POVLAŠTENE FIRME U RS: "Pingvinu" produžen rok za vraćanje zajma

U Republici Srpskoj postoje povlaštene firme, na čije račune su se u proteklim godinama slijevali milioni maraka putem kreditnih aranžmana iz Investiciono-razvojne banke Republike Srpske. Vlasnici tih firmi su, po pravilu, ljudi bliski vrhu vlasti Republike. Jedna od tih firmi je laktaški „Pingvin“, čija je vlasnica Slavica Grebenar.

Ranije je Žurnal objavio da je “Pingvin” posredstvom IRB RS realizovao ukupno pet kredita i inkasirao 3.299.000 konvertibilnih maraka. Firma je osnovana 1998. godine i bavi se proizvodnjom slastičarskih i pekarskih proizvoda, sladoleda i preradom voća.

Osim što je “Pingvin” bez problema dobio kredite IRB RS, ova firma je dobila i podsticaje za zapošljavanje, mada se broj njenih radnika ne povećava, već upravo suprotno, smanjuje.

Uprkos tome, institucije RS ponovo Slavici Grebenar i njenoj firmi izlaze u susret. „Pingvinu“, kojem je IRB RS odobrila zajam u iznosu od 449.000 konvertibilnih maraka za zapošljavanje, data je saglasnost za produženje roka za povlačenje odobrenih sredstava zajma za dodatnih šest mjeseci, zaključno sa 1. decembrom 2015. godine.

Dodatni rok za povlačenje sredstava ovoga zajma uključuje se u odobreni grejs period. IRB RS, koja upravlja Fondom za razvoj i zapošljavanje Republike Srpske, odobrila je Aneks Ugovora o zajmu, (broj: 001‐ 01‐14/3‐00013‐14 od 01.12.2014. godine), koji je zaključen sa korisnikom zajma, laktaškim „Pingvinom“.

Razlog za  produženje roka za vraćanje zajma je krajnje bizaran. „Pingvin“ se 21. maja ove godine obratio institucijama i zatražio prolongiranje roka za povrat zajma, jer nije u mogućnosti završiti finansiranje započete investicije. Odnosno,“Pingvin“ nije pronašao odgovarajuću mašinu za proizvodnju kolača i keksa makaronsa, koja će zadovoljiti kvalitet i druge tehničke zahtjeve. Još je bizarnije to što Ministarstvo poljoprivrede usvaja ovakvo obrazloženje „Pingvina“ i daje saglasnost za produženje roka. To uvažava i Kreditni odbor IRB RS, a sve to kasnije aminuje i Vlada RS.

Ovo je samo jedan u nizu primjera o tom kako entitetske institucije postaju sredstvo za zadovoljenje gramzivih poslovnih apetita privilegovranih SNSD-ovih firmi. U narečenu lakrdiju uvučeno je Ministarstvo poljoprivrede, IRB RS i na koncu Vlada RS.

Logika institucija mogla bi se protumačiti na sledeći način: ako se ne nabavi mašina za projekat za koji smo vam dali narodne pare, prologiraćemo vam rok da je nabavite. Niko ne daje odgovor na pitanje - šta ako se ponovo ne nabavi mašina? Zašto bi banka čekala da firma, koja se zadužila, izvrši tehničke radnje u realizaciji kreditnog aranžmana? Da li bi banka isto postupila i u sličnoj situaciji kod druge firme? Nema sumnje, „Pingvin“ ima prolaz u svim institucijama sistema.

(zurnal.ba)