Sloboda nije samo reč, sloboda se osvaja
Nakon vršačke priče koju smo, sa pravom, nazvali "Prozujalo s vihorom", koja je hommage sjajnim vršačkim umjetnicima, festivalu "Vetrograd", ali i Vršcu kakvog nismo do sad poznavali, odlazimo ka Titovom Užicu. Zašto Titovom kad ono odavno ne stoji više uz sam naziv Užica?
Jedan od razloga je želja da vratimo tom gradu značaj koji je imao kao središte prve oslobođene teritorije na tlu Evrope tokom Drugog svetskog rata. Dobro, to može biti i zabluda, ali ne umanjuje vrednost postojanja Užičke Republike. U jeku revizionizma, u jeku kad je Užice umesto po tome postalo mesto koje će se pre vezati za kajmak, trubače i komplet lepinje, mala ali odabrana KUPEK ekipa pronašla je naslednike Užičke Republike. Dobro, možda je i ovo prejaka reč, ali pogledate li film "Samo borba do slobode" shvatićete da i nije baš tako.
Naziv filma preuzet je iz pesme o Ivi Loli Ribaru, Korni grupe, a u filmu je taj sempl iskoristio Skrech Majstor Ljuban, koji iako se ne pojavljuje u filmu, barem ne kao sagovornik, jeste sastavni deo priče. "Samo borba za slobodu" je film o borbi za slobodu putem podzemnih, umetničkih kanala. A slična je bila i partizanska borba. Gerilska, baš kao i ova borba ekipe koja čini "Undergrad", a u ovom našem filmu su to Danilo, Vukadin, Danica, pa i Filip, koji je bio neka vrsta prethodnika "Undergrada".
Priču o nekom drugom Titovom Užicu bilo je nemoguće uraditi bez priče o festivalu "Na pola puta" koji skoro pa čitavu deceniju ovaj grad čini ponovo centrom Užičke Književne Republike, a ona se prostire od Vardara pa do Triglava.
Kako je "sloboda", i to po više nivoa ključna u ovom filmu citirajmo za kraj ovog teksta, ali i pred početak gledanja filma Ružicu Marjanović, profesoricu književnosti u užičkoj gimnaziji, zaslužnoj za samo postojanje festivala:
"Sloboda nije reč o o kojoj se danas rado razgovara. Ali, lako ćemo mi sa rečima. Ovde se uvek insistira sa rečima. Ajmo mi da to osvojimo, pa zovite ga kako god hoćete".
Krenimo u osvajanje.
(zurnal.info)