MEHMEDALIJA OSMIĆ: Kemal Čaušević je izvršavao zamisli političkih nalogodavaca, uskoro ćemo znati imena!

ŽURNAL: Jedan ste od prvih i najglasnijih uposlenika  koji je javno upozoravao na nezakonitosti u Upravi za indirektno oporezivanje – kako komentarišete hapšenja u okviru akcije Pandora?

OSMIĆ: Ovo hapšenje je pobjeda istine nad lažima, pobjeda države BiH, pobjeda Uprave za indirektno oporezivanje, svih čestitih profesionalaca koji rade u upravi i pobjeda građana BiH. Tužilaštvo BiH, na čelu sa Goranom Salihovićem i kolegama tužiocima, odradilo je vrhunski posao. Pravda postoji, samo je trebalo postaviti prave ljude na prava mjesta.

ŽURNAL: Hvalite rad Tužilaštva, ali dugo je predmet stajao u ladicama?

OSMIĆ: Prije dolaska Salihovića, prije otprilike godinu i po-dvije, to je bio haos. Znam tužioce koji su držali predmet u ladicama i njihov sistem je bio takav da ako dođe jedan predmet od neke institucije, oni su te predmete raspodjeljivali na tri ili četiri adrese, izvršioca, stavljali u ladice ali nikada se nisu sastajali da zajedno rade posao, to je bilo tako smišljeno. I postojala je linija ulaska dokumentacije u Tužilaštvo, gdje se to razvodnjavalo. Dolaskom Salihovića to se promijenilo, naredio je da se povade papiri iz ladica, došao je do predmeta i krivičnih prijava koje sam ja podnio. Nazvao me je telefonom, pozvao tužioce i rekao: “Evo vam, radite”. I tako je to počelo. Predmet je rastao i doveo do ovoga što se sada dešava.

TEK JE POČELO, SLIJEDE NOVA HAPŠENJA

ŽURNAL: Mislite li da je prijašnje nepodizanje optužnice od strane Tužilaštva bilo rezultat nekog političkog uticaja?

OSMIĆ: Da, i rezultat podijeljenosti institucija. UIO rasterećeno radi svoj posao i tako nas poreski obveznici i prihvataju. Ali u drugim institucijama je problematično, kod njih nema jedinstva i tu je uticaj politike jako veliki – pa i u Tužilaštvu. Razgovarao sam sa tužiocima koji su svašta obećavali a znamo kako su završili. Ovo će sigurno biti početak nove faza rada Tužilaštva. Mislim da će u saradnji sa SIPA-om raditi dalje, neće stati na ovome. Vidjet ćemo dokle će dogurati.

ŽURNAL: Očekujete li da će biti još hapšenja u ovom slučaju?

OSMIĆ: Još nije gotovo. Tužilaštvo je tek počelo da radi. Mnogi od uhapšenih će vjerovatno progovoriti, što će policiju voditi dalje. Sigurno će biti još materijala za privođenja.

ŽURNAL: Možete li komentarisati navode da su ljudi koji su upozoravali na nezakonitosti u UIO sankcionisani, otpuštani sa posla... da li ste Vi bili u situaciji da imate neugodnosti zbog vaših istupa?

OSMIĆ: Kad sam prije pet ili šest godina pokrenuo ovu priču počeli su komentari: vidi ove budale. Kad sam prvi put progovorio da iza svega stoji Čaušević to je bilo strašno. Prvo sam dobio niže radno mjesto, zatim prijetnje meni i mojoj porodici, pa upozorenja zbog govorenja po štampi, optužbe da sam srbijanski špijun obavještajne službe, da sam protiv BiH, da razbijam UIO. Pokretani su disciplinski postupci, a moja kćerka je posebna priča: na nju su vršili strašan pritisak, i toga ne mogu ni da se sjećam. Na kraju sam odlučio da je pošaljem vani.

ŽURNAL: Da li je Sindikat na neki način mogao zaštiti ljude iz UIO koji su također govorili o kriminalu a bili su izloženi pritiscima?

OSMIĆ: Jedan kolega je progovorio na moj nagovor. Jednom kolegi je tražen novac da mu se prikuplja, i taj novac, kako su rekli, ide u kabinet. Kakav kabinet! Mnoge kolege su izrazile olakšanje jer nema više nekih ljudi koji su im tražili novac, koji su ih premještali.

Kad sam saznao da postoji kriminal u UIO prvo nisam znao šta da radim, pa smo formirali sindikat kako bismo imali mogućnost da u javnosti kažemo šta se događa. Tada se pojavio problem legitimacije sindikata. To je trajalo pola godine i tu je bio haos. Kad smo registrovali sindikat nije prošlo ni par mjeseci i počeli smo govoriti o kirminalu. Ušao sam u jedan veliki rizik, znao sam da ću doći do rezultata, ako postoji lopovluk da će isplivati. Iznenadilo me da je trajalo pet godina.

Čaušević je na nas vršio pritisak, premještao ljude kako mu se sviđa, vrijeđao ljude na nacionalnoj osnovi. Davao je stimulacije ljudima bošnjačke nacionalnosti samo zato jer rade u Banjoj Luci, pošto je Banju Luku smatrao nekim vilajetom. I onda jedino što smo mogli jeste dokazati kriminal da bi bio smijenjen i da bismo se oslobodili tih stvari.

ŽURNAL: Tužilaštvo ovu grupu tereti za zloupotrebu položaja, nezakonitosti prilikom uvoza robe... Na šta ste najčešće upozoravali?

OSMIĆ: Zloupotrebe u zapošljavanju, zloupotrebe prilikom izvoza,  uvoza, različite vrste pritisaka, uzimanje reketa... Postavlja se pitanje kako su nastali bogataši? Otkud ljudima toliko bogatstvo? Tužilaštvo je istraživalo otkud imovina Zdravku Cvjetinoviću? Ljudi su krali od vas, od mene, od neke sirotinje, ali ne može više tako... prošlo je to vrijeme. Sada su pritisci na UIO, na direktora Miru Džakulu veliki, svi hoće svoje. Žele postaviti svog čovjeka, i tražiti novac po principu – ti ćeš meni dati toliko da ja tebe ne diram. Ali mi smo rekli – stop, direktor Džakula je rekao stop i nije čudo što se sada maše papirima o nekom novom navodnom kriminalu.

ČAUŠEVIĆ JE IZVRŠAVAO POLITIČKE ZAMISLI

ŽURNAL: Na konferenciji za novinare ste rekli kako su izvršioci dio novca od utaje odvajali za sebe, dio svojim mentorima u Upravi, dok je dio odlazio izvan ove institucije. Na šta ste mislili kad ste rekli izvan institucije? Da li ste govorili i o političkoj podršci koju su čelni ljudi Uprave imali?

OSMIĆ: Da, mislio sam na političku podršku. On je bio izvršilac nečijih zamisli a tih zamisli i nalogodavaca je bilo sa više strana – od zapošljavanja djece, do plaćanja kojekakvih računa, davanja para. On je s njima morao raditi a oni su i vraćali. Nećemo sad, ali doći će se do toga, do imena. Kad dođe vrijeme morat će se to raščistiti. Stranke će početi iznositi prljav veš a to će iskoristiti ljudi koji rade svoj posao.

ŽURNAL: Možemo li pretpostaviti kolika je šteta nanesena državi ovim radnjama?

OSMIĆ: To niko nikad neće izračunati – ali BiH je oštećena za milijarde. Država i njeni građani opljačkani su za ogroman novac. Problem je u tome što niko nije rekao: “Hajdemo ga zaustaviti u krađi”, nego su svi imali svoje interese. Tu nije bilo podjele na nacionalnoj osnovi. A čim se počne govoriti o tome da funkcioniše država, da pravosudni organi rade svoj posao, da Tužilaštvo podiže optužnice, da SIPA radi, da OSA radi, onda počinje prebrojavanje, ko je Bošnjak, a ko Hrvat.

ŽURNAL: Šta se, po Vama promijenilo, pa je ipak došlo do hapšenja u ovom slučaju?

OSMIĆ: To nije pitanje političke odluke – došlo je vrijeme da se ovo učini. SIPA je uradila dobar posao.

ŽURNAL: Ali SIPA vrlo često uradi posao a onda “zapne” u Tužilaštvu?

OSMIĆ: Predmeti su krenuli iz ladica. Došli su ljudi koji su počeli čistiti, zato tvrdim da nema politike u ovome sada. Prije je naravno bilo. Bilo je tužilaca koji su krili moj predmet u Tužilaštvu, ali ne želim nakon ovih fantastičnih uspjeha da govorim o ranijem neuspjehu tužilaštva, jer ti ljudi više nisu na tim funkcijama.

Građani moraju vjerovati nama u UIO. Čistimo upravu, mi smo bili ti koji su ukazali na kriminal, od nas je krenulo. Ali ne bih mogao da nije bilo direktora Džakule. I on je trpio pritiske: šta ti ono Mehmedalija radi? Džakula daje podršku radu Sindikata jer ne bismo do ovoga došli bez te podrške.

Sad teče kadrovska obnova, konkursi su pri kraju, u Upravi radi ogromna većina čestitih kolega, obnavljamo se, vrši se rekonstrukcija, primaju se mladi ljudi i molim građane da imaju vjeru u u nas. Bit ćemo profesionalni, čestiti i pošteni, u službi građana BiH.
(zurnal.info)