Sukob na desnici: Opozicioni ruskokolonaši protiv naprednjačkih putinofila

Na Dan državnosti Srbije, 15. februara, desničarske organizacije napravile su omanji skup ispred Predsedništva, sa tradicionalnim porukama o nedavanju Kosova, izdaji nacionalnih interesa, neprihvatanju francusko-nemačkog plana, te prekidu svakog dijaloga sa Prištinom. Šta ima mi da razgovaramo sa nekim tamo Albancima koji su nam oteli kolevku srpstva, sa takvima naši div-junaci kolokviraju samo preko nišana. Kad smo već kod vatrenog oružja i sličnih sprava, policija i uposlenici Bezbednosno-informativne agencije istog dana uhapsili su u Sremskoj Kamenici izvesnog D.B. koji je na protest krenuo noseći karabin sa optičkim nišanom. 

Dotični je pripadnik Narodnih patrola, jedne od desničarskih udruga koje su organizovale skup. Predsednik ove organizacije Damnjan Knežević takođe je uhapšen, a pritvoren je i urednik i vlasnik portala Srbin.info Dejan Zlatanović. Njima se na teret stavlja krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija. Desničari su se malo zaneli, pa su na protestu vikali “sve ćemo vas pobiti“, “ko potpiše, njega ubiše“, a Knežević je poručio da su rodoljubi spremni na mnogo više od uličnih nereda.

Sveznajući Vučić

Na protest su pozivali i funkcioneri partija tzv. patriotskog bloka u kojem su okupljeni Dveri, Poks, Novi DSS, Zavetnici, kao i blokovski nesvrstane patriote iz Narodne stranke. Organi reda su bili efikasni u obavljanju svog posla, ništa ne može da im promakne, baš kao ni političarima na vlasti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanak sa najbližim saradnicima i pripadnicima službi bezbednosti,  pa se još jednom dramatično obratio građanima preko TV Pink. 
Kaže predsednik da dobro zna kako će “mnogi u svetu učiniti sve da unište stabilnost”, zna i da to nisu nikakve  “neformalne ekstremističke grupe”, zna i da su “podržane od najmanje četiri parlamentarne političke stranke”, zna i da su to sve antisrpski ekstremisti, zna i da imaju finansijsku podršku spolja i to u kešu. Jedino ne zna ko stoji iza njih. Novinar TV Pink okarakterisao je desničarske organizacije kao proruske, što je Vučić odmah demantovao: “Vi ste ih nazvali proruskim, ja ne znam da li su oni proruski”.

Krhko je znanje 

Dočekasmo i to čudo da sveznajući predsednik Srbije nešto ne zna. Skoro 11 godina slušamo njegove mudre višesatne solilokvije na sve moguće teme, u kojima se Vučić predstavlja kao mešavina renesansnog čoveka, polihistora i polubožanstva. Nema te oblasti ljudskog života koju predsednik ne poznaje bolje od svih drugih, a pogotovo od stručnjaka za te oblasti, takozvane “lažne elite”. Razume se Vučić u međunarodne odnose, kulturu, politiku, ekonomiju, književnost, vodostaj, naoružanje, poljoprivredu, istoriju, kulinarstvo, kriminalistiku, kopanje ruda, gubljenje vremena, prošlost, sadašnjost, a povremeno ume i da zaviri u budućnost, kao pravi prorok.

U svakom trenutku zna da nabroji sva naseljena mesta u bilo kom okrugu Srbije, on je jedini čovek koji je pročitao celokupna dela Karla Jaspersa, zna u glavu koliko je bilo učesnika svih opozicionih demonstracija, zna i šta je koji demonstrant doručkovao, te da li su jaja bila meko ili tvrdo kuvana. Jedino ne zna koja zemlja stoji iza sretenjskog desničarskog protesta. Obavešten je da je tu upleten neki spoljni faktor, ali nikako da dokona koji. Lepo reče pesnik: “Ah, nitko ništa ne zna, krhko je znanje”.

Rebus za male i velike enigmate 

Zaista nije lako pogoditi koja bi to država mogla da podržava ovdašnje dežurne patriote i ostale junačne duše zahvaćene virusom desnila. Težak je to rebus za male i velike enigmate. Da vidimo kojim podacima raspolažemo, pa možda odatle iskoči neki nenadani zaključak. Ko zna, možda je nedremanom Vučićevom oku nešto promaklo, čuda se dešavaju. Demonstarnti su nosili zastave Ruske Federacije i klicali  “Srbija, Rusija”. Damnjan Knežević je na skupu govorio kako okupljeni “preferiraju ruski predlog” za Kosovo, umesto francusko-nemačkog. 
Narodne patrole organizuju skupove podrške Rusiji i agresiji na Ukrajinu, u trenucima kad se ne bave proganjanjem migranata. Krajem novembra prošle godine predstavnici Narodnih patrola na čelu s Kneževićem posetili su “Vagner centar” u Rusiji. Ova organizacija stoji iza crtanja murala u Beogradu posvećenog grupi “Vagner”, a patrolaši se svako malo hvališu da su povezani sa Prigožinovom organizacijom. Na sretenjskom protestu neki demonstranti su na odeći imali simbole grupe “Vagner” i zlokobno slovo “Z”. Sve partije tzv. patriotskog bloka zdušno navijaju za Rusiju, podržavaju razvaljivanje Ukrajine, obožavaju ruskog predsednika Vladimira Putina do imbecilnosti, a Srbiju vide kao rusku guberniju. 

Zaista, koja li bi to država mogla da ima veze sa protestom? Teško je reći. Iz pobrojanih činjenica nameće se samo jedan zaključak: San Marino. Ako to nije Trinidad i Tobago. A možda je u pitanju Sveti Vinsent i Grenadini. Ni Lesoto nije izvan sumnje, a o Maršalskim Ostrvima, Haitiju i Ekvatorskoj Gvineji da i ne govorimo. Jedno je sigurno: jedina zemlja koja ne podržava srpske ruskokolonaše je Rusija. 

Premijerka ne veruje, jer je apsurdno

Sa tim logičnim zaključkom slaže se i premijerka Ana Brnabić. Par dana nakon predsednikovog priznanja da nešto ne zna, javila se premijerka i obznanila kako „ne veruje da se na bilo koji način Rusija nalazi iza protesta ili da na bilo koji način, posredo ili neposredno, direktno ili indirektno, podržava takve ljude“. Za razliku od Tertulijana, Brnabić ne veruje, jer je apsurdno. Ima premijerka i neoboriv argument za svoje verovanje: „Kao što je jednom rekao predsednik Aleksandar Vučić, Rusija je suviše ozbiljna država da bi imala bilo kakve veze sa takvim ljudima“.

Premijerka, kao izuzetno obrazovana i izrazito načitana osoba, ipak dobro zna da vera nije isto što i znanje, vera je potvrda stvari nevidljivih, a činjenice su nešto sasvim drugo. Srećom, Brnabić ima pouzdan metod za utvrđivanje istine. Rekla je da ide na sastanak sastanak sa ruskim ambasadorom Aleksandarom Bocan Harčenkom, pa će eventualna ruska podrška desničarima i patriotskom bloku „svakako biti jedna od tema“, jer su se demonstranti pozivali na svoje bliske veze sa Rusijom. Nakon sastanka sa ambasadorom nije bilo novih vesti na tu temu, iz čega se može zaključiti kako je Bocan Harčenko ubedio premijerku da nema nikakve veze sa demonstracijama. 
Nema boljeg načina da se sazna je li neka osumnjičena osoba kriva za kakav krimen. Dođeš lepo kod osumnjičenog, pitaš ga lepo, kao čoveka: “Izvinite, vaša ekselencijo, ne bih da nešto insinuiram, malo mi je nezgodno, nemojte ovo shvatiti kao omalovažavanje ili vazalsku drskost, ali moram da vas priupitam – da nemate vi, kojim slučajem, neke veze sa desničarskim protestom?” A ambasador lepo odgovori: “Svašta! Naravno da nemam!” I gotova stvar, čas posla se utvrde činjenice. Prava je šteta što policija ne primenjuje originalne istražne metode

Ane Brnabić, u Srbiji bi zatvori bili prazni, a za sve prekršaje i zločine važio bi isti zaključak – počinilac nepoznat.
Doduše, realnije je zaključiti da do navedenog dijaloga nije ni došlo. Bocan Harčenko se odmah oglasio na Twitteru, gde je oštro osudio pretnje upućene sa protestnog skupa, te naglasio kako se Ruska Federacija ne meša u unutrašnja pitanja Srbije. Nakon ove izjave bilo bi sasvim neprimereno da mu ovdašnji podanici, makar formalno obavljali premijerske dužnosti, postavljaju nepristojna pitanja. 

Koja reka protiče ispod Savskog mosta?

Dugogodišnjim sluganskim odnosom prema Rusiji došli smo dotle da predstavnici vlasti, koji se neprestano busaju u prsa kako vode nezavisnu politiku i kako – što reče nacionalni bard – “Srbija nije šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju vetar nanese”, ne smeju ni da zucnu ruskom ambasadoru čak i kad je sve više nego očigledno. Bocan Harčenko jeste požurio da osudi pretnje sa protesta, ali sve vreme zagovara potpuno iste ideje kao organizacije i partije koje su napravile skup. Ili te organizacije i partije zagovaraju ideje ruskog ambasadora i njegovog gazde u Kremlju, svejedno. 

Pomislio bi čovek da u pitanjima uplitanja drugih zemalja u naše unutrašnje stvari najodgovorniji državni funkcioneri ne bi smeli da se oslanjaju na kojekakva lična uverenja. Čemu onda služi Bezbednosno-informativna agencija? Za šta plaćamo te silne bezbednjake i ostale koji su zaduženi za obaveštajni rad? Ah da, na čelu BIA-a nalazi se Aleksandar Vulin, osoba koja veću odgovornost ima prema Nikolaju Patruševu nego prema sopstvenoj zemlji. 

A tu ga je postavio upravo Aleksandar Vučić, gospodar države koja ne uvodi sankcije Rusiji, glavni urednik medija koji podržavaju ruske pokolje po Ukrajini. Doduše, u konkretnom slučaju i nema nekog posla za obaveštajce. Na pitanje koja država stoji iza ruskokolonaškog desničarskog skupa, podjednako je teško kao i odgovoriti na onu staru šaljivu pitalicu: Koja reka protiče ispod Savskog mosta?

Takmičenje u putinofiliji

Naprednjaci već godinama na sve moguće načine potpomažu desničarske grupe, nekim partijama kao što su Srpska desnica, Zavetnici i Levijatan čak su i prikupljali potpise pred izbore i pomagali im da dobiju odbornička mesta. Nema te desničarske organizacije koja nije povezana sa naprednjacima, ionako su iz istog navijačko-šovinističkog mulja ispuzali. 
Vlast je desnicu negovala, uzgajala, mazila i pazila, a sad odjednom dođe do raskola. Izgleda da je idila počela da se kvari, došlo je do male svađe među prijateljima, sad se takmiče u disciplini “ko je veći putinofil”. 

Desničarske udruge i patriotske partije ne bi samo da budu kalif umesto kalifa, nego i vazal umesto vazala. Jeste naprednjačka vlast snishodljiva prema Rusiji, podržavaju Putina i njegovu suludu politiku koliko mogu, pretvarajući Srbiju u rusku prćiju, ali pravovernim putinofilima je to malo. Uvek je moguće biti poslušniji sluga, potčinjeniji lakej i ponizniji rob. 

(zurnal.info)