Kijametsko doba

Izbori u Crnoj Gori: Vesela strana propasti

Piše: Andrej Nikolaidis

Vasilije, Bog i srpske partije su, naime, kad sve sabereš, od Mila izgubile za tri mandata. Ali je onda uletio Dritan i sa 4 mandata, trojka plus dodatno bacanje, preokrenuo rezultat

Znam da su isto u Aušvicu rekli za rad, ali katastrofa fakat oslobađa.

Znate ono kad vidiš da nešto mora propasti, jer je trulo, smrdljivo i živo tek po inerciji - u ovom slučaju proevropska, proNATO, multietnička Crna Gora? Znate ono kad znaš da je ono što dolazi - recimo klerikalna, proruska, Crna Gora „pravoslavne većine“  - još gore i gore bazdi, pa se onda trudiš da održiš ono što je već propalo, samo da bi odložio ono što te užasava? To stvara nemalu anksioznost. Jer znaš da je borba uzaludna. Katastrofa će svakako doći. Zapravo je već nastupila: katastrofa dolaska naleći će na već odigranu katastrofu odlaganja.

NASTUP OLAKŠANJA

Kad propadne, kad je sve gotovo, nastupa olakšanje.

Tada se kroz pukotine slomljenog svijeta probije sunčeva svjetlost: ukaže se vesela strana propasti. 

Shvatiš, recimo, a to je utješno, jer je ozbiljan dokaz u prilog postojanju zagrobnog života, da je Sveti Vasilije Ostroški, što rekli Nikšićani: slava mu i milost, već dugo mrtav, ali vrlo živahan. Evo je sinoć na izborima razvalio Mila Đukanovića.

Ne kažem to ja, nego Matija Bećković, koji je tvrdio da ovakvih izbora još nije bilo, jer još niko na izbore nije izašao protiv Svetog Vasilija. I kaže Zdravko Krivokapić, koji je pored Svetog Vasilija kao učesnika izbora naveo i samog Boga. Stoga mislim: Milo jeste izgubio i mnogi mu sad na nos nabijaju greške koje su uočili, ali su zaboravili da mu ih na vrijeme jave, no meščini: kad izgubiš od Svetog Vasilija i Boga, to je kao da si 1992. u Barseloni izgubio od Magica i Jordana. Budimo ozbiljni: čovjek je na izbore izašao protiv Boga i izgubio za jedan mandat. I to nije dobar rezultat? Vi biste bolje?

Da ne govorimo o tome da su Bog i Sveti Vasilije, da bi pobijedili Mila, u igru morali uvesti i muslimana, Albanca i ekologa Dritana Abazovića. Što je ozbiljan doprinos tezi da je Bog jedan a sloga svih religija jedini put za boljitak na ovom svijetu punom diktatora koji 30 godina drže loptu i odbijaju da se maknu sa terena. 

Vasilije, Bog i srpske partije su, naime, kad sve sabereš, od Mila izgubile za tri mandata. Ali je onda uletio Dritan i sa 4 mandata, trojka plus dodatno bacanje, preokrenuo rezultat.  Dritan, kao što rekoh, nije iz ekipe pravoslavnih – on je u European Greens, Evropskim Zelenima.

NUTELLA BEZ LJEŠNJAKA

Kao što je opštepoznato, Crna Gora je imala problem sa demokratijom. Jedan čovjek vlada 30 godina, pa nas je Freedom Hause ove godine makao sa liste demokratija i spustio u kategoriju hibridnih režima. Taj problem je sada riješen: Dritan pravi koalicionu, crno-zelenu vladu i to čini, kako su iz njegove partije više puta ponovili, da bi demokratizovao Crnu Goru i ubrzao njen ulazak u EU. Partner u demokratizaciji i evropeizaciji Crne Gore mu je politički savez Svetog Vasilija i Boga, na zemlji okupljen oko Demokratskog fronta. Glava i kičma tog saveza je Miodrag Daka Davidović. Njegova iskustva u demokratizaciji i evropeizaciji nisu zanemariva: čovjek je bio Karadžićev ministar u Vladi SAO Hercegovina.

Evropski zeleni i bivša ambasadorka Njemačke u Crnoj Gori su Abazoviću pružili podršku za koaliciju sa Davidovićem, pa se čini da nije suvišno pitanje: da li su koalicije sa ratnim ministrima ratnih zločinaca osuđenih za genocid uobičajena praksa Zelenih i u Njemačkoj, ili je to, kao Nutella bez lješnjaka, samo za nas levate sa Balkana?

Napokon, propast je medijski interesantna. Čim su Vasilije, Bog i Dritan uzeli vlast Đukanoviću, tri redakcije su mi za sutradan naručile tekst o tome. Tako da se na propasti da i nešto zaraditi. Nije to, dakako, ni promil onoga što će zaraditi tajkuni osnivači Dritanove partije, ali za običnog, malog radnog čovjeka, pisca, zanatliju takoreći: za uhar je. 

(zurnal.info) 

Pročitajte više tekstova sa pojmovima:

Crna Gora, Kijametsko doba, Andrej Nikoalidis