Evropska unija bi sutra mogla ući u nepoznatu teritoriju ukoliko građani Velike Britanije na referendumu izglasaju izlazak iz porodice evropskih zemalja. Istraživanja javnog mnijenja pokazuju da bi rezultati glasanja mogli biti “tijesni”, a ukoliko bi se većina odlučila za Brexit, Britanija bi bila prva zemlja koja je napustila EU.
Ukoliko se ostvari ovaj scenario, Britanija će u naredne dvije godine pregovarati o uslovima napuštanja Unije i sklapati nove trgovinske ugovore sa stotinama zemalja. Ekonomisti predviđaju da bi glas za izlazak iz EU mogao odvesti Ujedinjeno Kraljevstvo u novu recesiju što će se odraziti na tržišta mnogih drugih zemalja u svijetu, a sama Evropska unija bi izgubila drugog najvećeg prinosnika operativnog budžeta i oko 15% BDP-a.
Post-#Brexit outlook. pic.twitter.com/kfgMnxTgMS
— Pedro da Costa (@pdacosta) 22. јун 2016.
Analitičari se također plaše da bi izlazak Velike Britanije mogao pokrenuti lavinu, te da bi to bio kraj Evropske unije. Glasanje o Brexit-u, upozorava The Economist, teško da je mogao doći u gore vrijeme.
- Klub je u nevolji. Kriza eura nije prošla, sa sporim rastom, visokom nezaposlenošću mladih, a Grčka je ponovo u poteškoćama. Nedavni pad priliva izbjeglica u mediteranskim zemljama bi mogao biti samo privremen. Mnogi lideri, uključujući i njemačku kancelarku Angelu Merkel, se čine politički oslabljenima, piše The Economist u specijalnoj brošuri o Brexitu.
Također upozoravaju da bi Brexit poremetio i odnos snaga unutar same EU. Centar za evropsku reformu, think-tank iz Londona, je u svom izvještaju napomenuo da bi izlazak Britanije Evropsku uniju ostavio “manje liberalnom, nepovjerljivijom prema nauci i više protekcionističkom”.
Kako bi Brexit mogao promijeniti Evropski parlament
European Parliament and #Brexit — The groups that will lose more seats if the U.K. leaves https://t.co/O7Ufzn7CYq pic.twitter.com/QoLvpxWyQp
— POLITICO Europe (@POLITICOEurope) 22. јун 2016.
Odgovor Evropske unije na Brexit bi mogao biti oštar. Diplomate izbjegavaju govoriti o kaznama, ali analitičari vjeruju kako će oštrim sankcijama prema Britaniji EU pokušati da odvrati druge zemlje od izlaska iz EU.
Sva ova previranja koja bi mogla uslijediti, ukoliko dođe do Brexita, Bosna i Hercegovina najvjerovatnije neće ni osjetiti, smatraju sagovornici Žurnala - Momir Tošić, direktor Sektora za makroekonomski sistem Vanjskotrgovinske komore BiH i Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka. Razlog za to je što je BiH mala, ekonomski beznačajna i još zadugo neće postati dijelom Evropske Unije.
- Možda bismo mi, u odnosu na druge zemlje, najlakše prošli, jer mi nemamo neke velike ni direktne poslove sa Britanijom, tako da bismo u tom smislu najlakše preboljeli. Nas bi više pogodilo pitanje šta dalje sa Evropskom unijom? Šta će se tu dešavati? Šta će se dešavati sa Njemačkom u tom smislu?, pita se Momir Tošić.
Ipak, upozorava da bi pod znak pitanja mogli doći IPA fondovi, jedan od instrumenata kojima EU stimuliše proces integracije zemalja potencijalnih članica, ali istovremeno vjeruje da Britanija u ovom trenutku neće izglasati izlazak iz EU.
- Treba uzeti u obzir i odnos EU i Rusije koji je još uvijek zategnut, pitanje migranata, odnos prema Turskoj i to što ljude još uvijek plaše nama, ljudima sa Balkana. Sve su to stvari koje, po mom mišljenju više liče na jednu ucjenu, kaže Tošić za Žurnal.
Svetlana Cenić misli da će “biti tijesno”, ali da će se ipak glasati za ostanak Velike Britanije u EU.
- Kada je počela priča o referendumu, u Velikoj Britaniji su izračunali koliko bi koštao taj izlazak. Ti su troškovi zaista ogromni, a koristi koje Britanija ima od EU uveliko premašuju bilo šta što bi dobili tim izlaskom, kaže Cenić za Žurnal i dodaje da je na žalost, bolest čitavog svijeta u tome da se ne računa trošak i korist, već se ide emotivno, sa pričom o pravima i naciji.
Svetlana Cenić kaže da bi eventualni izlazak Velike Britanije uzdrmao EU, koja je poodavno u krizi, ali da je sasvim logično da jedna takva asocijacija u jednom trenutku mora proći transformaciju.
- To za mene nije ništa novo niti razlog za paniku. Mene više brinu dupli standardi kada je u pitanju Bosna i Hercegovina i pristup Evropskoj uniji – čas treba ovako, čas ne treba onako, ovo može, ovo ne može. Voljela bih da EU u BiH nastupa sa istim stavom, sa istim mišljenjem, a ne da je to dnevnopolitička stvar i stvar toga ko je trenutno na vlasti, kaže Cenić.
Kada su u pitanju posljedice Brexita na BiH, Svetlana Cenić smatra da mi ne treba da paničimo oko toga i da BiH neće zadugo ući u EU:
- Evropska unija uopšte nije raspoložena za proširenje. To i treba objasniti građanima - svaka članica EU mora da se izjasni o ulasku nove članice. Mi ćemo se načekati, i zbog svog nerada, a i zbog stava u EU i njihovog raspoloženja, da uopšte uđemo u Uniju. Hoće li izaći Velika Britanija ili ne, ne znam da će to nešto promijeniti što se tiče Bosne i Hercegovine, jer mi i inače fingiramo taj takozvani evropski put, fingiramo sve živo i pravimo čitav igrokaz da to izgleda kao da smo napravili neke pomake, a suštinski se ništa ne dešava i ništa ne rješava. Nećemo skoro ući u EU što zbog našeg nerada i neodgovornosti, ali isto tako zbog stostrukih, ne dvostrikih, već stostrukih standarda EU prema BiH, smatra ekonomska analitičarka Cenić.
Ističe da je biznis je uvijek povezivao kada politika zakaže.
- Trgovaće se i dalje, radiće se i dalje. Ako dođe do poremećaja na tržištu, to može trajati mjesec dana, ali ne može duže. Sjećate li se najava da će pasti euro, da će se slomiti sve, da je to katastrofa? Sada se sve ponavlja – dizanje tenzija, a ne sagledavanje spoljnotrgovinske razmjene i činjenice da poslovanje mora nastaviti dalje i da važeći ugovori obavezuju. Neće se sve srušiti, jer se poslovanje nastavlja, kaže Cenić za Žurnal i naglašava da je jedino što mora da se nastavi protok novca i robe.
- Ako Britanija izađe, uslovi za trgovanje sa Velikom Britanijom više nisu isti kao sa EU, EU će se vjerovatno konsolidovati vrlo brzo, ali njihove firme moraju da rade, smatra Svetlana Cenić.
U smislu spoljnotrgovinske razmjene, BiH najvjerovatnije neće osjetiti velike posljedice jer BiH nije izvoznik.
- Mi vječito imamo minus u spoljnotrgovinskoj razmjeni. Šta će to onda značiti? Da će nam biti još skuplji uvoz? Ja u to ne vjerujem. Možda može samo da pojeftini, kaže Svetlana Cenić.
- U strukturi našeg bruto domaćeg proizvoda, izvoz čini minornu stvar. Zbog toga nas nije ni očešala finansijska kriza o kojoj svi pričaju. U BiH je u jednoj godini malo pao izvoz, ali je već sljedeće godine porastao toliko da je nadoknadio taj pad, i to zato što smo mi totalno privreda koja ne reaguje na ta pomijeranja jer smo mali, jer smo uvozno naslonjeni, ništa se tu spektakularno ne može desiti. Velika Britanija u toj strukturi naše spoljnotrgovinske razmjene zauzima donji dio tabele, kaže Cenić za Žurnal.
Birališta u Velikoj Britaniji se otvaraju u 10 sati ujutro, a biće zatvorena oko pet sati poslije podne. Rezultati glasanja o izlasku ili ostanku Velike Britanije bi trebali biti poznati oko sedam sati uveče.
(Zurnal.info)