Srpski mehanizam samouništenja: Raspad sistema koji nikada nije zakazao

Sistem nije zakazao – tako glasi mantra koju predstavnici vlasti ponavljaju već nedeljama, otkad su se dogodila dva masovna ubistva koja su iz temelja potresla celu Srbiju. Toj floskuli osobito je privržena premijerka Ana Brnabić, što je za nju, kao osobu posvađanu s maternjim jezikom, karakteristično – kad se dohvati neke okoštale fraze, ni hirurška intervencija ih ne može razdvojiti. Sistem, dakle, savršeno funkcioniše, poredak je stabilan, sve je u savršenom redu, građani nemaju razloga za zabrinutost, strepnju, strah, nesigurnost i slična negativna osećanja. To piše i u izveštaju Vlade Srbije koji je predstavljen u Narodnoj skupštini.

Kako sistem funkcioniše objasnio je ministar policije Bratislav Gašić, govoreći o Urošu Blažiću koji je ubio osmoro ljudi u Duboni i Malom Orašju. Blažić je, kako se to obično kaže, od ranije poznat organima gonjenja, a ministar je izneo detaljnije podatke. Tužilaštvo je u maju 2020. godine podnelo protiv Blažića prijavu za “krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti”. Dotični je vozio motocikl, policajac je pokušao da ga zaustavi, ovaj se na to nije obazirao, već je motociklom naleteo na policajca koji je od udara zadobio povrede ramena i kuka.

Zagonetno zataškavanje

Prethodne godine, protiv Blažića je podneta prekršajna prijava, jer je traktorom naleteo na Živorada Petkovića iz Dubone, naneo mu lakše telesne povrede, a potom motornom testerom posekao rampu kojom je Petković štitio ulaz u svoje imanje. U decembru 2021. godine Blažić je dobio još jednu prekršajnu prijavu, zbog izazivanja tuče. Imao je još jednu prijavu, za posedovanje noža, ali je ona obustavljena zbog apsolutne zastarelosti. Protiv njegovog oca, Radiše Blažića, policija je preduzimala mere zbog nasilja u porodici, dva puta je evidentiran zbog saobraćajnih nesreća, a nekoliko puta mu je oduzimano oružje.

Prema Gašićevom izveštaju, policija je uradila svoj deo posla, a šta se dalje s tim prijavama dešavalo, to već nije njegova briga. Kako je moguće da neko pregazi policajca motorom i ostane na slobodi, to je zagonetka na koje nadležni nemaju odgovor. Na to pitanje delimično je odgovorila opoziciona poslanica Marinika Tepić koja kaže da je neko u Višem javnom tužilaštvu naložio tužiteljki Nataši Dubak da zataška napad na službeno lice i da predmet arhivira bez ikakve provere. Sistem, kao što vidimo, nije zakazao, sistem korupcije, nepotizma, veza i vezica – savršeno funkcioniše.

Podobni partijski kadrovi

Ponešto o tom sistemu je rekao i Gašić na skupštinskoj sednici, braneći se od opozicije koja traži njegovu ostavku, što svaki naprednjak tumači kao napad na šefa, Aleksandra Vučića. Bubnu Gašić i ostade živ: “Postoji moj šef i moj predsednik i moja stranka, zbog koje sam ja, kao jedan jedini Srbin u istoriji, mogao da budem i ministar odbrane i direktor BIA i da budem ministar policije, sve tri funkcije u sektoru bezbednosti. E, hvala mojoj stranci i mom šefu na tome. Bez njihove podrške, ja ne bih to mogao”.

Toliko su se naprednjaci osilili, misleći da su nedodirljivi i nesmenjivi, pa se hvališu onim što bi svako razuman sakrio. Jeste Gašić “jedini Srbin u istoriji” koji je vršio sve tri navedene funkcije, i jeste sve to postigao isključivo zahvaljujući stranci i šefu. Problem je u tome što ni za jednu od tih funkcija nije kvalifikovan, čovek je keramičar, privatni preduzetnik. Kakve on veze ima sa sektorom odbrane i bezbednosti? Nikakve.

Njegova jedina zasluga je lojalnost Aleksandru Vučiću. Na Gašićevom mestu je isto tako mogao da se nađe neki konobar, vodoinstalater, kalsični filolog, zubar ili teolog – samo ako je odan šefu naprednjaka i njegov čovek od poverenja. Zato nije ni čudo što je bezbednosno stanje u totalnom rasulu i što je Blažića šest stotina policajaca čitave noći tražilo na području koje je ovaj odavno napustio.

Raspad sistema

Gašić je blaženo nesvestan odgovornosti koju bi trebalo da ima kao ministar policije, pa pred poslanicima mirno iznosi podatke koji ga dezavuišu. Dan pre skupštinskog zasedanja, jedan mladić u Platičevu kod Rume ispalio je projektil iz ručnog bacača i sravnio sa zemljom zgradu Železničke stanice. Zgrada je, na sreću, bila napuštena, tako da nije bilo žrtava. Ministar policije je objasnio da je reč o čoveku koji je tog jutra izašao iz psihijatrijske bolnice, te da je zolju kupio od kolege pacijenta s kojim je boravio u toj ustanovi. Gašić misli da je policija učinila sve što je u njenoj moći, jer su obojica odmah uhapšena, a nisu telepate, pa da uđu u nečiju glavu i vide šta se tamo zbiva. A šta rade psihijatri? Izgleda da je sasvim normalno pustiti na slobodu nekog ko će čim kroči na ulicu potegnuti zolju, kao što je normalno kupiti oružje na psihijatrijskoj klinici.

Sistem zaista savršeno funkcioniše, u šta se možemo uveriti bukvalno svakog dana. Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kojem Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije, predvodi grupu sumnjivih, nabildovanih tipova koji izlaze sa splava u okolini Pančeva. Ispostavilo se da su u pitanju SNS batinaši koji su u petak učestvovali u razbijanju traktorske blokade poljoprivrednika kod Pančeva, kako bi autobusi sa naprednim ljudskim tovarom stigli na miting Aleksandra Vučića. Snimak nikoga nije iznenadio, jer su još pre nekoliko godina nezavisni mediji pisali o Nediću kao zaštitniku mafijaškog klana Veljka Belivuka.

Aleksandar Vučić zakazao je veliki kontramiting u Beogradu 26. maja, kako bi se suprotstavio nezadovoljstvu građana koji izlaze na proteste “Srbija protiv nasilja”. Svi lokalni naprednjački bosovi su se rastrčali da skupe “pristalice” koje će dovesti na skup, služeći se svim mogućim oblicima pritisaka, pretnji i ucena. Kad građani protestuju protiv nasilja, vlast ima logičan odgovor: nasilno dovođenje ucenjenih ljudi na miting podrške predsedniku. Za tu svrhu neophodno je obezbediti 2.200 autobusa, pa su zbog toga u više desetina škola širom Srbije otkazane ekskurzije i đački izleti zakazani za 26. maj. Prevozna sredstva su potrebnija predsedniku nego učenicima, sve pod sloganom “Za našu decu”. Sistem ni ovog puta nije zakazao.

Juče i danas

U ponedeljak uveče na Vračaru se dogodila još jedna pucnjava, kod pijace “Kalenić”, nekih pola kilometra od Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, gde je 3. maja počinjen stravični masakr i ubijeno devetoro učenika i radnik obezbeđenja. U pucnjavi su ranjena dvojica mladića, od kojih jedan ima 12 krivičnih prijava u dosijeu zbog droge, oružja i razbojništava. Za njim je na snazi poternica za izdržavanje kazne zatvora. Otkud on na slobodi nije poznato, verovatno je razlog tome što policija radi svoj posao. Kako bi drugačije i moglo da bude kad sistem savršeno funkcioniše.

U jednom kafiću u Priboju pripadnik interventne policijske jedinice Igor A. (28) tukao je do smrti Ervina Ć. (35). Počinilac se nalazi u bekstvu, a policija je privela troje članova njegove porodice. Ubistvo je počinjeno dok je ubica bio na odmoru, a ne na službenoj dužnosti. U Eparhiji vranjskoj nedavno je izvršena pljačka, iz sefa je ukradeno oko 45. 000 evra. Policija je našla lopova, ispostavilo se da se radi o rođaku vladike vranjskog Pahomija koji je radio u Eparhijskom domu. Pahomije je inače episkop koji je pre mnogo godina, u vreme Vojislava Koštunice, optužen za seksualno zlostavljanje maloletnih dečaka, učenika Bogoslovije, ali su se nadležni organi zdušno potrudili da slučaj zastari i da se njegovo preosveštenstvo izvuče. Kao što vidimo, sistem nije zakazao ni danas, ali je savršeno funkcionisao i juče, pre naprednjačke epohe.

Bagatelisanje ljudskog života

U OŠ “Vladislav Ribnikar” vlada potpuni haos. Nastava je ponovo počela, mada nije prošlo ni tri nedelje od masovnog zločina. Neka deca pohađaju školu, druga više ne žele u nju ni da privire, jedan deo roditelja želi da se sve normalizuje, grupa od preko 300 roditelja traži da se prihvati kako je školska godina okončana 3. maja. Ni direktorka škole, ni pedagog, ni psiholog nisu ponudili svoje ostavke. Slobodan Negić, otac ubijene devojčice Sofije, gostovao je u “Utisku nedelje” i ispričao kako je Ministarstvo zdravlja poslalo doktorku koja je u „tamnoj psihoseansi“ koju je održala deci, “uz znanje direktorke škole, puštala deci narodnu muziku i govorila im da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojih poginulih prijatelja i prijateljica”. 

Sistem je tako ustrojen da nanosi zlo čak i kad nema lošu nameru. Čak ni najstrašnije tragedije ne mogu da unesu neku promenu u ustaljeni poredak, mehanizam nastavlja da mrvi i melje svakog ko mu se nađe na putu. Suština sistema je nasilje, bagatelisanje ljudskog života i pojedinačne sudbine. Razaračka mašina ne funkcioniše tako od juče, uspostavljena je još devedesetih, a naprednjaci su je samo usavršili, podmazali, zategli šrafove i učinili je još destruktivnijom, pogotovo prema članovima sopstvenog društva. Upravo protiv te mašine uništenja masovno su ustali građani, probuđeni stravičnim masakrima. Konačni obračun se približio: ili će nakaradni sistem biti demontiran ili nam nema opstanka i budućnosti.

(zurnal.info)