv - “Vrline i vrednosti kao životni kompas”, spada u slobodne nastavne aktivnosti i predviđen je za učenike od petog do osmog razreda. Ministarstvo prosvete kaže da novi predmet uvode kako bi deca, učeći o pravim vrednostima i vrlinama, na vreme stekla životne orijentire.

Idealistički plan i program

Iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja poručuju da će nastavnici na časovima sa decom razgovarati o vrednostima kao što su  porodica, zdravlje, obrazovanje i mir, ali mogu da se bave i drugim vrednostima poput rada, planete Zemlje, ekologije. Obrađivaće se i ljudske vrline, među kojima se posebno ističu su poštenje, odgovornost, istinoljubivost, pravdoljubivost.

Takođe će biti stavljen akcenat na razvoju socijalnih veština koje pomažu u svakodnevnom životu, kao što su kritičko mišljenje, volontiranje, saradnja, asertivnost, briga o drugom i o sebi, samokontrola, volontiranje, konstruktivno rešavanje konflikata. Posebna tematska celina biće dobročinstvo, pa će deca posećivati neku zadužbinu u svom kraju. Prosvetni stručnjaci poručuju kako je u današnje vreme opšte dobro zanemareno naspram lične dobiti i konformizma, tako da je za kraj predviđeno da deca zajedničkim snagama učine neko dobro delo. Imaće i domaće zadatke: uočavanje dobrih dela u sopstvenom okruženju. 

Nova ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je kako su školama poslate smernice delovanja u okviru kojih je predviđeno da na početku školske godine “deca razgovaraju sa svojim učiteljima i nastavnicima o programu obrazovno-vaspitnog rada”. Ministarka kaže da se radi o nečemu jako važnom, o tome “koliko prave ljudske vrednosti treba tokom školovanja i školske godine da se ugrade u ličnost svakog deteta i na koji način deca i nastavnici misle da to treba uraditi”.

Priče za malu decu

Sve je to lepo zamišljeno, na prvi pogled bi se reklo da prosvetne vlasti zaista žele nešto da promene, samo tu ima nekoliko nerešivih problema koji kvare dobar utisak. Prvo, obrazovne ustanove ne egzistiraju u vakuumu, na izolovanom i usamljenom ostrvu gde ne dopiru buka i bes svakidašnjice, već su integralni deo srpskog društva. Drugo, deca nisu glupa, ne možete ih lagati, ne daju se ona tako lako obmanuti. I treće, deca imaju oči, pa vrlo dobro vide šta se oko njih dešava, u kakvom društvu žive i koje su vrline i vrednosti na ceni u stvarnom životu. 

Uzalud će nastavnici govoriti o miru, obrazovanju, poštenju, odgovornosti, istinoljubivosti, pravdoljubivosti, kritičkom mišljenju, saradnji, solidarnosti, konstruktivnom rešavanju konflikata. Deca dobro znaju da je društvo u kojem odrastaju izgrađeno na dijametralno suprotnim temeljima. Zaista ne znam kako nadležni pedagozi zamišljaju nastavu o vrlinama i vrednostima. Đaci će na putu od škole do kuće videti bar jedan grafit sa likom masovnog ubice Ratka Mladića i ratnohuškačku poruku “Kad se vojska na Kosovo vrati”.

Usput će baciti pogled na kiosk, a tamo će ih dočekati naslovnice tabloida sa kojih vrište mržnja, šovinizam, primitivizam, pozivi na nove vojne sukobe, veličanje diktatora i agresora, glorifikacija ratnih zločinaca i kriminalaca, opsceni izveštaji o poslovima i danima mladog ubice iz OŠ “Vladislav Ribnikar” i druge forme pornografije smrti. A onda će učenici stići u školu, sesti u klupe i slušati nastavnika koji im zbori o ljubavi prema pravdi i istini, o miru kao vrhovnoj vrednosti, o poštovanju drugih i drugačijih, o poštenju i razumevanju tuđih osećanja. Kao da se škola nalazi na Marsu, a ne u Srbiji.

Kriminal, korupcija, nepravda i laž

Kad se đaci vrate kući, obogaćeni i prosvetljeni pravim vrednostima i idealima, uključiće televizor, a sa ekrana će im razni lažovi, preplaćeni propagandisti, hohštapleti i mufljuzi propovedati jednoumlje, mržnju, strah, agresiju i nasilje. Džaba će nastavnici u školi propovedati o ekološkim vrednostima i zaštiti živog sveta na planeti Zemlji. U vanškolskoj stvarnosti važe neke drugačije norme. Dok je Ministarstvo prosvete pripremalo novi predmet, Vlada Srbije je smanjila takse zagađivačima voda tačno hiljadu puta, sa obrazloženjem da zbog „visokih naknada“ investitori trpe ekonomsku štetu. Tako su zagađivači dobili priliku da truju vodu gotovo besplatno. Nisu ekologija i čiste reke vrednosti ovog društva, već profit nekolicine povlašćenih biznismena.

Može nastavnik da priča o poštenju i pravdi od jutra do sutra, neće postići nikakav efekat. U stvarnosti te vrednosti nisu na ceni, a oni koji ih se drže ne prolaze dobro. Dok se nastavno osoblje priprema za buduće časove o vrlinama i vrednostima, Ministarstvo unutrašnjih poslova načelniku Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodanu Milenkoviću i njegovom kolegi, šefu operative istog odeljenja, Dušanu Mitiću uručuje rešenja o preraspoređivanju na druga radna mesta izvan Odeljenja za borbu protiv droga.

Policajci su kažnjeni jer su pošteno radili svoj posao i otkrili Jovanjicu, najveću plantažu marihuane u ovom delu sveta. Pre smene, ova dvojica policajaca su razapinjana i satanizovana po režimskim medijima, a uhapšenog Predraga Koluviju, vlasnika plantaže, branili su svim snagama najviši organi vlasti, od predsednika Aleksandra Vučića, preko ministra policije Bratislava Gašić, pa do silnih poslanika Srpske napredne stranke. Nisu vrednosti srpskog društva poštenje, pravda i istina, nego kriminal, korupcija, nepravda i laž. I to deca gledaju na svakom koraku, niko ih ne može ubediti u suprotno.

Po meri najgorih

Dirljive su i trogatelne reči ministarke prosvete, samo što je ona živa negacija svega što je izrekla. Da je Slavica Đukić Dejanović živela u skladu sa onim što propoveda, da je prave ljudske vrednosti ugradila u svoju ličnost, nikada ne bi napravila političku karijeru, niti bi se našla na funkciji koju danas obnaša. Gospođa je bila i ostala visoka funkcionerka zločinačke Socijalističke partije Srbije. Bila je članica Glavnog odbora i Izvršnog odbora SPS-a, predsednica kragujevačkog Okružnog odbora SPS-a i potpredsednica partije, kao i narodna poslanica u šest skupštinskih saziva.

Zvezdane trenutke svoje karijere dosegla je pod Slobodanom Miloševićem, najvećim zločincem u istoriji srpskog naroda. Napravila je uspešnu karijeru tokom najsramnijeg perioda u povesti ove zemlje, bila je deo mašinerije koja je pokrenula četiri rata i dovela do neizrecivih stradanja, patnji i užasa. 

Nije ministarka prosvete nikakav izuzetak od pravila, njen slučaj je norma srpskog društva. Nisu u Srbiji najuspešniji, najmoćniji, najbogatiji oni koji se drže vrlina i vrednosti, već ljudi koji su pogazili poštenje, pravdu, istinu, moral i savest. Najmoćniji čovek u državi, autokrata koji odlučuje o svemu, predsednik Aleksandar Vučić je neuspeli vođa navijača, huligan u pokušaju, posilni ratnog zločinca Vojislava Šešelja, čovek koji je sa skupštinske govornice urlao “Sto za jednoga” i prelepljivao Bulevar Zorana Đinđića plavim tablama sa imenom Ratka Mladića.

Grupa moćnika koju je predsednik okupio oko sebe više liči na kriminalnu družinu, nego na političku stranku. Zajedničkim snagama pretvorili su državu u razbojničku pećinu u kojoj je dobro samo lopovima, kriminalcima, korupcionašima, lažnim doktorima nauka, prevarantima, narko-dilerima, kvazipatriotama, nacionalistima i sličnim uništiteljima svih ljudskih vrlina i civilizacijskih vrednosti.

Priprema za život

Nisu deca slepa kod očiju, dobro vide da je srpsko društvo stvoreno po meri najgorih, beskrupuloznih i nepoštenih, onih koji su spremni na sve da bi se domogli bogatstva i moći. Deca dobro vide da znanje, obrazovanje, kompetencija, profesionalizam, poštenje – ne znače ništa. U životi napreduju samo podobni i poslušni, a ne sposobni i pametni. Nisu vrline i vrednosti životni kompas, nego partijska knjižica Srpske napredne stranke.

Ima u Srbiji i ljudi koji veruju u prave vrednosti, onih koji zaista drže do sadržaja koji će deca učiti u školi. Ima onih koje krase poštenje, odgovornost, istinoljubivost, pravdoljubivost, trpeljivost, sposobnost kritičkog mišljenja. Ima onih koji misle da je rad vrednost po sebi, da saradnja nema alternativu, da je nasilje neprihvatljivo, da treba činiti dobro drugim ljudima. I svi do jednog su proglašeni izdajnicima, stranim plaćenicima, izrodima, autošovinistima, slučajnim Srbima, neprijateljima srpstva, domicilnim ništarijama.

Lepo je što će nastavnici učiti decu istinskim vrednostima i što će ih upućivati u to koje su ključne ljudske vrline, ali bi bilo još lepše ako đake na vreme upozore šta će im se desiti ukoliko se budu pridržavali naučenog gradiva. Ko bude ozbiljno shvatio nastavne jedinice, čekaće ga satanizacija, progoni, medijske harange, ostrakizam, sukobi sa okolinom, nesporazumi sa kolegama i porodicom, uvrede i pretnje na društvenim mrežama, klevete, difamacije i još hiljadu sličnih nevolja.

Ipak, nije sve tako crno kao što izgleda na prvi ili na bilo koji drugi pogled. Mnogim učenicima će narečene vrline i vrednosti zaista poslužiti kao kompas i životni orijentir. Pod uslovom da se presele u Norvešku, Kanadu, Švedsku, Nemačku ili neku sličnu zemlju. Predmet “Vrline i vrednosti kao životni kompas” je dobro zamišljen, ako ga posmatramo kao pripremu za život u emigraciji.

(zurnal.info)