ČEKAJUĆI DAN NEZAVISNOSTI: Bosna i Hercegovina je Hannibal Lecter

Uskoro će još jedan Dan nezavisnosti.
Da li ste praznično raspoloženi?
Da li vam se grudi nadimaju od ponosa neizrecivog?
Da li krv kola domoljubnim taktom i patriotskim hukom?
Ooo, da li?

Uskoro, još samo malo i televizije će svoje informativne programe početi prazničnim čestitkama i objašnjenjima zašto ono praznujemo. Neće baš sve, neke će prešutjeti datum, a neke se i prigodno zajebavati s njim i njegovim povodom. Neko će praznično plandovati, neko će demonstrativno raditi, neko će okačiti zastave ako treba tamo i gdje ne treba, biće inata, šege, provokacija, svega... Možda i vatrometa, ispaljenog u zrak, nadam se.

…

Jedan mudar građanin (ime i prezime poznato meni i nadležnim organima) napisa na društvenoj mreži kako je Bosna i Hercegovina nezavisna samo od potreba njenih građana. Ne baš svih, usudiću se dodati iako znam da to nije naročito pronicljiva primjedba. Svi znamo da je nekima od nas nezavisna Bosna i Hercegovina donijela orgazmičku ugodu, da nekima od nas domovina ispunjava najtajnije želje i pogađa ambicije koje oni šapatom izgovaraju u najužem porodičnom krugu.       

Tako ovih dana naš evrovizijski par, Deen i Dalal, uz punu moralnu i finansijsku podršku tamošnje dijaspore, predstavlja Bosnu i Hercegovinu u Štokholmu. Pridružila im se i bliska prijateljica Emina Ganić koja će tamo, ko zna kome i ko zna o čemu, održati predavanje.  Odande nas prigodnim selfijima uvjeravaju da je dijaspora u Švedskoj odana ideji nezavisne Bosne i Hercegovine.

Tako i treba, samo tako je pošteno. Oni i jesu zlatna mladež Bosne i Hercegovine, oni su najbolji sinovi i kćerke privatizirane nam domovine, najuspješniji produkt ovakve državne tvorevine. Oni su tačna projekcija našeg društva. Oni jesu budućnost.     

Teško je voljeti Bosnu i Hercegovinu. Ali, da sam Emina ili Deen volio bih je do perverzije, tetovirao bih zastavu na slezeni i spolno općio sa svakom njenom planinom, izvorom i skrivenom prirodnom ljepotom. Jer njima je ova zemlja čudesna, ona je Čarobnjak iz Oza koji ispravlja mane, ona je Vila koja od miševa stvara paradne konje. Ona ih vodi pod festivalska svjetla, ona im poklanja katedre i predavaonice, ona ih voli poremećeno i bezuslovno.

Nama ostalima ona je Hanibal Lecter. Dok bespomoćno gledamo, prži nam komadiće mozga na finom maslacu.

…

Jedini spas za nesretnike koji ne pripadaju zlatnoj mladeži jeste da postanu nezavisni od nezavisne Bosne i Hercegovine. Jedini način da osiguraju kakvu – takvu budućnost jeste da osiguraju egzistenciju izvan njenih mehanizama, zakrčenih korupcijom i nepotizmom.

A kada to uspije, čestit Bosanac i Hercegovac može okačiti zastavu na verandu, iznijeti stolicu i dostojanstveno, u dubokom miru, proslaviti nezavisnost od ovakve nezavisne Bosne i Hercegovine.

(zurnal.info)