Linč u režiji države (audio): Sezona lova na Dinka Gruhonjića

Progon neistomišljenika, nezavisnih novinara, kritičkih intelektualaca, univerzitetskih profesora, opozicionih prvaka, studenata i svakog ko se usudi da progovori koju nepohvalnu reč o stanju srpskog društva – to je redovna praksa naprednjačkog režima. Organizovane harange nisu specijalnost naprednjaka, takvih pojava je bilo i ranije, još od poznih osamdesetih, kad je Slobodan Milošević došao na vlast i kad je iz boce pušten zloduh Memoranduma SANU. Masovna proizvodnja neprijatelja postala je i ostala osnovna privredna grana za održavanje autoritarnog poretka.

Mehanizam progona je jednostavan. Prvo politički moćnici i njihovi medijski megafoni označe nekog kao neprijatelja naroda i države, prišiju mu etiketu domaćeg izdajnika, stranog plaćenika, srbomrsca, autošoviniste, ustaše ili neku sličnu diskvalifikaciju, potom u linč uključe razne plaćene aktiviste na terenu, a uvek se jave i volonteri voljni da prikolju nekog, ukoliko znaju da je to po volji onima odozgo.

Pogromaška kampanja

Javnost se pomalo i navikla na ovakve rituale socijalne purifikacije. Svako malo vlast, tabloidi ili neki profesionalni Srbin imaju izlive paranoje u kojima pronalaze razne neprijatelje, mediji i slobodni strelci na društvenim mrežama neko vreme razvlače žrtvu, a potom se sve utiša, do novog linča. Međutim, ono što se već nedeljama dešava Dinku Gruhonjiću, novinaru i profesoru Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, daleko prevazilazi uobičajene pogromaške standarde. Kampanja mržnje protiv njega ne jenjava, u njoj učestvuju sve moguće strukture koje su na raspolaganju vladajućoj stranci.

Na zajedničkom zadatku difamacije časnog čoveka našli su se najviši državni funkcioneri, partijske vedete SNS-a, tabloidi, režimske televizije, huligani, deo akademske zajednice, ruskokolonaški jastrebovi i krvožedne mase sa društvenih mreža, vazda spremne da prete klanjem, streljanjem, kopanjem očiju i odsecanjem jezika. Gruhonjića su proglasili za ustašu, na osnovu montiranog snimka sa prošlogodišnjeg Rebedu festivala u Dubrovniku.

Na tribini o nacionalizmu Gruhonjić je govorio o nacionalistima i ekstremistima koji mu se penju po porodičnom stablu, prebrojavaju mu krvna zrnca, pa su mu čak i nadenuli ime Sabahudin, kako bi ga diskvalifikovali. Jer, čim se zoveš Sanahudin, odmah si sumnjiv, nepodoban, takoreći pogodan za odstrel. Rugajući se zadrtim ekstremistima, uz dozu autoironije, Gruhonjić je rekao kako nije bilo potrebe da naprežu mozak i smišljaju mu novo ime, kad se već zove Dinko, kao Dinko Šakić, pa su mogli da ga povežu sa zapovednikom Jasenovca.

Mašina za mlevenje ljudskog mesa

Od autoironične opaske i sprdanja sa ekstremistima, ekstremisti su napravili suštu suprotnost, optužujući Gruhonjića da je ponosan što se zove kao Šakić. I onda se zavrtela mašina za mlevenje ljudskog mesa. Mobilisana je celokupna medijska mreža lojalna režimu, ređali su se napadi na Gruhonjića u sumanutom ritmu, markirali su ga kao najveće zlo koje postoji u Srbiji, i prepustili besu raspomamljene rulje. Objavljen je čak i njegov broj telefona na društvenim mrežama, pa su pretnje smrću, klanjem i sakaćenjem intenzivirane, broje se stotinama.

Angažovani su i radnici na terenu, poznati i pod nazivom nepoznati počinioci. Grupa takvih terenaca usred bela dana napisala je u ulazu zgrade u kojoj živi Dinko Gruhonjić s porodicom grafit „Dinko-Šakiću, za večni dom si spreman“.

Građani su se pobunili i stali u odbranu svog sugrađanina, pa su preteći grafit prekrečili, ali ne zadugo, uskoro se pojavio novi – „Džabe si krečio“, u potpisu „Srpska Vojvodina“.

Pored anonimnih operativaca, medijskih giljotina i krvožedne internet mase, u hajku su se uključili i najviši partijski i državni funkcioneri. Na Gruhonjića se okomio Aleksandar Vulin, doskorašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije, dobitnik ordena od FSB-a, nazvavši ga „ološem koji živi od mržnje prema Srbiji“.

Njegovim stopama krenuli su Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, te predsednik SNS-a, ministar vojni i mandatar nove Vlade Miloš Vučević. Predvodnike linča sledili su mnogobrojni pripadnici nižih ešalona u partijskoj hijerarhiji, raspirujući mržnju prema Dinku, ugrožavajući mu život, zdravlje, posao i porodicu.

Legijom protiv govora mržnje

Na kraju se oglasio i najmoćniji čovek u državi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da i on baci koju cepanicu na lomaču koja već nedaljama uveliko plamti. U još jednom obraćanju naciji, vrhovni naprednjak je poslao naizgled protivrečnu poruku: „Molim da ne prete Dinku Gruhonjiću, sve najgore mislim o njegovim izjavama, ali ću svim silama da štitim njegov fizički integritet i njegovo pravo na drugačije mišljenje. Ne postoji čovek koji gore misli o svakom slovu ili reči koje je taj čovek izgovorio”.

Vučić je ponovio lažne optužbe na račun Gruhonjića: “Sram ga bilo za Dinka Šakića! Ustaški zlikovac koji je poklao desetine hiljada Srba. Sram te bilo za to. To ne znači da neko sme da ugrožava njegov fizički integritet”. U prevodu na srpski: Nemojte da ga ubijete, ali nastavite sa progonom.

U međuvremenu je Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zatražio da Gruhonjić dobije otkaz. To kvazistudentsko telo je inače pod potpunom kontrolom Srpske napredne stranke, tako da je jasno odakle potiču njihovi zahtevi. Pošto Gruhonjić nije dobio otkaz, skupila se gomila mladića koji izgledaju kao navijači, među njima i nekoliko studenata, upali su na Filozofski fakultet, zabarikadirali se unutra i prekinuli rad ove obrazovne ustanove.

Mladići se navodno bore protiv govora mržnje, ali njihova ikonografija i ono što govore nedvosmisleno pokazuje za šta se zalažu i koju ideologiju zastupaju. Jedan od njih je nosio transparent sa natpisom “Moj sinko, samo nikad kao Dinko”, obučen u majicu sa likom Milorada Ulemeka Legije. Dakle, u pitanju je obožavalac čoveka koji je ubio Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i organizovao pokušaj atentata na Vuka Draškovića. Komandant zloglasnih Crvenih beretki, osuđeni zločinac je idol i komandant onih koji bi da proteraju Dinka Gruhonjića sa fakulteta.

Sukob sa zločinačkom ideologijom

Drugi mladić je držao besedu u kojoj je navodio Gruhonjićeve izjave kao primere govora mržnje. Evo jednog primera:  „Gledali smo šta se u regionu radilo u naše ime, to su nepojamni zločini, nezamislivi zločini, najgori na tlu Evrope od vremena nacista. Zar neko misli da ti ljudi nisu u stanju da sve to ponove?“. Dakle, navođenje gole faktografije je govor mržnje. Svako ko progovori o ratnim zločinima Miloševićevog režima i njegovih satelita, koji su dokumentovani na hiljadama stranica zapisnika Haškog tribunala, taj je ustaša. Zanimljiv kriterijum, po njemu bi ceo svet mogao da se proglasi ustaškim, jer svi znaju kakva su zločinstva počinili srpski zločinci devedesetih.

Tu je postalo jasno šta je zapravo razlog harange. Dinko Gruhonjić dosledno stoji na pozicijama antifašizma, govoreći i pišući o ratnim zločinima, o strašnom nasleđu devedesetih, o zlikovačkoj mašineriji koju su činili socijalisti i radikali. Aleksandar Vučić i mnogi članovi njegove dvorske svite bili su direktni učesnici tog zločinačkog poduhvata, a danas su nametnuli javnosti poricanje prošlosti kao imperativ, uz propratnu glorifikaciju najstrašnijih ratnih zločinaca koji su ubijali u ime srpstva, na čelu sa Ratkom Mladićem.

Zastupnici ideologije koja je onomad harala po susedstvu, razorila i uništila sve što joj je palo šaka, zbrisala sa lica zemlje onolike ljudske živote – organizovali su hajku na čoveka kome savest ne dozvoljava da ćuti, već jasno i glasno izražava svoje gnušanje prema najgorim pripadnicima ovog naroda koji se lažno predstavljaju kao patriote. Svako ko govori istinu o nedavnoj prošlosti, svako ko se bori protiv zločinačke ideologije – njihov je zakleti neprijatelj.

Podrška od kolega i studenata

Nakon par dana blokade, Filozofski fakultet su posetili rektor Univerziteta u Novom Sadu u pratnji dva dekana, pa su nagovorili uzurpatore da prekinu blokadu i omoguće normalan rad ustanove. Naravno, rektor je podržao zahteve omladinaca koji slave Legiju, usput osuđujući nepostojeći govor mržnje, što je sasvim očekivano od čoveka koji je potpisao podršku Aleksandru Vučiću. Uzaludan trud, jer blokadu nije podržao niko od univerzitetskih profesora iz Novog Sada.

S druge strane, u odbranu Dinka Gruhonjića stale su mnogobrojne kolege sa Filozofskog fakulteta, uključujući i dekanicu, kao i dekanica novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta. Oni su organizovali i nekoliko protesta u Dinkovu odbranu. Podrška je stigla i iz Beograda, sa Filozofskog i Fakulteta političkih nauka, iz regiona – od profesora novinarstva i komunikologije sa univerziteta iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Tuzle, Podgorice i Skoplja, od Fakulteta slobodnih umetnosti i nauka iz Budve, koji su osnovali izbegli naučnici i akademci iz Rusije. Podrška je stigla i od međunarodnih organizacija, dela opozicije, javnih ličnosti, kolega novinara, civilnog sektora…

Možda je najvažnija podrška koju je Dinko Gruhonjić dobio od svojih studenata – podržali su ga svi do jednog, bezrezervno. Zbog toga su i studenti dobili silne pretnje smrću. Dirigovana banda vredno radi svoj posao, žaleći za onim lepim vremenima kad su njihovi prethodnici mogli mirno da ubijaju novinare i opozicionare, i da nekažnjeno kolju i pljačkaju po susednim državama. Dokle god su na vlasti naprednjaci, radikali, socijalisti i ostali narodnjaci, dokle god je na vlasti zločinačka ideologija koja je satrla bivšu nam domovinu – u Srbiji nijedan častan i pošten čovek neće biti siguran.

(zurnal.info)