PU RS PLANIRA JOŠ 1,4 MILIONA KM ZA IT:Povjerljivi poreski podaci u rukama privatne firme

Istražujemo

PU RS PLANIRA JOŠ 1,4 MILIONA KM ZA IT: Povjerljivi poreski podaci u rukama privatne firme

Zašto Poreska uprava ne bi štitila podatke građana tako što bi, na primjer, kupila server za pohranu podataka, direktor Goran Maričić ne objašnjava. Što bi se mučio, kad oni koji će dobiti posao, znaju da napišu uslove u tenderu?! Navikao da potpisuje, i ovog puta će – samo potpisati. Svi poreski podaci građana RS će, nakon što za 1.400.000 KM bude iznajmljen rezervni data centar, završiti u rukama privatne IT firme.

Povjerljivi poreski podaci u rukama privatne firme
Foto: Poreska uprava RS

Vladi Republike Srpske, na čelu sa SNSD kadrom Radovanom Viškovićem, nije teško da smisli kako će potrošiti novac iz budžeta za kojekakve IT nabavke. Ideju će u djelo, kao i mnogo puta dosad, sprovesti Goran Maričić, direktor Poreske uprave Republike Srpske. Svi poreski podaci građana RS će, nakon što za 1.400.000 KM bude iznajmljen rezervni data centar i IT resursi za backup lokaciju, završiti u rukama odabrane privatne firme.

Zašto Poreska uprava ne bi štitila podatke građana tako što bi, na primjer, kupila server za pohranu podataka, Maričić ne objašnjava. Što bi se mučio, kad oni koji će dobiti posao, znaju da napišu uslove u tenderu?! Navikao da potpisuje, i ovog puta će – samo potpisati.

U tenderskoj dokumentaciji stoji:

„Nabavka je planirana u Planu nabavki za 2022, a finansiraće se na osnovu Rješenja Vlade RS od 4. avgusta 2022. godine.“

Zapravo Vladi i Poreskoj upravi se mnogo žurilo. Na rješenju stoji datum 4. avgust, izmjena plana javnih nabavki objavljena je već 9. avgusta, a tender sa detaljnim specifikacijama raspisan samo 15 dana kasnije.

Dok Višković i njegov stranački lider Milorad Dodik svakodnevno obećavaju nezakonite isplate pomoći iz budžeta i zapravo javnim novcem kupuju glasove za predstojeće izbore, Maričić će podobnoj IT firmi u džep staviti 1,4 miliona KM, „u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga privredi i građanima“.

Podobna firma, u čijem će vlasništvu biti podaci građana RS, moraće da ima „uspješno iskustvo u realizaciji najmanje tri ugovora koji su u vezi sa predmetom nabavke“.

Osim do u sitnicu razrađenog tendera za rezervi data centar, Maričić zna mu je iz IT firme koju odabere potreban tim od najmanje 13 ili više stručnjaka i to:

  • - vođa prijekta
  • - ekspert za virtualizaciju
  • - ekspert za mrežne tehnologije
  • - ekspert za backup
  • - ekspert za mrežnu opremu
  • - ekspert za data centar
  • - ekspert za instalaciju, konfiguraciju i održavanje sistema servisa
  • - ekspert za data centar sistemske infrastrukture
  • - ekspert za održavanje i konfiguraciju firewalla
  • - ekspert za korisničku podršku servisdeska
  • - analitičari za korisničku podršku.

Zanimljivo, sve ovo dešava se nešto više od dva mjeseca nakon što je Poreska uprava RS, očekivano, „Prointeru“, firmi povezanoj sa porodicom Dodik, dodijelila ugovor za SAP licence vrijedan nevjerovatnih 4.650.669 KM.  

Poreska uprava RS Prointeru dodijelila ugovor od 4,6 miliona KMNakon proširenja sankcija Miloradu DodikuPoreska uprava RS Prointeru dodijelila ugovor od 4,6 miliona KM

Žurnal je pisao - tender za potpisivanje tog okvirnog dvogodišnjeg sporazuma raspisan je 22. marta, IT stručnjaci nazvali su ga „održavanje SAP softverskih licenci i održavanje implementiranih softverskih rješenja integrisanog informacionog sistema PU RS“. Direktor Maričić posao je procijenio na 5.585.235 KM sa uračunatim PDV-om. Kvalitet mu je „igrao“ neznatnu ulogu, tek 20 odsto, dok je cijena prednjačila sa 80 odsto.

SLOŽNO I JEDNOGLASNO ZA PROINTER

Na tendersku dokumentaciju 13. maja, dva dana prije isteka zakonskog roka, žalio se „Lanaco“ Nebojše Ninića, jednog od osnivača SNSD-a, zapravo i jedini mogući konkurent „Prointeru“ u ovakvim poslovima. Ali, Marko Kolabrić, predsjedavajući Kancelarije za razmatranje žalbi u BiH, odlučio je da žalbu i ne pogleda. Sigurno zna i zašto, ali je napismeno 2. juna naveo da „Lanaco“ nije dostavio dokaze.

Dokazi koje je tražio nisu se odnosili na nezakonitosti, odnosno favorizaciju „Prointera“ u dokumentaciji, već, zanimljivo, tek za nepostojanje uplatnice za pokretanje žalbenog postupka. Od milionskog posla u međuvremenu je, tvrdio je KRŽ, odustao i Ninić.

„Kako je ovaj organ preduzeo sve radnje da se nedostaci u primljenoj žalbi otklone, odredivši i rok u kojem je podnosilac žalbe dužan to da ispuni, a da žalilac ni nakon toga nije postupio po odredbama Zakona o javnim nabavkama BiH i Zakona o upravnom postupku, to je ovaj organ, pozivajući se na odredbe prednje navedenih propisa, kojim je propisano da kod donošenja odluke o žalbi, KRŽ, u skladu sa članom 111. stav (1) tačka b), ima ovlasti odbaciti žalbu kao neurednu“, stajalo je u Kolobarićevom obrazloženju.

Eventualno nerealno nisku cijenu „Prointerove“ ponude niko nije razmatrao. Maričiću, Poreskoj upravi RS i Ministarstvu finansija RS, na čijem je čelu bivša direktorica PU Zora Vidović, opasno se žurilo.

Tenderska komisija poreznika jedinu pristiglu ponudu „Prointera“ zapravo je otvorila 4. maja i sačinila zapisnik:

„Ponuda ponuđača 'Prointer d.o.o Banjaluka – član Infinity International Group' primljena 4.5.2022, a čija ukupna vrijednost iznosi 4.650.669,27 KM sa PDV-om (3.974.931 KM bez PDV-a), osvojila je 14 bodova za kvalitet ponuđenih usluga održavanja softverskih licenci i održavanja implementiranih softverskih rješenja.“

Stručnjaci iz PU RS jednoglasno su preporučili direktoru Maričiću da odluči da kao najpovoljnijeg ponuđača odabere baš „Prointer“.

Žalbeni postupak okončan je 2. juna, a iako u praksi ovakve odluke na adresu ugovornog organa dolaze desetak dana kasnije, preporučeno, u slučaju ovog milionskog dila to nije se desilo.  Samo dan kasnije na memorandumu Ministarstva finansija RS otkucana je odluka o izboru najpovoljnijeg  – „Prointera“.

Ili su tužioci još od marta, kada je raspisan tender, na kolektivnom godišnjem odmoru ili ih kriminal u oblasti javnih nabavki još ne isteresuje dovoljno. Zanimljivo je da je „Elektroprivreda BiH“ u planu javnih nabavki za 2018. godinu imala isti sistem trošenja na održavanje SAP licenci. Vrijednost tendera bila je 5.667.480 KM sa PDV-om. Tadašnjim tužiocima u Tužilaštvu BiH sve je bilo sumnjivo pa su izuzeli kompletnu dokumentaciju. Dogovori su obustavljeni, ali je i istraga završila u ladicama.

OZBILJAN IT POSAO ZA FIRMU BEZ WEB STRANICE

PU RS za integrisani informacioni sistem dosad je isplatila 10,1 milion KM, a prema ugovorenim obavezama i po okončanju ovog posla, beogradskom i banjalučkom „Prointeru“ i „Siriusu 2010“ dužna je da isplati još 6,6 miliona KM. Ako se tome doda i 730.879 KM koliko su teški ovogodišnji IT tenderi, računica je jasna – savremeni IT sistem građane RS koštaće 17,4 miliona KM, pisao je portal Capital u oktobru 2017. godine.

Priča o SAP integrisanom informacionom sistemu traje još od 2012. godine kada je potpisan ugovor sa grupom ponuđača koju su činili „Program“ iz Beograda i „Sirius 2010“ iz Banjaluke za nabavku neophodnih licenci. Sve je koštalo oko 5,7 miliona KM.

Međutim, iste godine za implementaciju softverskih licenci potpisan je i ugovor sa firmom „S&T Serbia“ iz Beograda vrijedan oko 5,5 miliona KM. Po tom ugovoru, a po završenim poslovima, ovoj firmi isplaćeno je oko 2,7 miliona KM. Kako „S&T Serbia“ nije ispunio sve obaveze, a i ugovor je istekao 17. septembra 2016, PU RS je pokrenula spor protiv ove firme.

„U 2017. godini potpisan je ugovor za nastavak implementacije integrisanog sistema sa konzorcijumom firmi kojeg čine 'Sirius 2010' Banjaluka, 'Prointer ITSS', 'Prointer ITSS' Beograd, koji je, pored neimplementiranih funkcionalnosti iz prethodnog ugovora obuhvatio i nove funkcionalnosti. To podrazumijeva implementaciju jedinstvenog sistema za registraciju, kontrolu i naplatu doprinosa i fiskalnog registra nepokretnosti, što je uticalo na rast prvobitne cijene projekta. Taj ugovor je ugovor je potpisan na ukupan iznos od 7,1 milion KM bez PDV-a, od čega je dosad realizovano 1,5 miliona KM bez PDV-a“, naveli su tada u Poreskoj upravi.

Interesantno je, međutim, da IT firma “Sirius 2010” iz Banjaluke, s kojom je PU RS potpisala milionski ugovor za jedan od najsavremenijih sistema, te 2017. nije imala svoj web sajt.

Osnovana je deset godina ranije i imala je tek jednog-dva radnika. Danas ih, prema finansijskim izvještajima, ima 16. Prihodi su, svakako, milionski.

Dok građani pred izbore broje po 100 KM navodne pomoći, vrh vlasti zna kome će otvoriti republičku kasu.

(zurnal.info)