Špijun koji je voleo ordenje (audio): Aleksandar Vulin, saradnik ruske službe

Stvarnost je ponekad zaista bizarnija od najluđe satire. U srpskim medijima pojavila se vest da je doskorašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin odlikovan u Moskvi Ordenom za saradnju ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Vulina je u sedištu Federalne službe bezbednosti u glavnom gradu Rusije odlikovao direktor FSB general armije Aleksandar Bortnikov za „izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe“.

Svašta pišu domaći mediji, ne treba im verovati na reč, čak ni kad su nezavisni i neskloni objavljivanju neproverenih glasina. Bolje je ipak sve proveriti nego da te posle boli glava. Na sajtu FSB-a ni reči o Vulinu i dodeljenom priznanju. Ruski mediji ćute kao zaliveni, nigde ništa o ponosnom nosiocu ordena. Jedino je ruski portal “The Insider” objavio kratku vest, ali i oni su se pozvali na pisanje beogradskih medija. Nisu čak bili ni sigurni o kojoj medalji je reč, izgubila se u prevodu, pa su napisali da se najverovatnije radi o ordenu “Za interakciju sa FSB Rusije”.

Priznanje krivice

O ovom priznanju nema baš mnogo vesti u ruskim medijima, teško se može pronaći neki izveštaj o dodeli ordena, FSB je ipak tajna služba, pa ne šalje obaveštenja javnosti o takvim događajima. Orden se u novinskim člancima uglavnom pominje kao deo biografije nekog zaslužnog građanina, kad se nabrajaju sva odličja koja je dotični tokom životnog puta sakupio.

Ovo priznanje se dodeljuje mahom građanima Rusije, ali je moguće i da žitelji drugih država budu ponosni dobitnici. Njima se orden dodeljuje “za sprovođenje efikasnih zajedničkih mera sa bezbednosnim agencijama u cilju jačanja bezbednosti Ruske Federacije, zaštite i jačanja ustavnog sistema Ruske Federacije”, kao i za “druge usluge u organizovanju koordinacije i interakcije, te jačanju zajednice sa bezbednosnim agencijama”.

Ako ruska služba nije ništa objavila, ako u ruskim medijima nema ništa novo o Vulinu, otkud onda uopšte vest da je on dobio orden? Odgovor je prilično paranormalan: vest da je bivši ministar i šef srpske službe dobio medalju od strane službe potekla je od samog dobitnika. Aleksandar Vulin se sam pohvalio ordenom. Tačnije, njegova partijica Pokret socijalista izdala je saopštenje čiji smo sadržaj naveli na početku ovog teksta.

U nekoj relativno normalnoj zemlji, samostalnoj i suverenoj, ovakvo saopštenje bi se tretiralo kao priznanje krivice. Međutim, Vulin dobro zna da je Srbija ruska gubernija na Balkanu, da su njegovo kolege iz naprednjačke vlasti poslušne Kremlju, te da se rad za stranu bezbednosnu službu posmatra kao patriotski čin.

Što veći Rus, to veći Srbin

Nekad ovakva priznanja naša policija nije uspevala da izvuče iz osumnjičenih ni uz pomoć prilično radikalnih i ekstremnih metoda koje nisu baš u skladu sa zakonom, jer je takvo priznanje bilo karta za Goli otok u jednom pravcu. U međuvremenu se mnogo šta promenilo, mada zvanično i dalje nije baš dozvoljeno građanima Srbije da rade za strane službe. Doduše, pitanje je šta se podrazumeva pod pridevom “strana”.

Otkad je proklamovano geslo novog srpskog patriotizma koje glasi “Što veći Rus, to veći Srbin”, Rusija se više ne doživljava kao strana zemlja, već kao jedina nada za spas vaskolikog srpstva od dekadentnog, obezboženog Zapada i njegovih mrskih demokratskih i liberalnih vrednosti.

U takvim okolnostima, kad se naprednjački režim doborovoljno stavio u službu druge države, ni saznanje da je bivši nosilac najviših državnih funkcija saradnik Federalne službe bezbednosti nije u stanju da izazove skandal u javnosti. Nikakva buka se nije podigla oko Vulinovog hvastanja ruskim ordenom, ta vest se provukla kao nešto najsporednije na svetu, kao sasvim normalna i uobičajena pojava.

A zamislimo da je neki političar izdao saopštenje kako je u Vašingtonu primio orden od CIA-e za saradnju sa američkim bezbednosnim službama. Ni o čemu drugom mediji ne bi pisali danima, to bi bila udarna vest koja bi vrištala sa svih naslovnih strana, a dotičnom nosiocu ordena bi bilo bolje da se ne vraća iz Sjedinjenih Američkih Država.

Pod velom tajne

Aleksandar Vulin nije običan građanin Srbije, to je čovek koji je rukovodio najvažnijim sektorima u državi. Bio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ministar u nekoliko resora (rada, vojske i policije), te šef srpskog pandana FSB-u – BIA-e. Na kraju je ostao bez državnih funkcija u novembru prošle godine, nakon što je Ministarstvo finansija SAD u julu protiv njega uvelo sankcije zbog navodne umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu drogom, ali i zbog veza sa Rusijom i zbog širenja malignog ruskog uticaja. Nedavno je Milorad Dodik proglasio Vulina senatorom Republike Srpske, ali to mu dođe kao utešna nagrada.

Možda orden od ruske službe objašnjava zašto je Vulin uopšte obnašao sve navedene funkcije. Čak i u galeriji opskurnih likova koji čine naprednjačku oligarhiju Vulin se izdvajao sumanutošću, čovek je previše bizaran čak i za tu razbojničku skupinu. No dobro, ko će znati kako funkcioniše taj svet burazerske politike, lišen bilo kakve transparentnosti i odgovornosti prema građanima. Pošto javnosti nisu dostupni čak ni osnovni podaci o biranju ministarskih i ostalih kadrova, pošto je politički život obavijen velom tajne, onda nam ostaje samo da nagađamo. Kod nas se čak i cena izrade spomenika Stefanu Nemanji proglašava za državnu tajnu, pa je onda sasvim normalno da i sve drugo bude misteriozno i nedostupno.

Da je Srbija pravna država, da ovde postoji poštovanje zakona, odavno bi bili ispitani navodi zbog kojih se Vulin našao na crnoj listi. A i pre toga je bilo mnogo povoda da bivši ministar bude priveden na ispitivanje kod organa reda. Budući da nikakvog reda nema, te da zvanični čuvari reda zapravo rade kao čuvari režima, a tužilaštva kao provodnici vlasti vladajuće partije, onda nije ni čudo što se ovakve bizarne stvari događaju.

Zaboravljene žrtve Gulaga

Kad je već na velika vrata uveden princip nekažnjivosti, kad članovi vladajuće klike znaju da niko ne sme da ispituje njihove sumnjive delatnosti, očiglednu korupciju i ostala kršenja zakona, zašto se i Vulin ne bi hvalio ordenom od FSB-a. A javnost je ionako odavno u stanju hibernacije, možda je čak i klinički mrtva, pa joj ne smeta što strana služba deli ordenje svojim saradnicima u Srbiji za uspešnu saradnju. I to ne bilo koja strana služba, već jedna od najjezivijih koje su ikada postojale.

FSB je direktna naslednica KGB-a i NKVD-a, reč je o organizaciji koja je pobila milione građana Sovjetskog Saveza u staljinističkim čistkama. Usput su pobili i silne političare, naučnike, umetnike, pisce, praktično su istrebili sve ono najbolje što je Rusija imala. Ni do dana današnjeg se ni izbliza ne zna tačan broj žrtava ove ubilačke ustanove. Ne zna se ni koliko je građana, ni krivo ni dužno, bilo utamničeno u Gulagu.

A kako bi se i znalo kad Kremlj gleda popreko na svaki pokušaj suočavanja s prošlošću i proglašava masovnog ubicu Josifa Visarionoviča Staljina za velikana ruske istorije. Nevladinoj organizaciji Memorijal, koja se bavila žrtvama staljinističkog režima, Putin je zabranio rad. Ne znaju se čak ni lokacije na kojima su se logori nalazili. Pisac Sergej Lebedev, koji je u mladosti radio kao geolog, pričao je kako je tokom ekspedicija po sibirskim nedođijama nailazio na ostatke baraka, napuštene ruševine, mesta gde su se logori nekada nalazili. Nigde nikakvog obeležja, nigde znaka da je tu bilo poprište nepojamnog ljudskog stradanja. Koga briga za žrtve kad je na vlasti ekipa iz tog istog KGB-a.

Zasluženo i zarađeno

Kolumnisti i komentatori političkih zbivanja vide samo mračnu stranu realnosti, a ono što je pozitivno gotovo nikada ne pominju. Treba biti pošten i priznati da postoji i svetla strana priče o Vulinovom ordenu. Naime, Vulin je priznanje od ruske Federalne službe bezbednosti pošteno zaslužio, priznanje je otišlo u prave ruke. Ruske emigrante Pjotra Nikitina i Vladimira Volhonskog, osnivače Ruskog demokratskog društva, označio je kao pretnju po bezbednost Srbije. Normalno, ko god je protiv Putinove agresije na Ukrajinu, taj je neprijatelj Srbije. Uopšte, po bezbednost Srbije niko nije opasniji od mirovnjaka.

Dok je Vulin bio ministar policije, u Beogradu su prisluškivani ruski opozicionari, saradnici Alekseja Navaljnog. Opozicioni političar Vladimir Kara-Murza, jedan od učesnika sastanka u Beogradu, tvrdio je da je Vulin o tom sastanku obavestio prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa, sa kojim se sastao u Moskvi. Tom prilikom, Vulin je Patruševu predao transkripte razgovora ruskih opozicionih aktivista, a na osnovu toga je uhapšen Andrej Pivovarov. Kasnije je uhapšen i sam Kara-Murza i osuđen na 25 godina robije.

Vulin i Patrušev su takođe dogovorili zajedničku borbu Srbije i Rusije protiv obojenih revolucija, a u te svrhe formirali su i radnu grupu sa zadatkom da nadgleda opozicione aktiviste, nevladine organizacije i nezavisne novinare. To je ono što je poznato javnosti, a kakve je sve usluge Vulin pružao kremaljskim gazdama u tajnosti, kako tajnim službama i priliči, to možemo samo da pretpostavljamo. U svakom slučaju, Vulin je jedini u Srbiji dobitnik ordena od ruske službe, te časti se nisu udostojili ni silni IB-ovci koji su robijali za svoja uverenja. Zasluženo i zarađeno.

(zurnal.info)