Pjesma Louise Gluck: Gretel u tami

Američka pjesnikinja, Louise Gluck (77) ovogodišnja je dobitnica Nobelove nagrade za književnost.

Nobelov komitet pohvalio je pjesnikinju "zbog njenog nepogrešivog poetskog glasa koji strogom ljepotom čini individualno postojanje univerzalnim".

Anders Olsson, predsjednik Nobelovog odbora za književnost, rekao je da Gluckinih 12 zbirki poezije "odlikuje težnja ka jasnoći". 

Također je dodao da su njeni stihovi, koji se oslanjaju na klasične uticaje i ispituju porodični život, obilježeni "strogom, ali i razigranom inteligencijom i profinjenim osjećajem za kompoziciju".

Objavljujemo pjesmu Louise Gluck "Gretel u tami" objavljenu u Vodiču kroz savremenu američku poeziju “Trip” (Narodna knjiga, Beograd 1983.) Pjesme u “Tripu” izabrali su i preveli Vladislav Bajac i Vladimir Kopicl.

 

GRETEL U TAMI 

 

Ovo je svet koji smo želeli.

Svi što su hteli da nas vide mrtve 

mrtvi su. Čujem krik veštice 

što se prelama na mesečini kroz parče 

šećera: bog nagrađuje. 

Njen jezik se smežurava u šištanju 

 

Sada, daleko od ženskih ruku 

i sećanja na žene, u kolibi našeg oca, 

mi spavamo i nikad nismo gladni. 

Zašto ne zaboravim? 

Moj otac podupire vrata, odbija zlo 

od ove kuće, i godine su prošle. 

 

Niko se ne seća. Čak i ti, moj brate, 

u letnja popodneva me gledaš kao da 

misliš o odlasku, kao da se to nikad nije zbilo. 

Ali ja sam ubila zbog tebe. Vidim trnovite jele, 

plamene jezike u usijanoj peći.

 

Noću se okrećem k tebi da me držiš 

ali ti nisi tu. 

Jesam li sama? Uhode 

šište u tišini, Henzel, 

mi smo tamo bez glasa i to je stvarno, stvarno, 

ta crna šuma i oganj najozbiljnije.  

 

(zurnal.info)