Za Alema Ćurina: Pročitaj ovu pjesmu ako se ne javiš na telefon

 

Moram ovo napisati jer želim da svijetom još barem malo šeretuješ.

Najteže mi je napisati da nema Tebe.

Ali, red nalaže da idemo po redu pa neka onda i bude tako. Iako, od tebe nitko nije očekivao da se držiš reda zbog kojeg, pri tome, čak i ne hapse. Ovako završi čovjek koji nije samoprijegorno učio i koji je držao prekrižene prste dok je govorio pionirsku zakletvu pa je nakon svega ostao samo dobar drug. 

Ružno smo sanjali. Sad se idem probuditi, ali ako se ne javiš na telefon onda pročitaj ovu pjesmu. Govori o kozmosu. Ili o bilo čemu. Što kaže Dovlatov: Sreća pa književnost nema svrhu! 

Zato se treba smijati. Životu!

Ti si odnio sarkazam, meni ostala patetika. Ne znam nježnija oružja od toga. 

 

 

PRAZNINA

 

(Za Alema, čiju sklonost da bude u manjini, većina nikada neće shvatiti)

 

Zinem i progutam sobu. 

Podignem automobil 

i gurnem ga u džep sakoa. 

Brda sakrijem pod košulju.

Odsviram isključivo povisilice 

na jelenjem rogu iz trofejne sobe

koju sam progutao 

jer to je jedino što ostane nakon

Predsjednika i manje demokratskih tirana. 

(Množina je ovdje da te ne pobrkaju s nekim.) 

Park, zatim, zgužvam u lopticu

koju prebacujem iz dlana u dlan. 

Vješto presavijem grad,

kao turističku mapu

odložim ga pod jastuk 

da tamo čeka putnike. 

Prijatelje od hladnoće

skrivam u svojoj kosi

a tebe noćas ne mogu naći

(pizdo!)

a znam:

Ovo je rat do istrebljenja!

Kako nešto beskrajno 

stane u moju kožu?

Kada postanem netko i nešto 

zahtijevat ću prvo 

da se izračuna zapremina moje kože. 

Pa ako može onda može. 

Plakali su ljudi i za gorima od nas

(ispričavam se što se trpam u izrazitu jedninu mišljenja

ali tvoja smrt je ono što nas udružuje).

Ali, nije mi jasno:

kako ste Svi tu kad vas nema,

kao da vas je s table maznuo

onaj Kasparov, 

ulični čistač iz moje mahale? 

Nosio je metlu 

i samo s nama bi popio piće.

Taj je znao igrati.

Zaboravio sam mu pravo ime

a više nemam ni koga pitati za njega. 

Ostarjelo se, mnijem. 

Uvijek bude kako je, 

tako ti je to, a e,

po starinsku, 

ljudi koji čiste svijet završe među svojima. 

Želje se ostvaruju. 

Kopaju nas jer ionako oduvijek

želimo da smo jedno s kozmosom. 

Inače - mrzim množinu! 

Tjera me da se oprostim od jednine. 

 

(zurnal.info)