Organizovani kriminal:Afera Agrobanka: Uhapšeni bankari sarađivali s Vladom RS

Istražujemo

Afera Agrobanka: Uhapšeni bankari sarađivali s Vladom RS

Slučaj beogradske “Agrobanke” takođe ima svoj krak i u Investiciono-razvojnoj banci RS. Naime, 25. maja 2011. godine bivši direktor IRB-a Milenko Pavlović potpisao je ugovor o osnivanju „Agrobanke” u Republici Srpskoj, čiji je osnovač trebalo da bude IRB RS

Afera Agrobanka: Uhapšeni bankari sarađivali s Vladom RS
Tadićev pad zaustavio osnivanje banke u RS

Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije prije par dana podiglo je optužnicu u slučaju beogradska "Agrobanka".
Optužnica je podignuta protiv bivšeg predsjednika Izvršnog odbora “Agrobanke” Dušana Antonića i još 20 osoba, koje se terete zbog nepravilnosti u vezi s odobravanjem kredita i bankarskih garancija. Država Srbija je u ovom slučaju oštećena za 300 miliona evra.

AFERA U SRPSKOJ

Nakon što su u Srbiji krenula hapšenja tajkuna, te ispitivanja sumnjivih privatizacija, postalo je potpuno jasno da se ova afera proteže i na Republiku Srpsku.Poslednjih dana aktuelizovano je pitanje sporne privatizacije banjalučke Robne kuće “Boska”, koju je kupio beogradski konzorcijum “Delta-Zekstra”, čiji su vlasnici Miroslav Mišković i Dragan Đurić.

Sumnjiva je i privatizacija tzv. srpskog Oslobođenja, koje je takođe kupila jedna od Miškovićevih firmi. Ovaj srpski tajkun je sredinom decembra uhapšen u Beogradu, dok Dragan Đurić poslednjih dana često posjećuje Banjaluku i svog intimusa Milorada Dodika, sa kojim ima razgranate poslove još od kraja 90-tih godina. U Srbiji se protiv Đurića vodi istraga u vezi sa spornom privatizacijom Veterinarskog zavoda, a tamošnji mediji spekulišu da bi se i on uskoro mogao naći iza rešetaka.

Slučaj beogradske “Agrobanke” takođe ima svoj krak i u Investiciono-razvojnoj banci RS. Naime, 25. maja 2011. godine bivši direktor IRB-a Milenko Pavlović potpisao je ugovor o osnivanju „Agrobanke” u Republici Srpskoj, čiji je osnovač trebalo da bude IRB RS. Bilo je predviđeno da IRB RS ima 20 posto učešća u kapitalu, dok je udio srbijanske „Agrobanke” trebalo da bude 80 posto. Aktuelne vlasti u RS u to vrijeme projekat su proglasile još jednim uspješnim primjerom saradnje Republike Srpske i Srbije, najavljujući da će osnivački kapital banke biti 20 miliona maraka.

TADIĆEV PAD

Po toj računici, IRB je trebalo da uloži 4 miliona maraka. Sve kockice su bile složene, još je samo trebalo imenovati direktora ove banke. Na tu funkciju postavljen je, ne bilo ko, već Aleksandar Ljuboja, pašanac premijera Aleksandra Džombića. Međutim, desila se promjena vlasti u Srbiji, demokrate Borisa Tadića izgubile su izbornu bitku i povukle se u opoziciju, a nova vlast, sa naprednjacima na čelu, počela je opsežne istrage organizovanog kriminala i korupcije.

Prva od otvorenih afera bila je upravo „Agrobanka” , posle čega je svima bilo jasno da je projekat osnivanja „Agrobanke” u RS zapečaćen. Džombićev Pašanac Ljuboja namiren je novom funkcijom u Unikredit banci.

Kada je postalo sasvim jasno da je osnivanje “Agrobanke” u RS postalo nemoguća misija, premijer Džombić je poručio da građani RS nisu oštećeni u ovom projektu, pošto IRB RS nikada nije uplatila svoj iznos participacije u osnivačkom kapitalu, jer za to nije dobijena očekivana saglasnost Narodne banke Srbije.

Vlada Srbije trebala je nastaviti sa realizacijom projekta čim se završi potrebna rekonstrukcija i dokapitalizacija beogradske “Agrobanke”, ali to se nije desilo. Umjesto dokapitalizacije, krenula su hapšenja onih koji su putem ove banke budžet Srbije oštetili za stotine miliona evra.
(zurnal.info)