Kad nestanu psi sa ulica: Nimalo nam se ljudskijim neće učiniti gradovi

Preko noći, desetak uličnih pasa otrovano je u Zenici. Priča se da je neko, niko ne zna ko, jedan, dva ili tri muškarca ili možda žene, ili možda grupa ili organizacija, ko će ga znati, skuhao pileću supu i u nju ubacio otrov. Ne zna se kako je akcija tekla dalje, ali se može pretpostaviti da je tokom ledene večeri bilo lako privući pse toplim napitkom. Način na koji su psi pobijeni je u magli ali je rezultat sasvim jasan, na fotografijama vidimo leševe jednog lijepog crnog psa, jednog krupnog smeđeg, jednog mješanca labradora, vidimo bijelu pudlicu...  

MRAČNA STRAST

Ovo ubistvo je očekivani rezultat dugogodišnje histerije koja je kulminirala otvaranjem azila za pse. Očekivano je bilo da će donošenjem tog  “konačnog rješenja” histerija splasnuti ali komentari na društvenim mrežama samo su se intenzivirali - “biće jeftinih sapuna”, “praviće se ćevapi od lutalica”, “kakav azil, treba ih sve eutanazirati”… Čak i ispod fotografija ubijenih pasa možemo čitati slične komentare.

Previše je mračne strasti u tim komentarima. Takav mrak se u Bosni i Hercegovini najčešće pojavljuje kada se rješavaju nacionalna pitanja, kada ljudi pomisle da će nestanak neke druge nacije, rase ili vrste učiniti da život ostalih, u svim svojim vidovima, postane bolji. U ovom slučaju, radi se o nestanku pasa.  

Stoga, u ovoj maloj bilješci želio bih podsjetiti na očigledno. Izvinjavam se čitaocima koji ovo znaju, a ovim ostalim moglo bi biti korisno.

KAD NE BUDE PASA

Kad ne bude pasa, ostaće među nama ista, stara, dobra, nacionalna mržnja.
Kad ne bude pasa, nastaviće nas ponižavati isti političari – tajkuni.
Kad ne bude pasa, biće manje životinjskih ugriza, ali ljudsko nasilje niti za jedan procenat neće pasti u “bezbjednosno-sigurnosnim” analizama.
Kad ne bude pasa, tužioci neće biti marljiviji, sudije poštenije, advokati jeftiniji, policajci objektivniji.  
Kad ne bude pasa prodavci neće biti ljubazniji niti će bankari biti susretljiviji.
Kad ne bude pasa, mogao bih ruku u vatru staviti da je ovo istina, ni školstvo niti zdravstvo nam neće biti nimalo kvalitetnije.  
Kad ne bude pasa zrak nam neće biti čišći, niti će nam stanovi zbog toga biti topliji.
Kad ne bude pasa ni za fening nam se neće povećati plata, niti će neko napokon dobiti kakav bilo posao.
Kad ne bude pasa, neće biti jeftiniji kvadrat stana a računi za komunalije ostaće jednako visoki.
Kad ne bude pasa, nećemo dobiti posao niti pronaći novu ljubav.
Kad ne bude pasa, nastavićemo tražiti način da napustimo zemlju.
Kad nestanu psi sa ulica nimalo nam se ljudskijim neće učiniti gradovi, ne zamjerite što slobodno parafraziram pjesnika.

Razumjeli smo se, kad ne bude pasa, samo će nestati psi.
A onda ćemo mi ljudi u miru nastaviti deverati svoje živote, sasvim nalik na pseće.

(zurnal.info)