U zemlji Asteriksa i Obeliksa: Srbi kao Gali, Vučić kao Drmatoriks

Srbija u poslednje vreme deluje pomalo dezorijentisano, nije baš najjasnije kuda se uputila i na kom se spoljnopolitičkom kursu nalazi. Zvanično se nalazi na evropskom putu, ali to baš i nije vidljivo golim okom, a otkad je počeo rat u Ukrajini, Srbija sve više odaje utisak pokornog ruskog vazala na Balkanu. Srećom, tu je predsednik i gospodar Srbije Aleksandar Vučić da razreši sve dileme.

U novogodišnjem intervjuu na TV Prva Vučić je sat vremena objašnjavao u čemu se ogleda veličanstvena pobeda koju je Srbija izvojevala u poslednjem kosovskom boju na barikadama, pošto to nije jasno ni njegovim najodanijim pristalicama. U zlo doba voditeljka priupita predsednika da prokomentariše izjave Edvarda Džozefa, predavača na vašingtonskom Univerzitetu „Džons Hopkins“ i bivšeg zamenika šefa misije OEBS na Kosovu. Džozef veli da tenzije na severu Kosova nisu prevaziđene, da se kriza može ponovo rasplamsati kad Vučić to poželi, da mu je potrebna poluga moći na Kosovu, te da SAD i EU podležu manipualcijama srpskog predsednika.

Srbi, balkanski Gali

Vučića su vidno iznervirale ove izjave, kao što ga nervira svako ko prozre njegovu mudru manipulatorsku tehniku koja je providna kao prozor. Okomio se predsednik na profesora, optužio ga da je plaćenik kosovskih vlasti, Kurtijev bot i pročaja, ali mu je to poslužilo i kao odličan šlagvort da objasni poziciju Srbije u međunarodnim odnosima.

„Evo rodio se jedan mali lider u zemlji Asteriksa i Obeliksa, ima jedno malo pleme Gali u Evropi koje je rešilo da bude slobodno i slobodarsko i koje ne zarezuje dva posto ni Edvarda Džozefa ni ‘Standard’“, rekao je predsednik Srbije, nastojeći da zadrži ozbiljan izraz lica.

Nije Vučić slučajno pomenuo slavni strip Uderca i Gošinija. Krajem marta Srpska napredna stranka održala je predizborni skup u Požarevcu na kojem je i predsednik vladajuće partije, Srbije i svih Srba, živih i mrtvih, održao prigodan govor. Tom prilikom predsednik je prozborio koju mudru reč i o međunarodnoj poziciji Srbije i našoj spoljnoj politici.

“Srećan sam što, kao u stripu o Asteriksu i Obeliksu, postoji jedno malo pleme Gala koje drži i štiti svoju slobodu na teritoriji Evrope. I ponosan sam što su ovo malo pleme građani Srbije, i naše zemlje, koja svoju politiku vodi samostalno”, rekao je Vučić mnogobrojnim okupljenim pristalicama kojima je dolazak na ovakve skupove radna obaveza.

Dakle, predsednik Srbije spoljnu politiku države formira na osnovu ozbiljnih ekonomskih, političkih i geostrateških analiza koje je pronašao u stripu. Jeste “Asteriks” genijalan, popularan, slavan, obožavan strip, ali teško da su njegovi autori imali ambiciju da ovo delo sedme umetnosti posluži nekoj administraciji kao vodič za orijentaciju u komplikovanim međunarodnim okolnostima.

Drmatoriks na Andrićevom vencu

Vučić Srbe vidi kao galsko pleme iz stripa, a Srbiju kao galsko selo koje Rimljani nisu uspeli da pokore jer seljani imaju na raspolaganju čarobni napitak koji im daje nadljudsku snagu i čini ih nepobedivim. Reklo bi se da Vučić sebe vidi kao Drmatoriksa, plemenskog starešinu kog nekoliko Gala redovno nose na štitu, prekaljenog borca koji se ničega ne boji, osim da će mu nebo pasti na glavu. Doduše, pitanje je da li Vučić ima razloga za takav strah. Poslednji put kad nam se nebo obrušilo na glavu u vidu NATO bombi, to ondašnjem ministru informisanja nije nanelo nikakvu štetu, naprotiv.

Dok su mobilisani mladići davali život za otadžbinu i ratne profitere, Vučiću je ta ista otadžbina dala stan od 117,5 kvadrata na Novom Beogradu, da mu se oduži za sve zasluge u gušenju medijskih sloboda i cenzurisanju izveštavanja o ratnim događajima, sa posebnim naglaskom na ratne zločine, masovna proterivanja Albanaca, hladnjače i masovne grobnice. Nije to jedina razlika između srpskog i galskog vođe. Za razliku od Vučića, Drmatoriks ne pljačka svoje Gale, ne ponižava ih, ne teroriše i ne tretira ih kao gomilu maolumnika.

Komični Drmatoriks uživa poštovanje svojih saplemenika, dok Vučića ni ovi njegovi skakavci ne poštuju, samo ga se boje, jer bi mogao jednim potezom da im oduzme sve privilegije i vrati ih u političko nepostojanje, odakle ih je izvukao na svetlost dana. Samo potpuno iracionalni i mahniti članovi ovog propalog društva imaju neke pozitivne emocije spram predsednika, ali to već spada u oblast psihopatologije.

Blasfemične paralele

Nije baš najjasnije ko bi u Vučićevom galskom plemenu na brdovitom Balkanu igrao ulogu Asteriksa, Obeliksa, Aspiriniksa, Tamburiksa, Automatiksa i ostalih junaka. Kod nas su heroji Mladić, Karadžić i ostale masovne ubice, svi koji su ubijali nenaoružane, slabe, nemoćne. Asteriks i Obeliks nikada nisu počinili genocid, uvek su se borili protiv nadmoćnijeg neprijatelja i zavojevača, a rimske legionare i centurione su uglavnom premlaćivali, teško im je naći pandan u Vučićevom galsko-srpskom plemenu.

Paralela seoskom kovaču Automatiksu koji golim rukama kuje mačeve možda bi se mogla pronaći u fabrikama oružja koje privilegovani Vučićevi saradnici muzu i dovode do propasti, usput se enormno bogateći, ali to bi bila uvreda za ovog junaka iz stripa, kao što je uvredljiva i čitava Vučićebva metafora. Ulogu druida Aspiriniksa koji spravlja čarobni napitak eventualno bi mogli da igraju tipovi kao što su Željko Mitrović, Dragan J. Vučićević i ostali urednici režimskih medija.

Oni u svojim medijskim kazanima spravljaju čarobni napitak od mržnje, šovinizma i ratnog huškanja koji isporučuju saplemenicima, pa ovi posle konzumacije tekućine dobijaju osećaj kao da bi mogli da poraze čitav svet kad konačno počne ta odsudna bitka za rušenje novog svetskog poretka. Uh, ovo je zaista teška blasfemija, Aspiriniks zaista to ničim nije zaslužio, izvinjavam se svim fanovima na čelu sa samim sobom. Eto do kakvih sumanutih misli čovek dođe ako sledi i razvija izvitoperenu logiku Aleksandra Vučića, komičnog lika koji, nažalost, postoji u realnosti, a ne u stripu.

Zemlja privida

Predsednik Srbije pokušava na sve moguće načine da brani neodbranjivo, pa se u toj nemogućoj misiji služi svim što mu dođe pod ruku, zloupotrebljavajući i maestralni humoristički i satirični strip o Asteriksu, Obeliksu i nepokornim Galima. Vučić je zemlju koju vodi stavio na stranu ruskih dželata, na stranu Vladimira Putina koji više od deset meseci mučki razara Ukrajinu i masovno ubija nevine ljude. Vlast, veliki deo opozicije, režimski mediji i ogroman deo javnosti mirno podržavaju ubijanje civila, masovne grobnice, silovanja, pljačku, uništavanje verskih i kulturnih spomenika. I oduševljeno navijaju za zločinačku rusku armadu, nadajući se da će Rusija pobediti u agresorskom ratu. Takav civilizacijski, moralni, ljudski sunovrat u provaliju bez dna ničim se ne može opravdati.

Vučićevo posezanje za Asteriksom i Obeliksom infantilno je, neozbiljno i prosto-naprosto glupavo. Ali, od nekadašnjeg fudbalskog huligana koji nikada nije izašao iz adolescencije, od potrčka Vojislava Šešelja koji je, na sopstveno iznenađenje, dogurao do apsolutnog gospodara jedne tužne zemlje ništa se drugo i ne može očekivati. Nisu samo Vučić i njemu slični bezličnici davali novogodišnje intervjue, urednik lista “Danas” Aleksandar Roknić razgovarao je sa Srđanom Valjarevićem. Pitao ga je i da li čita tabloide, rekavši da postavlja to pitanje jer “tabloidi najavljuju rat na Kosovu i skoro pa kao da smo u ratu i kao da ćemo opet da pobedimo NATO”. Na to je Valjarević odgovorio: “Ne čitam. Sve je tabloid, svaki dan si u nekom tabloidu. Nema ničeg ozbiljnog”.

Precizna dijagnozna, jer ovde zaista nema ničeg ozbiljnog, o čemu rečito svedoče i navedene izjave prvog čoveka države. Nije ovo zemlja Asteriksa i Obeliksa, kako tvrdi predsednik, nego zemlja privida i lažnog predstavljanja, zemlja manipulacija i poniženja, zemlja obesnog nasilja vlasti i dobrovoljnog ropstva stanovništva. Nije Srbija zemlja nepokornih i pravdoljubivih građana, da je takva ne bi svako malo njom upravljao neki autokrata, diktator, ratni zločinac, patološki lažov, pljačkaš sopstvenog naroda ili manijak. Nije Srbija slobodarsko galsko selo koje pruža otpor imperiji, nego vazal zločinačkoj državi koja bi da ponovo postane velika imperija. Tutatisa mi! Ako lažem, neka mi nebo padne na glavu.

(zurnal.info)