DRŽAVNI UDAR U PODGORICI: Večerajte mene ne čekajte!

Dobro, frka u Podgorici je prošla.

Što jest-jest: dok je trajalo, izgledalo je da je napeto. Vojvoda Mandić, lider protesta, nije čovjek bez talenta za saspens, za gradnju napetosti. Prije desetak dana je Milu Đukanoviću poručio da ovaj ima rok do sljedeće, sada već prošle subote, da se povuče. Naravno, svako se pitao: inače će Mandić – šta?

Dakle, nakon što je Đukanoviću dat rok do subote, ta je subota došla a ovaj se nije povukao. Mandić je dofurao 5 000 ljudi pred zgradu Parlamenta. Smjenjivali su se govornici. Jedan od njih, Miljan Knežević (sve su televizije prikazale kako nasrće na policajca, na osnovu čega smo se uvjerili da je mali, ali tehničar), rekao je kako Krivokapić (predsjednik Parlamenta) i Đukanović (predsjednik Vlade), imaju još 45 minuta da daju ostavke. Naravno, svako se pitao: inače će Knežević – šta?

Organizatori protesta nastavili su da gradiraju, podižu napetost. Na binu se popeo Slaven Radunović i poručio kako „Đukanović i Krivokapić imaju još deset minuta“. Naravno, svako se pitao: inače će Radunović, šta?

NEKI BI REKLI - DRŽAVNI UDAR

Na kraju se ispostavilo: pokušati zauzimanje Skupštine. Neki bi rekli – državni udar.

Čim je Radunović završio govor, militantni i nestrpljivi sljedbenici četničkog vojvode Andrije Mandića, zasuli su policiju suzavcem i Molotovljevim koktelima.

Onda im je policija uzvratila.

Sve je bilo gotovo za manje od dva minuta.
Maskirana ekipa kojom je Mandić prijetio Đukanoviću rastjerana je u rekordno kratkom vremenu: kao da su bakice iz bridž-kluba, a ne junački, crnogorski, dakle spartanski četnici.

Ispostavilo se da su policijske snage za suzbijanje nereda (trenirane, kažu u Americi) dio crnogorskog društva koji najbolje funkcioniše. Policija, očito, zadovoljava najviše EU  standarde. Sad kad ih je čitav svijet vidio na djelu, mogli bismo ih početi i izvoziti. Imate demonstracije? Ništa zato! Pozovite našu podgoričku centralu, izvršite uplatu na žiro-račun broj ...  i naše policijske ekipe će u najkraćem roku suzbiti vaše proteste.

Pošto u Crnoj Gori niko ništa ne proizvodi, važno je razviti još neku privrednu granu kako turizam ne bi bio jedino što puni državni budžet. Policija je naša velika razvojna šansa.  Kad imaš takvu policiju, prosto ti dođe žao da bolje vladaš – jer ako budeš predobro vladao, narod se neće buniti, a šta ćeš onda sa policijom, nećeš ih valjda držati ‘nako, da bezveze zahrđaju.

Nego, da se vratimo na četničkog vojvodu Andriju Mandića. Nakon što je njegova ekipa izvela najbrže bježanje pred policijom u povijesti vaninstitucionalne političke borbe, šta je učinio ovaj majstor saspensa, ovaj Hičkok među četnicima?

Otišao je, ako ćete vjerovati, u kafanu da jede.

Jer na  lidera demonstracija tokom kojih je dio opozicije pokušao zauzeti Skupštinu u Podgorici, veliki pokreti narodnih masa djeluju kao aperitiv – otvaraju mu apetit.

Kada je 2008. organizovao svoje prve nasilne proteste pred Skupštinom, tada zbog odluke Đukanovića da prizna Kosovo, Mandić je saopštio da će štrajkovati glađu sve dok Đukanović ne promijeni odluku. Onda su njegove pristalice, pojačane sveštenikom Veliborom Džomićem, zapjevali „Spremte se, spremte, četnici“ i nasrnuli na Skupštinu. Nakon toga, Mandić se zatvorio u jednu od skupštinskih kancelarija i tu, navodno, gladovao. Ali koliko sutra procurjela je informacija da su mu na sporedni ulaz Skupštine saradnici donosili bureke i jogurt. Ko može ne pojesti nešto kad vidi masu kako nasrće na policiju?

PACOV U AVIONU

Na pučističkim demonstracijama koje je Mandić organizovao u subotu, 24.10.2015., masa je na vojvodin poziv opet pokušala zauzeti Skupštinu. Opet su, već smo rekli, dobili po nosu. I šta je onda uradio Mandić, ponavljamo pitanje iako smo vam već rekli odgovor? Prije nego što se suzavac povukao sa podgoričkih ulica, sjeo je u kafanu „Kristal“ i naručio večeru – ponavljamo i odgovor. Objed po svemu sudeći nije završio, jer ga je policija digla od stola i povela kod tužioca, da njemu objasni detalje propalog plana o nasilnom preuzimanju vlasti u Crnoj Gori.

Šta je Mandić u „Kristalu“ jeo, ne zna se. Neki kažu pasulj, i to potkrepljuju fotografijom iz „Kristala“ na kojoj kao da se vidi da Mandić nešto zalaže kašikom. Mada je, realno, bilo malo kasno za pasulj. Drugi kažu da se bio nameračio na Karađorđevu šniclu.  Izvori bliski policiji kažu, pak, da je vojvoda naručio pljeskavicu. Ljutu.

Kako bilo, čini se da policija Mandiću nije dozvolila da pljeskavicu ubaci u kruh i taj, da tako kažemo, ad hoc hamburger ponese sa sobom, da mu se nađe kod tužioca, gdje čovjek takođe zna ogladniti – to je tek jedan od primjera policijske brutalnosti na koju se ovih dana žale iz Mandićevog Demokratskog fronta.

Naravoučenije. Podizanje napetosti je dobra strategija, ako u rukama imaš adut za ono što iza toga slijedi. U suprotnom, završićeš kao pacov iz onog vica o papagaju i pacovu koji se švercuju u avionu koji leti iznad okeana.

U tom vicu, papagaju dosadi skrivanje pa odluči da malo zajebava pilota. Papagaj leti po pilotskoj kabini i pominje pilotovu majku i crnce u čudnom kontekstu. Uto mu se pridruži i pacov, koji se pozabavi ostatkom pilotove rodbine.

Onda pilot uhvati papagaja i pacova i izbaci ih iz aviona. Padaju njih dvojica, i dok se papagaj sprema da zamahne krilima i odleti, pacov u panici kaže: jebem ti, pogiboh, razbiću se o zemlju. A papagaj mu kaže: što se, bolan, kurčiš kad ne znaš da letiš?

Završićeš, dakle, kao Andrija Mandić – u zatvoru.  

Ostaćeš upamćen kao četnički vojvoda koji je u samo jednoj večeri  izvršio neuspio pokušaj državnog udara i neuspio pokušaj večere.

(zurnal.info)