Bili izbori u Herceg Novom. Niko nije osvojio većinu. O tome ko će biti vlast odlučiće lista “Izbor”, koju predvodi čovjek koga zovu Krušo.
Odmah po izborima Krušo je počeo da šalje šifrovane poruke. Sa opozicijom ne bi, rekao je, popio ni kafu, a sa Đukanovićevim DPS-om popio bi samo čaj. Njima više od čaja i ne treba. Vrlo ubjedljivi kakvima ih je Bog dao, nagovoriće oni Kruša na koaliciju i prije nego se čaj ohladi.
GRIGORIJEVA DUHOVNA INTERVENCIJA
Zna to i Krušo. Zato je, kako i dolikuje čovjeku koji se nalazi pred teškim i važnim izborom, odlučio da potraži duhovnu pomoć. Našao je kod vladike Grigorija, koji je, tvrdi Krušo, njegov dobar prijatelj i duhovnik. Šta je vladika savjetovao Kruša ne znamo, ali je šef liste “Izbor” novinarima povjerio kako će u njegovom timu za pregovore o formiranju vlasti u Herceg Novom biti i Grigorije, glavom i bradom.
Da Grigorije odlučuje o vlasti u Trebinju, to je tragedija. To da se on pita o vlasti u Herceg Novom, to je već urnebesna komedija. Jer ne samo da će pop odlučivati o vlasti u drugoj državi, nego je to država koja je, kao, sekularna, kao u pregovorima sa Evropskom unijom i, kao, samo što nije ušla NATO. To je postavka iz klasične komedije: neko se predstavlja za nešto što nije, pa kada se otkrije ko i šta on zaista jeste, publika se smije raskolu između tvdnji i postupaka.
I sam Krušo zna da je Grigorijevo učešće u pregovorima, pa... nesvakidašnje. Ali Krušo ima objašnjenje za to. I to naučno, zasnovano na egzaktnim podacima.
“Mi smo radili anketu istraživanje i postavili smo pitanje građanima da li smatrate da crkva treba da se miješa u građanske poslove - 95 odsto ljudi je reklo ne. Ali na pitanje da li treba da se pita crkva kada su krupna pitanja na stolu, isto toliko ljudi je reklo da. Ovo je krupno pitanje za Herceg Novi. I emotivno”, kazao je on.
I DPS je emotivno vezan za Herceg Novi. Kao i opozicija, čije je to do juče bilo najjače uporište. Za opoziciju, pad Herceg Novog je kao pad Staljingrada.
Zna to Krušo. Zato bi mu dobro došla vladikina topla i premudra riječ. Ako vladika aminuje koaliciju sa DPS-om, Krušo je čist i pred Bogom i pred ljudima. Krušo, međutim, ima i nekoliko zahtjeva za DPS.
Prvi je: da Institut „Dr Simo Milošević“ u Igalu ne bude prodat konzorcijumu „International Wellness Group“. Čitaj: Amerikancima. Ili, još preciznije, američko-engleskom konzorciju koji u Institut, navodno, želi uložiti 222 miliona eura.
Čitava se Crna Gora digla na noge, a pregovori SDP-a i DPS-a o novom koalicionom ugovoru na državnom nivou zaštekali, jer SDP odbija da po cijeni od 50 eura po kvadratu Arapima proda Kraljičinu plažu. Kad eto ti ih Krušo i Grigorije sa zahtjevom da se Amerikancima ne da Igalo. Sa Krušom nema šale, on svoju politiku nije jasnije mogao formulisati. Pop u pregovorima plus noga u prkno Amerikancima: to je suva proevropska i pro-NATO politika.
Šef hercegnovskog DPS-a, i njega takođe zovu Krušo (što bi rekao Oscar Wilde: važno je zvati se Krušo), saopštio je da ne vidi ništa sporno u Krušovim uslovima. Što se Kruša, dakle, tiče, sporazum sa Krušom već sutra može biti potpisan.
Vidjećemo, međutim, šta o tome misle Amerikanci: oni znaju biti nezgodni kad se prave politički dogovori na njihovu štetu i njihov kapital se proglašava nepoželjnim.
MEĐUPOPOVSKI SUKOB
Uto se javio i Amfilohije Radović. Kaže: ima Grigorije preča posla nego da formira vlast u Herceg Novom. To nije nadležnost episkopa zahumsko-hercegovačkog, kaže Amfilohije. Jasno: miješanje u crnogorsku politiku ekskluzivna je nadležnost Amfilohijeva. Neće se njemu Grigorije petljati u poslove i zalaziti na teritoriju koju on kontroliše. Upad na tuđu teritoriju ozbiljna je provokacija: kako među državama i mafijama, tako i među popovima.
Ne utiču sveštenici samo na duhovne prilike u crnogorskoj politici, nego i u crnogorskim zatvorima. podgorički portali jutros prenijeli tekst iz Večernjih novosti.
Kaže ovako: “Duhovno buđenje u zatvoru, uskoro kapela u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija”.
Večernje donijele priču o svešteniku koji “služi Svetu liturgiju, ispovijeda, pričešćuje i krštava ljude u uglu zatvorske trpezarije”. “Vjernika”, kaže se još, “ima čitavo bratstvo”.
Sveštenik je, stoji dalje, “stekao ogromno povjerenje zatvorenika koji ga lično pozivaju da im udijeli savjet i razbije malodušnost, omami ih optimizmom!”
Idila, braćo i sestre. “Duhovno buđenje u KPD „Spuž“ počelo je posljednjih dana 2003. kada je prvi put poslije Drugog svjetskog rata u zatvoru služena Sveta arhijerejska liturgija. Službu je obavio mitropolit Amfilohije sa sveštenstvom i monahinjama manastira Ždrebaonik, da bi potom svoju misiju započeo i otac Stanislav”, čitam.
I mislim: eto nama rješenja pred očima: da se po uzoru na zatvor u Spužu uredi ne samo Herceg Novi, nego i čitava Crna Gora. Da se čitava zemlja duhovno probudi. Grigorije i Amfilohije već uživaju “ogromno povjerenje zatvorenika”, pardon, političara. Koji ih već sada “lično pozivaju da im udijele savjet i razbiju malodušnost, omame ih optimizmom!”.
Neka o tome ko će formirati vlast, i u Herceg Novom i u državi, odlučuju sveštenici. Neka oni odlučuju i o privatizacijama. To je, konačno, najbolji lijek protiv korupcije: ako ti crkva odobri privatizaciju, koji se sud smije usuditi da ti sudi? Ako neko, uprkos tome, zbog kakve privatizacije završi u Spužu, i tamo ima sveštenik koji će se starati o duši nevino zatvorenog. Kažem vam: idila. Naprijed u srednji vijek, braćo i sestre.
(zurnal.info)