Ratna huškačica i Putinov megafon u SANU: Specijalna akademska operacija

Pod pritiskom ukrajinskih oslobodilaca, ruski agresori se polako povlače sa okupiranih teritorija, ostavljajući za sobom leševe, masovne grobnice, mučilišta, uništenu infrastrukturu, zgarišta, bezmernu ljudsku patnju i nesreću. To su ostavili kao plodove svog minulog rada, ali ipak ne odlaze praznih ruku. Ruski vojnici nose sa sobom espap opljačkan iz ukrajinskih kuća i stanova. Uostalom, kakav je to branitelj tradicionalnih hrišćanskih vrednosti koji iz svetog rata ne donese makar jednu denacifikovanu veš-mašinu ili lap-top nad kojim je izvršen obred egzorcizma?

Putinovi naoružani izaslanici po Ukrajini šire rusku kulturu, naučna dostignuća i pravoslavnu duhovnost ognjem i mačem, reklo bi se da nema boljeg trenutka za uspostavljanje tešnje kulturne i naučne saradnje između Srbije i matuške Rusije. U sklopu kolaboracije naše male zemlje koja pretenduje na prestižni status ruske gubernije i velike Rusije u Beogradu je boravila ruska istoričarka Natalija Naročnicka. Ona je prošle godine primljena u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, a sad se obrela među Srbljem da održi pristupnu besedu u ovoj uglednoj instituciji koja okuplja cvet srpske inteligencije.

Oduševljenje Putinovim megafonom

Naročnicka je održala pomalo nonkonformističko predavanje pod naslovom „Rusija i Srbija u međunarodnim odnosima u eri promena: Linije napetosti u evropskoj geopolitici 19-21. veka“. Umesto uobičajene priče o istorijskoj nauci, referenci na naučne radove, citata i ostalih dosadnjikavih naučnih andramolja, okupljeni su mogli da čuju čist politički govor još jednog Putinovog megafona u ljudskom obličju.

Sasvim očekivano, budući da Naročnicka nije samo istoričarka, već i političarka, hrišćanska konzervativka, nekadašnja poslanica Dume, članica Upravnog odbora fondacije “Ruski svet” i raznih državnih tela među kojima je neka formirao Vladimir Putin pri Ministarstvu odbrane. U kampanji za predsedničke izbore 2012. godine Naročnicka je bila Putinova poverenica. Pošto je ruski car odbijao da se spušta među smrtnike i ostale mužike i da učestvuje u televizijskim debatama, Naročnicka je bila njegov alter-ego u duelu sa Vladimirom Žirinovskim. Ima u ruskom jeziku lep i precizan izraz za ovu vrstu delatnika – vernopodanik.

Stručna javnost bila je oduševljena nadahnutim nastupm Naročnicke i njenim prijemom u SANU. Kolega akademik Matija Bećković rekao je kako je “iz knjiga Natalije Naročnicke naučio više nego tokom čitavog svog školovanja”, u šta nimalo ne sumnjam, jer vodeći copywriter srpskog nacionalizma čitanje smatra neprijateljskom delatnošću. Kolega akademik i istoričar Ljubodrag Dimić misli da je prisustvo Natalije Naročnicke među srpskim besmrtnicima “prilika da čovek sam sebe preispita, da koriguje, čak i da jedna istorijska zajednica odredi sebe prema drugima i nađe svoje mesto, vidi koje su tendencije u razvoju istoriografije u svetu”.

Istoričar i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković veruje “da su za srpsku istoriografiju ljudi poput Naročnicke, u strogo naučnom smislu, predragoceni”, jer su u “vremenu u kojem smo doslovno zatrpani zapadnjačkim viđenjem i tumačenjem svetske istorije” drugačije paradigme spasonosne, prevashodno ruska. Ković je inače jedini istoričar o čijem je izboru u zvanje redovnog profesora mišljenje dalo i Naučno-nastavno veće “Delija”, navijača Crvene zvezde. Kad je Ković imao problema na svom fakultetu, navijači su na Marakani razvukli natpis “Podrška profesoru Milošu Koviću”. Poznat je i po tome što svako malo poziva mlade da slede njegov primer i poginu za Kosovo.

Istorija u žrvnju propagande

Čime je to poverenica ratnog zločinca Vladimira Putina oduševila srpske poete i naučnike? Govoreći im ono što žele da čuju, ono što i sami ponavljaju već decenijama, kako drugačije. Naročnicka je zborila kako “za samu Srbiju, koja se nalazi na granici delovanja rivalskih geopolitičkih sistema, vođenje nezavisne spoljne politike predstavlja gotovo nemoguć zadatak”. Pod nezavisnom spoljnom politikom podrazumeva se, naravno, podanička odnos prema ruskom diktatoru i sprovođenje njegovih ciljeva na Balkanu kao što su, na primer, destabilizacija susednih zemalja, odbijanje ulaska u NATO, te lažni evropski put.

Govorila je istoričarka da se “Načertanije Ilije Garašanina napisano još u 19. veku danas uzima kao potvrda o ‘zaveri’ ili ‘velikosrpskoj hegemoniji’ kako se na Zapadu naziva srpska nacionalna ideja o okupljanju svih Srba u okvir jedne države”. Pa da, kad kreneš da praviš Veliku Srbiju etničkim čišćenjima i genocidom, tu nema nikakve zavere, a kad se neko tome usprotivi – to je zločin protiv srpstva. Šta iko ima da prigovori nacionalnoj ideji koja iza sebe ostavlja desetine hiljada leševa?

Izgovorila je istoričarka sijaset umilnih reči koje prijaju nacionalističkom uvu, kako su “pravoslavna civilizacija i državnost Srbije koje je u amanet ostavio car Lazar – Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka – neprihvatljivi za libertarijansku doktrinu briselske elite”. Kad istoričarka govori o caru Lazaru (a čovek je bio knez), jasno je da je đavo odneo šalu. A kad tretira epsku poeziju kao istorijski izvor i neku vrstu nepisanog srpskog ustava, tu je već jasno da od istorije nije ostao ni kamen na kamenu, već da imamo posla sa čistom, nepatvorenom i uobičajeno besmislenom propagandom.

Čuvanje nasleđa dinamitom

Bilo je tu još verbalnog meljiva od istog brašna, Naročnicka reče da je krah Evropske unije neminovan, budući da Evropa naglo gubi svoj suverenitet, postajući „instrument u rukama američke dominacije“. Umesto da lepo bude deo Evroazije koja bi se prostirala “od Lisabona do Vladivostoka”, kako reče njen kolega iz posluge ruskog hazjajina Dmitrij Medvedev. Na neodložnu propast Evrope ukazuje i to što “za hrišćanske vrednosti u ustavu Evropske unije nije bilo mesta“. Za razliku od ruske prakse koja je dominantno hrišćanska, a ogleda se prevashodno u ubijanju pravoslavnih civila, u rušenju i spaljivanju pravoslavnih crkava po Ukrajini.

Uprkos naizgled nepovoljnom stanju na terenu, Naročnicka je optimista, jer „ruskom svetu i srpskom narodu istorija dodeljuje ulogu zaštitnika zajedničkog evropskog duhovnog nasleđa”. “Upravo to, a ne hipnotišuće cifre ‘bruto domaćeg proizvoda’ čine nas velikim igračima u istoriji Evrope“, zaključila je poverenica ruskog cara. Pretpostavljam da pravoslavni hramovi u Ukrajini ne spadaju u “evropsko duhovno nasleđe”. Prema izveštajima iz jula, ruska vojska je oštetila ili potpuno uništila preko dve stotine sakralnih objekata. A ni džamije u Bosni i na Kosovu izgleda nisu deo evropskog nasleđa, pa su ih zato srpske snage čuvale dinamitom.

Davno nije bilo ovako “velikih igrača u istoriji Evrope”, bar po rušiteljskim kapacitetima, za ruske branitelje hrišćanskih vrednosti Vandali su bili mala deca i šampioni tolerancije. Prezrivi zaključak ruske istoričarke spram velikog bruto domaćeg proizvoda i privređivanja može i drugačije da se iskaže, parafrazom Slobodana Miloševića: “Ako ne umemo da radimo, ako ne umemo ni da se bijemo, bar umemo da rušimo, ubijamo, silujemo, palimo, razaramo i pljačkamo”.

Iz Srbije, s ljubavlju

Održala je Naročnicka svoju pristupnu besedu, pobrala aplauze kolega akademika i vratila se u domaju. A koliko sutradan se pokazalo da njena misija nije bila naučnog karaktera, već da je u pitanju specijalna akademska operacija. Putin je u Kremlju organizovao razgovor sa ruskim istoričarima i poglavarima tradicionalnih verskih zajednica. Na kraju disputa Naročnicka je podnela raport glavnom gazdi i spahiji svih ruskih mužika. Izvestila je Putina o boravku u bratskoj Srbiji, upoznala ga sa svojim agit-propovskim aktivnostima i prenela mu izlive srpske ljubavi.

“Kad biste znali kako Srbi sada sa nadom gledaju na Rusiju, kako očekuju da Rusija ne skrene sa ovog puta, da ne pristane na kompromise, da izdrži do kraja u ovom egzistencijalnom sukobu – u sukobu ne samo oko Ukrajine, već, kao što ste Vi više puta rekli, u sudaru različitih projekata budućnosti čovečanstva, posebno hrišćanskog sveta”, besedila je Naročnicka u prisustvu svog idola, trepereći od uzbuđenja. “Prenosim Vam divljenje srpskog naroda, srpskih akademika, sedokosih naučnika koji su preživeli otimanje Kosova, raspad Jugoslavije, sve, sve, sve”, zaneseno je zborila istoričarka sa sedmog neba. Izgovorila je i par rečenica o dubokoj razlici između ruske diktature i ostatka sveta: “Istorija naših protivnika je bez ikakvih moralnih ciljeva. A mi idemo napred, ne vraćamo srednji vek, već čuvamo tradicionalne vrednosti”.

Do kraja obraćanja Naročnicka je pala u trans i amok, volšebno se preobrazivši u otirač pod nogama njegovog kremaljskog veličanstva. “Vladimire Vladimiroviču, Srbi su me zamolili da Vam se duboko poklonim – znate li zašto? Rekli su da više nema države, rukovodstva i lidera sa takvom neviđenom nacionalnom državnom voljom. Molimo se za Vas i za Vašu odlučnost zajedno sa Srbima. Mnogo Vam hvala” – tim rečima je Naročnicka okončala panegirik Putinu u naše ime, mada nas niko nije pitao za dozvolu.

Akademija ideologije i propagande

Čak ni SANU nije zatražila od ruske propagandistkinje da prenosi ljubavne poruke Putinu, mada ne sumnjam da su pojedini akademici dive lideru ruske zločinačke države i da mu se klanjaju, možda čak i doslovno. Akademiju niko nije terao da prima Naročnicku u svoje redove, sedokose glave dobile su šta su zaslužile. Nije im to ni najveći greh, istakli su se naši akademici u doba Slobodana Miloševića, Memorandumom, crtanjem karata i davanjem podrške zločinačkom projektu. Radili su isti posao za srpskog vožda koji danas Naročnicka i njene kolege rade za ruskog hazjajina.

Dok u Srbiji naučno-umetničke institucije širom otvaraju svoja vrata za Putinove ratne ideologe i propagandiste, u ostatku sveta vlada ponešto drugačija atmosfera. Dok su se srpski akademici krajem oktobra pripremali za doček novopečene članice elitnog kluba, Međunarodna radna grupa za sankcije Rusiji predložila je zapadnim zemljama da preko 160 ruskih kulturnih delatnika, novinara, univerzitetskih profesora i saradnika istraživačkih centara bude stavljeno na listu za sankcije.

Na toj listi našla se i Naročnicka, kao ideološkinja rata i ratna huškačica. Ona bi spadala u red onih koji „kreiraju lažne narative u skladu sa politikom Kremlja, postavljajući ideološke temelje za rat koji vodi Rusija i prikrivajući ratne zločine“. Nije to baš ni teško zaključiti, niti Naročnicka krije svoju ulogu Putinove ideološkinje, vidljivo je to iz navedenih reči, ali i iz svakog njenog javnog nastupa, čak i pre ruske agresije na Ukrajinu.

Da se ne lažemo, Naročnicka nije primljena u SANU zbog svog naučnog rada, već upravo zbog ideologije i propagande. Nije čak ni usamljena na Odeljenju istorijskih nauka, društvo joj pravi sličnomišljenica Jelena Guskova. Da je akademicima stalo do nauke, primili bi nekog pravog naučnika, na primer Aleksandra Etkinda. To bi bilo moguće kad bismo imali pravu akademiju nauka, SANU, a ne instituciju kojoj bi više odgovarao naziv Srpska akademija propale ideologije i nesuvisle propagande (SAPINP).

(zurnal.info)