ILIJA LADIN: Spavajte tko s kim hoće

Prije 12 godina u Sarajevu je preminuo pjesnik Ilija Ladin. Rođen je kao Ilija Kozić 19. jula 1929. godine u Stratinskoj kod Banje Luke. Cijeli život, do penzije, radio je kao nastavnik, profesor i bibliotekar širom Bosne i Hercegovine. Objavio je dvanaest pjesničkih knjiga i zaslužio mnoge nagrade. Umro je u sarajevskom staračkom domu 23. oktobra 2001. godine
Žurnal je izabrao neke od najljepših Ladinovih pjesama da u njima zajedno uživamo.


KO KRLE KAD PUŠI MARIHUANU

Stvarno Bože
Koliko puta
Propade ti
Svijet?
I ti opet stvaraš
Iznova?
Mučiš se?
Ko Krle kad puši marihuanu
Šta? Kaže jednom? Potegni još jednom
Ništa ti ona ne kaže
Prvi put
Ko Krle
Kad puši
Marihuanu
Vas dvojicu
Ja
Ne razumijem


LJUBAV U KOLIBI

Od čega žive djeca u kolibi?
Djeca moja
Žive od moje ljubavi
Ljubav moja
Živi od pjesme
A pjesma
Od početka
Svijeta

Od čega žive vrapci pred kolibom?
Vrapci moji
Žive od moje ljubavi
Ljubav moja
Živi od pjesme
A pjesma
Od početka
Svijeta

Ja nisam kukac ženo
U ime ljudske vrste velim:
Prvo ljubav
A onda objed!

STIŽU TRAVE

Ne stižu
Konvoji
Ali stižu
Trave

Prepriječena
Snjegovima
Okrenutim
Marsu

Ne stiže
Hrana
Ali
One...

Pod snjegovima
Okrenutim
Suncu
One

One stižu:
Trave

DIJETE GLEDA KROZ PROZOR

Smrt ima posla po gradu danas nemoj
Nemoj dijete i ti
Imati

Smrt gleda kroz prozor na te danas nemoj
Nemoj dijete
I ti
Gledati

Ono smrt u grimizu i svili plovi
Nije oblak
Nije nebo
Plavo

RAČUN SVODEĆI

Samo san: o tom san
I obilje mene što već jede mene


Nije počelo nije još ništa ili gotovo ništa
Ali jest moja patnja počela ona je počela: davno
Pod vjeđama moj san: još ničega ovdje
Pod nogama moj put: još ničega tamo
Na izmaku snaga samo san: o tom san
Nije počelo nije još ništa ili gotovo ništa
Ali jest moja patnja počela ona je počela: davno
Pod datumima san: ništa upisano
Pod naslovima san: sve je prazno ispod
Na svim kazaljkama: vrijeme je odavno
Nije počelo nije još ništa ili gotovo ništa
Ali jest moja patnja počela ona je počela: davno
Pod zvijezdama san: još ničega dolje
Pod oblacima san: još ničega gore
Na izmaku snaga samo san: o tom san
Nije počelo nije još ništa ili gotovo ništa
Ali jest moja patnja počela ona je počela: kakav divan
                   početak!

SPAVAJTE TKO S KIM HOĆE

I bio sam vodič ja u Parizu ljeta toga 19...
svega jedan dan A ovo je balada za Monique


Spavajte tko s kim hoće
Idite tko s kim hoće
Idite u šumu tko s kim hoće
Idite u crkvu tko s kim hoće
Idite u park tko s kim hoće
Ja znam da pošli ste tamo kud ljubav vas vodi
Dobar vodič ljubav
I ja sam siguran za vas
Spavajte tko s kim hoće
Ustajte tko s kim hoće
Dolazite kući: tko s kim hoće
I odlazite isto tako:
Tko s kim koće
I u koje god doba!
Spavajte tko s kim hoće
Idite tko s kim hoće
Nemojte se samo s Nebom spajati za to vrijeme
Nemojte se samo od Zemlje lučiti za to vrijeme
I neću se brinuti ja
Ja znam da pošli ste tamo kud ljubav vas vodi
Dobar vodič ljubav
I ja sam siguran za vas
Spavajte tko s kim hoće
Idite tko s kim hoće
Idite i namnožite se kažem: tko s kim hoće!
I neka vas bude oblak nebeski ako treba
I neka vas bude pijesak zemaljski ako treba:
Ja se neću brinuti
Ja znam da pošli ste tamo kud ljubav vas vodi
Dobar vodič ljubav
I ja sam siguran za vas
I neka vas bude u svim bojama također
I neka vas bude u svim legendama također
Odmah ujutro: ja se neću brinuti
Ja znam da pošli ste tamo kud ljubav vas vodi
Dobar vodič ljubav
I ja sam siguran za vas
I neka vas bude koji znate "govoriti"
I vas koji nećete znati ni jedan drugi jezik osim
                           ljubavnog
Već ujutro: ja se neću birnuti
Ja znam da pošli ste tamo kud ljubav vas vodi: i mene
                            vodi!
Neka znate: i mene vodi!
I mene vodi! I mene vodi!
   

TAJ TOP

Nek puca čahura nek puca mahuna
Nek ne puca top

čahura jaglaca
I maka i bunike i tatule
Nek puca čahura nek ne puca top

Mahuna bagrema
I graha i graška
I zvjezdane trave pod kosom nek ne puca top

Nek puca miješak nek puca miješak
Gorocvijeta i kukurijeka i božura nek puca miješak
Nek ne puca top

Nek puca zora i nek puca obruč
I pupčana vrpca
Nek ne puca top

Taj Top

ONI

Pišeš li? pitaju me tako.

Ne, odgovorim. Bacim olovku daleko od sebe ujutro, a onda čitav dan idem dok do nje dođem, da je uzmem, jer treba mi ona, jer moram da pišem. Da pišem, da.

Znači, pišeš, ipak. Pišeš navečer?

Ne, odgovorim. Bacim olovku daleko od sebe još istu večer! A onda čitavu noć idem dok do nje dođem: da je uzmem, jer treba mi ona, jer moram da pišem. Da pišem, da.

Znači, pišeš, ipak. Pišeš sutradan?

Ne, odgovorim. Ne pišem - u tome i jeste stvar. Kao onaj što zna dobro svoje snage, svoju upornost i izdržljivost, i neće se preračunati - bacim ja još dalje svoju olovku sad, još za tri koplja dalje, jer znam da je pred sebe bacam! I da ću je naći!...

Odu od mene. Odu zatim, jer misle zaista: da nisam ozbiljan. I da zavitlavam!
 

(zurnal.info)