Elektrana nije izgrađena. Ugalj nije iskopan. Struja nije proizvedena. Gigantski energetski projekat bio je – prevara. Ali, ruski „investitor“ Rašid Serdarov dobio je 240 miliona KM. Vlada RS isplatila je i posljednju tranšu od 58,7 miliona, nakon prijetnji krivičnim prijavama i raskidom ugovora zbog nezakonitih pravnih manevra pravnih, tačnije, potpisa stavljenih bez saglasnosti Skupštine i NO „Comsara“. Dok koncesija mijenja vlasnike, budžet je „lakši“ za gotovo četvrt milijarde maraka.

Građani će platiti rate u ukupnom iznosu od 1,57 milijardi. Ukupan iznos drugih dugova nije tričarija, već 1.911.127.894 KM po već donesenim arbitražnim presudama ili onima koje su u toku. One bi na naplatu stizale Bosni i Hercegovini. Entitetska javna preduzeća takođe prikazuju ogromna dugovanja, a prednjači Olimpijski centar „Jahorina“ koji je odavno premašio cifru od 200 miliona. Godina pred nama je izborna. Koliko je prostora ostalo Miloradu Dodiku?

Ni 240,5 miliona KM sada više nije dovoljno za otkup "Comsara RS" od oligarha Rašida Serdarova. Ukazali su se sakriveni ugovori pa bi posao na kraju mogao biti zaokružen na ranije pominjanih 300 miliona KM. Kome će ovaj novac biti uplaćen? Ko su stvarni vlasnici offshore kompanije sa Kipra i ima li u svemu udjela lično Milorad Dodik i gdje je tu interes Srbije?

Možda novčano još više BiH je izgubila dijelom nemarom, dijelom smišljenim nečinjenjem za povrat poslovnih prostora, stanova, zemljišta, a naročito odmarališta i hotela diljem obale Jadrana. Dok traje opstrukcija usvajanja Zakona o državnoj imovini BiH, koji bi trebao regulistati i ovo pitanje, vrijedna imovina „nestaje“ na području od Vardara do Triglava.

„Vlada je saglasna da se 58.674.900 КM za isplatu prve tranše po Nacrtu predugovora obezbijedi iz Budžeta Republike Srpske“, saopštila je Vlada RS, uz napomenu da se za obezbjeđivanje novca koji će biti uplaćen kiparskom „Comsaru“ zadužuje Ministarstvo finansija RS. Tako je ruski oligarh Rašid Serdarov već u prvoj tranši dobio ono što je uložio u „Comsar Energy RS“. Ostale tranše, dok procijenjenih 300 miliona KM, stvar su dogovora.  

Čak 780,7 miliona KM po osnovu štetnih ugovora u energetici ide „preko leđa“ potrošača. Računi za utrošak struje u RS sve su veći, a elektroenergetski sistem je pred kolapsom. RiTE „Ugljevik“, kao najveći proizvođač struje sa ukupnim udjelom od 30 odsto, praktično je pred gašenjem. Dok Slovenci uzmu što im arbitražom pripada, a Rašid Serdarov ucjenom dođe do 300 miliona KM, građanima će ostati prazni novčanici.   

Kupovina CERS-a bila bi izlazna strategija za vlast RS u vezi sa RiTE Ugljevik, ali postoji nekoliko problema. Kako će “Gas - Res” završiti posao oko kupovine “Comsara”, a posebno u roku od dvije sedmice, malo kome je jasno. Posebna je nepoznanica iz kojih će izvora Vlada obezbjediti potrebnih 120 miliona evra, čak i kada bi se dogovorilo plaćanje u ratama.

Prvo, odakle taj novac, kolika god bila suma, u vrijeme kada entitetski budžet i javna preduzeća s teškom mukom isplaćuju čak i umanjene plate, uz brojna dugovanja? Zašto ovu vijest saopštava načelnik Ugljevika, a ne direktor RiTE, resorni ministar Petar Dokić, premijer Radovan Višković ili pak Milorad Dodik lično kada je već on dogovorio kupovinu?

Izlaz za RiTE postoji, ali oni koji su nadležni za njen rad moraju planski i sa savješću dobrih upravitelja da pristupe rješavanju problema. Prije svega, naglašavaju sagovornici Žurnala, da isuše vještački stvoreno jezero, stimulišu rudare da u Bogutovom selu iskopavaju, dan za danom, neophodne količine uglja za pokretanje termoelektrane, a da ERS i entitetska vlada finansijski pomognu da se nabavi nedostajuća količina uglja.

Troškovi ponovnog pokretanja proizvodnje u TE iznosiće oko 100 000 KM, a dodatni troškovi su i penali prema Elektroprivredi RS (ERS), ako dobavljačima ne isporuči ugovorenu količinu eletrične energije.

Stanje u RiTE Ugljevik je alarmantno, ne samo zbog ogromnih gubitaka i tereta izmirenja dugova po artbitražnoj presudi, već i činjenice da je termoeletrana u lošem stanju. Kapitalni remont termoelektrane se radi najduže na pet godina, a poslednji u ugljevičkoj termoelektrani, staroj 40 godina, urađen je 2017. godine. Već je kraj 2024. godine, a uprava RiTE razmatra da generalni remont odloži za 2026. godinu!

Nalog za emisiju obveznica RiTE Ugljevik dala je Elektroprivreda Republike Srpske (ERS), uputivši menadžemntu te kompanije instrukcije, kojima traži da ovo zavisno preduzeće „u skladu sa svojim nadležnostima preduzme sve neophodne korake kako bi uspješno proveli navedene postupke i omogućili da RiTE isplati obaveze“.

Neizvjesno je kako će biti okončan drugi spor, koji se vodi u Washingtonu. Ako i on bude u korist Slovenaca, RiTE Ugljevik može da stavi ključ u bravu, što bi hiljade radnika i njihovih porodica ostavilo bez osnovnih prihoda.

Kineski investitori na koje se čeka da u Ugljeviku konačno počnu sa izgradnjom 50 miliona evra vrijedne fabrike gipsanih ploča, ne žure previše. Ipak, kada odluče da pokrenu proizvodnju imaće odlične preduslove za rad s obzirom na to da će kroz ugovore sa Rudnikom i termoelektranom (RiTE) Ugljevik dobiti garantovane količine uglja i gipsa u periodu od 18 godina, pišre capital.ba